Српски протести против Вучића – кључне чињенице

0

Хиљаде људи већ ноћима дефилује улицама српских градова, протестујући против владавине српског премијера и изабраног председника Александра Вучића. Овај текст представља својеврстан водич, који садржи основне чињенице о протестном покрету.

протести против вучића
Фото: Бета

Када и где?

  • Протест је почео 3. априла, дан пошто је Вучић победио на председничким изборима, освојивши значајну већину у првом кругу. На хиљаде људи је преплавило улице главног града Београда, другог по величини града Новог Сада, на северу и Ниша, на југу.
  • Од тада се протести одржавају свакодневно, у периоду од 18 или 19 часова у градовима и местима широм Србије, међу којима су највећи они у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
  • Десетине и стотине људи такође свакодневно протестује у другим градовима, попут Суботице, Сомбора, Краљева, Крушевца, Зрењанина, Лесковца, Пожаревца и Бора.

Ко и Како?

протест против диктатуре
Фото: Бета
  • Док неки говоре о „студентским протестима“, скупови се, уствари, састоје од више мешовитих група. Млади чине велики део учесника и у многим градовима управо студенти, па чак и средњошколци, позивају на протесте преко друштвених мрежа. Међутим, људи свих узраста и друштвених слојева, укључујући пензионере и раднике, су се такође придружили.
  • Први протест је на Фејсбуку заказао Немања Милосављевић, који је направио страницу догађаја „Протест против диктатуре“, позивајући Београђане да изађу на улице и протестују против Вучићеве владавине. Милосављевић од тада није давао изјаве медијима.
  • Протести у Београду немају званичног организатора. Они који желе да се прикључе, договарају се којом трасом ће шетати градом преко странице догађаја и Фејсбук групе под називом „Против диктатуре“.
  • Када су неки десничарски активисти покушали да се наметну за лидере београдског протеста, брзо су били извиждани и отерани од демонстраната, који инсистирају на томе да не желе ни лидере ни одређене организаторе.
  • Београдски протести окупљају људе с целог политичког спектра, од либерала, десничара, преко симпатизера опозиционих партија, анти-НАТО активиста, русофила, до присталица Европске Уније и других.
  • Протести у већини других градова широм Србије су организовани на исти начин као у Београду, преко друштвених мрежа.

Шта они желе?

протест 2017
Ниш, Фото: Бета

Демонстранти из целе Србије су 10. априла објавили заједничку листу захтева, коју су доставили властима. Ти захтеви су усаглашени на Фејсбуку, где је свако могао да да свој предлог и учествује у дискусији.

Захтеви су следећи:

Укидање „диктатуре“ и потпуно уклањање комплетне политичке елите, на челу са Александром Вучићем.

Фер и слободини избори – сређивање бирачког списка, за који се верује да садржи преминуле бираче и оне који немају право гласа, смена чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Републичке изборне комисије (РИК), равномеран приступ медијима за све кандидате у предизборној кампањи, строго кажњавање свих који врше притисак на гласаче, обавезност ТВ дуела између кандидата, увид јавности у трошкове изборних кампања. Демонстранти такође захтевају да се провери и преиспита регуларност недавних председничких избора.

Ослобађање медија – смену топ менаџмента јавних емитера – директора РТС-а и уредника Информативног програма РТС-а, као и покрајинског емитера РТВ-е и санкционисање свих уредника који крше медијске законе и новинарски кодекс.

Департизација – уклањање свих партијских и корумпираних функционера из државних и јавних предузећа.

Децентрализација – директни избори за локалне органе власти и давање већих овлашћења локалним самоуправама.

Промену приоритета у економској и социјалној политици.

Заштита права и побољшање статуса свих радника – измена Закона о раду, у циљу хитног побољшања положаја радника, осигуравања њихових права и хитно повећање минималне цене рада.

Заштита животног стандарда становништва – укидање незаконитог смањивања пензија и плата, реформу и побољшање система социјалних давања, ревизија споразума са ММФ-ом, спречавање даље приватизације јавних предузећа.

У потпуности јавно финансирано и свима доступно образовање и здравство.

  • Првих неколико дана демонстранти нису испоставили Влади неке одређене захтеве.
  • Међутим, трећег дана су студенти из Новог Сада и Суботице изашли са захтевима за смену Маје Гојковић са места председавајућег Скупштине, смену чланова РЕМ-а, и РИК-а, као и уредника јавног сервиса – РТС-а.

Они су исто тако затражили сређивање бирачког списка, који, како се тврди, садржи више од милион нелегитимних бирача.

Студентски покрет Новог Сада је приложио додатне захтеве који се тичу социјално-економских питања, као што је укидање мера штедње. Ови захтеви су одмах прихваћени од стране демонстраната у целој Србији, а затим су и проширени.

  • Друге групације које су се удружиле са демонстрантима, као, на пример, војни и полицијски синдикати, формулисале су своје захтеве, у циљу побољшања животних услова својих чланова.

Зашто?

вучић насловне стране
Фото: Бирн
  • На председничким изборима 2. априла Вучић је освојио 55% гласова изашлих бирача, док је другопласирани, бивши заштитиник грађана Саша Јанковић, освојио 16% гласова.
  • Посматрачи су забележили мало нерегуларности на дан избора. Међутим, предизборна кампања је обележена потпуном Вучићевом доминацијом у медијима, његовим наводним злоупотребама положаја премијера, у служби кампање и бруталним нападима у про-владиним таблоидима на опозиционе кандидате и људе из њиховог окружења.
  • Центар за електронске медије и комуникације (ЦЕМ), невладина организација за праћење кампање у медијима, објавио је извештај уочи гласања, у коме истиче „апсолутну Вучићеву доминацију“ на свим националним ТВ станицама, од 2. до 22. марта.

У овом извештају ЦЕМ је написао да нема никакве сумње да су медији дали предност Вучићу у односу на све друге кандидате. Једино је питање било који медиј му је давао већу предност.

Дан пре почетка изборне тишине, све главне дневне новине у земљи објавиле су велику Вучићеву рекламу на својим насловним странама.

  • Пре избора, посматрачи су пријавили листе „сигурних гласова“, састављене од Вучићеве Српске напредне странке. Пријављени су случајеви да су државни службеници, па чак и неки радници у приватним фирмама које сарађују с државом, били приморани да организују скупове подршке Вучићу или дају финансијску помоћ.
  • Уочи избора, РИК је одлучио да ће гласови косовских Срба, по затварању биралишта, бити пребачени у централну Србију, ради бројања, што је поступак који је Уставни суд прогласио неуставним, у јуну прошле године.

Протести су, међутим, више фокусирани на Вучићеву владавину, коју демонстранти називају „диктатуром“, него на саме изборе. Власти су оптужене да урушавају слободу штампе, за вођење прљаве кампање против критичара Владе, и за доношење закона и увођење мера које утичу на раднике и умањују њихова права. Владајући напредњаци се оптужују да челичним стиском држе готово све у земљи, као и за корупцију.

Реаговања

  • Три Вучићева противкандидата на председничким изборима Саша Јанковић, Бошко Обрадовић и Љубиша Прелетачевић Бели, као и већина опозиционих партија, подржали су ненасилне протесте. Ултра-националистички лидер Радикалне странке Војислав Шешељ је такође подржао неке од захтева демонстраната.
  • Вучић је изјавио да су протести легитимни, све док су ненасилни. „Увек има оних који су незадовољни изборним резултатима. То је демократски процес. Нико није интервенисао, омогућили смо им да протестују“, рекао је он 6. априла.

Balkan Insight

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.