Норвешка киднапује децу – поступак пред Европским судом за људска права

0

Европски суд за људска права ће током ове године спровести истрагу о раду норвешке Службе за заштиту деце „Барневернет“, пише магазин Форбс.

одузимање деце у норвешкој
Фото: thelibertarianrepublic.com

Норвешка има репутацију светског лидера када је реч о пружању социјалних услуга и поштовању људских права, међутим, тврдње о киднаповању деце од стране моћне и добро финансиране владине социјалне службе под називом Барневернет, прошле године су изазвале велике протесте широм света. Новинске екипе са свих континената, одмах су похрлиле у Норвешку да извештавају о томе, а влада те земље је пожурила да увери међународну заједницу да се та служба придржава међународног права.

Ако о овоме разговарате са Норвежанима, они ће вам рећи да се ради о једном или два изолована инцидента који су пренадувани. Ипак, оптужбе су доспеле и до Савета Европе, главне европске институције за заштиту људских права, демократије и владавине права у свих 47 земаља – чланица, која је истовремено и домаћин Европског суда за људска права. И док су норвешке службе за дечју заштиту у центру пажње, резултати истраге ће се одразити на многе породице, широм Европе.

Прекомерни интервенционизам

Тврдње да Барневернет прекорачује овлашћења у вођењу поступака за заштиту деце, прекомерним задирањем у родитељска права, прате ову агенцију годинама, посебно кад су у питању родитељи – страни држављани. Године 1996, Суд је утврдио да је Норвешка прекршила право на поштовање породичног живота, у случају Јохансен против Норвешке, јер је мајци забрањено да прилази својој ћерки. Дипломатски скандал избио је 2011. године кад су норвешке власти одузеле двоје мале деце родитељима Индијцима, који су у овој земљи имали радну визу. Барневернет је као разлог навео да је културолошка пракса, као што је храњење деце рукама и спавање у истом кревету са њима, доказ да су родитељи неподобни да брину о својој деци!

Један од скоријих случајева, који је изазвао глобалне протесте, десио се 2015. године, када је хришћанском пару одузето свих петоро малолетне деце. Маријус и Рут Боднариу живели су у забаченом норвешком градићу са петоро деце, узраста од три месеца до девет година. Маријус је био ај-ти стручњак из Румуније који се преселио у Норвешку и оженио се Норвежанком Рут, после чега су добили децу. Без икаквог упозорења, Барневернет се једног дана појавио на вратима њиховог дома, обавестивши их да су њихове две најстарије ћерке одведене из школе право под хитан надзор и да су дошли по два најстарија сина. Барневернет је посетио породицу наредног дана, не да им врати децу, већ да одведе и тромесечну бебу.

Иако су првобитне тврдње биле да родитељи физички кажњавају децу (што је у Норвешкој забрањено), екстремну реакцију надлежних је било је тешко разумети. Делегација коју је Румунска влада послала да истражи овај случај, утврдила је да су локалне власти биле забринуте за децу јер су била „индоктринирана“ религијским уверењима својих родитеља. Велики међународни притисак на крају је приморао Барневернет да затвори случај и врати децу родитељима.

Раздвајање породица се наставља

Охрабрени оштром реакцијом међународне заједнице поводом случаја Боднариу, многи родитељи у Норвешкој обратили су се организацијама за људска права, као што је „Међународни савез за одбрану слободе“ (ADF International), тврдећи да служба Барневернет и њихову децу, такође, држи под сталним надзором, без икаквог основа за то.

Упечатљив пример био је случај једне Чехиње, којој су 2011. године одузета два сина, пошто су изнесене оптужбе против оца да злоставља децу. Иако полиција није поднела пријаву против оца, а отац и мајка су се, у међувремену, развели, деца су остала у трајном хранитељству, уз минималан контакт са својом мајком. Њен случај је изазвао жестоку реакцију чешког председника који је систем Барневернета упоредио са Лебенсборном, озлоглашеним аријевском „програмом оплемењивања“ у нацистичкој Немачкој, који је киднаповао страну децу. Доминик Хашек, чешка легенда хокеја на леду, понудио је своју златну олимпијску медаљу особи која буде одиграла кључну улогу у поновном спајању мајке са својом децом.

Истрага у Европском суду за људска права

Током прошле године, Европски суд за људска права навео је да је спровео истрагу о поступању Барневернета у осам одвојених судских поступака о заштити деце, које су норвешки судови одбацили. Многи породични адвокати у Норвешкој се надају да ће Суд искористити прилику да нагласи да је примарна улога Европских служби за заштиту деце да пруже подршку и помажу родитељима. Државе немају право да трајно изместе децу из родитељских породица, без убедљивих разлога и у изузетним околностима , као и да Норвешка није једина држава која трпи критике на овом плану.

Ако се одузимање деце више не посматра као крајња мера у хитним случајевима, оно што се догодило породици Боднариу изазива бојазан да ће родитељи хришћани и убудуће бити мета социјалних служби због „индоктринације“, јер децу уче својој вери. У условима у којима Европа тренутно кажњава правна и физичка лица због њихових „нетолерантних“ уверења о браку и сексуалној оријентацији, многи хришћани ће на ово гледати са неповерењем, уплашени за безбедност своје породице.

Извор: Форбс

Превод: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.