СТОГОДИШЊИЦА ЈЕДИНОГ УСТАНКА ПРОТИВ ОКУПАТОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

0

И ко би други био тај љути бунџија, него Срби? И то баш они из Немањине Топлице.  Велики српски жупан Стеван Немања је своју историјску мисију почео у данашњој Куршумлији. Пре него што постаје велики жупан, њему су припадале области око реке Топлице, Ибра и Расине. Данашња Куршумлија је била седиште Немањине државе и он је овде имао свој двор. У близини своје прве престонице, Немања је саградио своје прве задужбине, манастире Св. Богородицу, у коме се касније замонашила Немањина жена Ана, као Анастасија, и Св. Николу. У истој тој Куршумлији, у Косаничкој области, подигнут је Топлички устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 26. фебруара до 25. марта 1917.

Споменик у Прокупљу
Споменик устаницима у Прокупљу/ФОТО: Јужна Србија Инфо

Непосредан повод устанка је мобилизација српских младића,  коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице, Јабланице и Пусте реке, док је отпор окупаторима пружан и много раније.

ПОЗАДИНА

После повлачења српске војске кроз Црну Гору и Албанију, окупирана Србија је била подељена између Аустроугарске и Бугарске.

Централне силе и Бугарска су организовале привредну експлоатацију Србије и вршиле реквизиције и конфискације имовине становништва. Одузимала се стока, храна, кожа и вуна. Смањен број говеда и коња се одразио на исхрану становништва и смањење засејаних површина. Према изворима Међународног црвеног крста, до 1. септембра 1917. од глади је умрло око 8.000 лица.

Бугарска је вршила Бугаризацију Срба, становништво је третирано као бугарско.

Под изговором да људе шаљу у Софију, Бугари су вршили стрељања. У нишком округу убијено је око 100 свештеника. Тако је у Врању и околини убијено 3.500 људи, а у Сурдулици око 3.000. Уз забрану језика и писма, Бугари су мењали и имена породицама, а сви уџбеници на српском језику су одузети од становништва. У српске цркве су довођени бугарски попови, а српске иконе су замењиване бугарским. На школским свечаностима деца су морала да говоре како су задовољна што су поново повратила своју бугарску националност. У заробљеничким логорима Бугарске почетком 1917. је било 187 српских официра и 31.492 војника, што је било 20,5% свих заробљених Срба од стране Централних сила и њених савезница.

ПОЧЕЦИ ОТПОРА

Почеци отпора окупатора су били у форми личног бунта, често и разбојништва, али од јесени 1916. отпор је био скоро искључиво политички. Према проценама окупатора било је око 50.000 људи способних да носе оружје. Прве четничке чете у Црној Гори су организовали браћа Милинко и Тошко Влаховић, Јован Радовић и Миљан Дрљевић.

Прве сукобе са четницима Аустријанци су имали септембра 1916. Четничке одреде су чинили углавном, случајно или намерно, заостали војни обвезници из Србије и Црне Горе и излечени рањеници који су избегли заробљавање. Аустро-угарске снаге су одмах извршиле одмазду – стрељано је више људи у општинама Борач, Драгушица, Гунцати и Бумбарево Брдо.

И на територији под бугарском окупацијом, такође су се појавиле одметничке групе. У копаоничком крају и окрузима Крушевац и Косовска Митровица дејствовао је одред Уроша Рудинца  и Косте Војиновића.

ПРИПРЕМЕ ЗА УСТАНАК

О активирању људи способних и спремних за рат у самој Србији мислила је и српска Врховна команда, која је направила план о припреми побуне у Србији, али која би планула на њен знак и која би била синхронизована с пробојем Солунског фронта. Овај задатак је поверен поручнику Кости Миловановићу Пећанцу који се авионом спустио код села Механе, на Радан планини, 28. септембра 1916. Пећанац је наишао на проблем, јер је побуњенички покрет растао и предузимао акције без његовог знања, а он је имао задатак да припреми устанак када буде јасно да се Бугари повлаче.

Командант Коста Пећанац
Коста Пећанац са псом/ФОТО: Википедија

Пећанац је, вођен можда личном амбицијом, можда уверен да ће до пробоја Солунског фронта доћи врло брзо, можда да сачува примат првог човека покрета, заједно са Костом Војиновићем обнародовао позив на општи устанак.

