Бугарски архијереј, спаситељ Јевреја

0

Те 1941. године, након периода неутралности, Бугарска је постала савезник нацистичке Немачке. Ова одлука била је делимично мотивисана жељом бугарске владе да поврати територије које је изгубила у претходним ратовима. Две године касније, Влада у Софији потписала је тајни уговор са нацистима, чиме се обавезала да ће депортовати 20.000 Јевреја и депортација је почела на анектираним територијама.

константин марков константинов

Између 4. и 11. марта исте године, војници су опколили на хиљаде Јевреја и припремили теретне вагоне, како би их одвели на погубљење у логор Треблинка у окупираној Пољској, где је убијено око 850.000 људи, од којих су скоро сви били Јевреји.

Тајне информације о депортацији Јевреја су некако процуреле, што је изазвало протесте широм Бугарске. Потпредседник Скупштине Дмитар Пешев успео је да се избори за привремено укидање, али то је трајало кратко.

Већ 10. марта, теретни вагони били су пуни грађана јеврејске националности, чак њих 8.500, од који је 1.500 било из Пловдива. Митрополит Кирил (касније Патријарх Бугарске православне цркве), појавио се, у пратњи још 300 чланова цркве, на станици где су Јевреји чекали превоз. Кирил се тако храбро и смело гурао између СС официра који су чували станицу, да се нико није усудио да га спречи да дође до теретних возила са Јеврејима.

Према неким подацима, узвикивао је текст из Књиге о Рути: „Где год да кренете, ја ћу кренути! Где год да застанете, ја ћу застати! Ваш народ ће бити мој народ, а ваш Бог мој Бог!“

Кирил, чији је протест имао благослов Митрополита Стефана софијског, највишег званичника бугарске цркве за време Хитлера, отворио је један од вагона, у ком су Јевреји били стиснути као сардине, и покушао да уђе, али су га СС официри спречили. Али, како то обично бива, када нам се једна врата затворе, нека друга нам се отворе. Кирил је затим отишао испред воза и изјавио да ће лећи на пругу, уколико воз крене.

Вести о грађанској непослушности Митрополита Кирила, брзо су се прошириле и 42 члана Скупштине су се побунила против Владе. Вође свих политичких партија послале су протесте Влади и цару, а сутрадан су Јевреји ослобођени и враћени својим кућама.

Међутим, борба се овим није завршила. Дана 15. априла, цар Борис организовао је састанак са Светим Синодом у свом двору, да убеди епископе да подрже анти-јеврејску политику и планове нациста за депортацију. „На крају крајева“, рекао је он, „друге земље су на исти начин решиле јеврејско питање“. Он је позвао на патриотизам Цркве, тражећи да се поштују закони које је донела Скупштина, али су његов план одбили Митрополити Стефан и Кирил и остали чланови Синода.

У мају месецу, Јевреји из Софије, добили су налог за депортацију на село. Два главна рабина јеврејске заједнице, Данијел Сион и Ашер Хананел, тражили су од митрополита Стефана да их заштити и молили за укидање налога о депортацији. Митрополит Стефан је послао цару неколико порука, молећи га да има милости према Јеврејима. „Не прогоните“, писао је, „да не бисте и Ви били прогоњени. Како дајете, тако Вам се враћа. Знам, Борисе, да Бог на небу гледа Ваше поступке.“

Изненадна смрт цара Бориса 1943. године, спречила је покушаје депортације једном за свагда.

На почетку Другог светског рата, популација Јевреја у Бугарској бројила је 48.000, а на крају чак 50.000. Ово Бугарску чини једином нацистичком земљом која је рат завршила са више Јевреја него што их је било на почетку.

Митрополит Стефан отишао је у вечни живот 1957. године, а Митрополит Кирил 1971. Меморијални центар Јад Вашем у Јерусалиму, признао је 2003. године обојицу митрополита за праведнике.

Incommunion.org

Превод: Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.