Крајем 1916. и почетком 1917. намножио се велики број чета, афирмисао се низ четовођа, а вођене су и борбе и чарке. Пећанац је по доласку одржао и прве састанке у Добром Долу, Гајтану, Стубли, Маћедонцу и Медвеђи, где се срео са попом Димитријем Димитријевићем (Мита комита). До почетка 1917, у сваком селу су организоване месне чете. У Пустој Реци, до 4. фебруара. 1917. и Јабланици, уместо пред бугарску “наборну“ комисију за регрутовање, младићи су отишли од својих кућа у оближње шуме и планине и придружили се јабланичким формираним и организованим четама.

Устанак је дигнут у селу Обилићу код Бојника , у области Пуста река, у Топлици, на југу данашње централне Србије, 8. фебруара 1917. године. Тога дана око 300 српских познатих четника, а међу њима и најистакнутије устаничке вође, Пећанац, Војиновић, Влаховићи, Радовић, поп Димитријевић и други, састали су се у чувеној кући Петра Драговића и његових синова, народних посланика и носилаца Карађорђеве звезде Милутина и Милоша Драговића. На дводневном већању у Обилићу и Доњем Коњувцу, договорили су се о устанку и поделили устаничка подручја. На овом „ратном савету“ 300 устаничких вођа је решавало организациона питања, питање ратног зајма и да ли да се диже устанак.

Четници Косте Војиновића
Чета Косте Војиновића/ФОТО: Јужна Србија Инфо

На састанку у Обилићу устаничке вође донеле су и одлуку да се 11. фебруара 1917. године објави прокламација о дизању оружаног устанка против бугарско-аустоугарске окупације и окупационог система и против регрутације српског живља за бугарску војску. Против овакве одлуке били су војвода Коста Пећанац и његов ађутант Милан Дрљевић.

Устанички прваци одржали су и 10. фебруара састанак у Доњем Коњувцу, где су се договорили о даљој организацији. И ту је извршено раздвајање комитских одреда. Војводе и команданти Тошко Влаховић и Јован Радовић узели су „по 25 одабраних четника“. Тога дана уследила је наредба војводе Пећанца за Крајински одред са конкретним устаничким задацима. Највеће и најмногољудније устаничке борбе са бугарским окупационим јединицама и Шиптарима у саставу бугарске војске вођене су у Јабланичком срезу. Борбе су отпочеле  пре званичног објављивања оружаног устанка.

Од 11. фебруара до 1. марта 1917. године, у Јабланичком срезу вођено је преко 80 герилских борби и 35 мањих оружаних сукоба. Борбе су вођене у 71 месту и насељу. Ослобођена је велика територија Јабланице и Пусте Реке. Заузето је Туларе без борбе, затим, 12. фебруара, ослобођена Медвеђа, потом Бојник , а 16. фебруара 1917. године и српско место Лебане. Устанак у Јабланици је успео, био је ослобођен цео Јабланички срез, а почео је да прераста из герилског рата у фронталну борбу, са чврстом командом, јединственим планом и руковођењем устаничким војним јединицама. У томе је највећу улогу имао командант Јабланичког комитског одреда капетан Милинко Влаховић, наравно уз помоћ војводе Димитријевића и команданта Крајинског одреда Тошка Влаховића.

УСТАНАК

Повод за избијање правог устанка је било регрутовање српских младића у бугарску војску. Незадовољство Срба се снажно повећало и нашло израз у сукобима и нередима. Команданти су 21. фебруара у селу Обилић (Бојник) код Лесковца, већали и гласали о дизању устанка. Једино је Пећанац био против, али се морао сложити да се иде на устанак и да буде његов вођа. Подељене су и зоне одговорности: Војиновић је био одређен за Копаоник и долину Ибра, Пећанац за Топлицу, Милинко Влаховић за Врање, Тошко Влаховић за Тимочку крајину, а Јован Радовић за Пирот. У прогласу је писало да ће се „дан општег устанка и место мобилизације одредити касније.” Карактеристично је да је устанак, када су команданти дошли на терен (спонтано), већ био у току. То потврђују и аустроугарски извори: војни аташе у Софији је знао да се у региону Прокупља, Куршумлије и Лебана већ десио устанак.

Крајем фебруара и почетком марта 1917. године устаници су контролисали територију између реке Расине, Копаоника, Јужне Мораве и Ђуниса. Ни мимо ове територије окупатор није био миран; одметничке чете су биле веома активне и успешне код Књажевца, Зајечара и Сврљига. Први одговор Бугарске и Аустроугарске је било бројно јачање сопствене војске, што су извели пребацивањем трупа са Солунског, Италијанског и Источног фронта. Процењује се да су сконцентрисали око 30.000 војника.

Обрачун са устаницима је почео 12. марта у рејону Дубци-Златари где су Аустроугари опколили 13.000 људи. Борбе су трајале 20 дана. Против аустроугарских трупа, Војиновић се прихватио борбе код Блаца, Јанкове клисуре и Бруса. Војиновић је имао успеха и цени се да су ове битке биле и највеће устаничке победе.

Коста Војиновић
Војвода Коста Војиновић/ФОТО: Википедија

Са друге стране, Пећанац је избегавао борбе и мале комитске чете пребацивао у непријатељеву позадину. Браћа Влаховићи, притиснути од надмоћније силе, повлачили су се и прелазили у герилу. Бугари су заузели Прокупље 14. марта, а Аустроугари Куршумлију 16. марта. Још десет дана је трајало сламање устанка. Бугарска је 25. марта прогласила крај операција.

У суштини, Топлички устанак је био осуђен на пропаст, пошто је изостала очекивана помоћ са Солунског фронта.

ПОСЛЕДИЦЕ

Од  око 6.000 устаника, половина је убијена. Убијани су и старији људи, жене и деца. Према подацима самих Аустријанаца, побијено је око 20.000 људи. Пећанац и Влаховић су се са 2.500 људи успели склонити.

Без обзира на све мере Бугарске и Аустроугарске, мир се није сасвим вратио ни у Топлицу, ни у друге делове Србије. Слично је било и у Црној Гори – борбе су се наставиле у пролеће 1917, а поред старих чета, настајале су и нове. Регион дејстава се протезао од Херцеговине до Пирота и на северу до Неготина. Окупаторске снаге су опет вршиле одмазду над цивилним становништвом, али су такође примениле и једну новину: образоване су такозване “противчете”, чији је задатак био да гони одређену чету до уништења. У борбама су најуспешнији били Војиновић, Пећанац, браћа Влаховићи и Јован Радовић. Међу њима није било довољно сарадње, а између Војиновића и Пећанца су трајала међусобна оптуживања.

Акције комитских чета су трајале целу 1917, без обзира на жртве. Окупационе снаге су успеле да нанесу осетне губитке и да ликвидирају неке вође, а тријумфовале су када је децембра 1917. код села Гргура убијен Коста Војиновић. Оружани облик отпора је трајао све до пробоја Солунског фронта.

Окупационе снаге у Србији , у првом реду Бугарска, током целе 1917. су, уз све већ коришћене мере, примењивале одмазде за комитске акције, а настављено је и са интернирањем цивилног становништва. Све је то доводило до смањења броја становника и његове привредне снаге. Према подацима Црвеног крста Аустроугарске, крајем 1917. у Немачкој је било 34.000 српских ратних заробљеника, у Аустроугарској 93.500, а у Бугарској 35.000. Према истом извору, број интернираних цивила у Немачкој је био око 2.000, у Аустроугарској око 77.000, а у Бугарској око 100.000.

стрељање Срба
Аустријски војници ликвидирају Србе/ФОТО: Википедија

ПРОСЛАВА

Централна манифестација обележавања 100 година од Топличког устанка, одржаће се сутра, 26. фебруара 2017. године, у Прокупљу, а јубилеј ће бити обележен и низом активности  у општинама Топличког округа и у целој Србији.

У недељу, у 11:30 часова, испред споменика Топличким јунацима у центру Прокупља, владика Теодосије служиће парастос свима пострадалима током устанка, после кога ће председник Србије Томислав Николић положити венац на споменик устаницима Топлице.

У наставку прославе биће одржан културно-уметнички програм, а гости ће се потом упутити у разгледање Сталне поставке Топличког устанка у Народном музеју Топлице.

Програм обележавања стогодишњице Топличког устанка и активности везане за годину јубилеја почеле су већ у првим данима фебруара, а трајаће све до одржавања централне манифестације. У те активности, укључене су све установе културе у Прокупљу, Куршумлији, Блацу и Житорађи.

У свим топличким школама биће одржано такмичење из историје на тему „Топлички устанак“, а у школама широм Србије ће 27. фебруара први час бити посвећен Топличком устанку.

 

Хронограф

 

 

 

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.