Царинска унија „Западног Балкана“ – Шта би она могла бити?

0

Премијер Вучић је иницијатор царинске уније „Западног Балкана“. Није јасно шта под тиме подразумева и колике су шансе на успех. Стручањци са којима смо причали кажу да идеја није лоша, али да је пред њом низ препрека.

царинска унија
So, sol i сол – рафови продавнице у Скопљу/ФОТО: DW

Шта је уопште „царинска унија Западног Балкана“ коју предлаже Александар Вучић? Једни кажу добра идеја која ће ојачати регион. Други сматрају да је то београдска утопија која би највише одговарала Србији као економски најјачој земљи тог простора. Трећи пак мисле да идеја уопште није Вучићева, него да је дошла из Брисела и треба да буде бледа надокнада за вечно чекање региона на приступ ЕУ.

Премијер Србије и изабрани председник Александар Вучић главни је промотер идеје о такозваној царинској унији Западног Балкана. Према његовим речима „интеграција трговине и транспорта је најдиректнија путања за напредак“. Српски премијер сматра да је будућност региона унутар Европске уније, а да је већа економска интеграција Западног Балкана добар корак у том правцу.

Идеја тренутно није до краја јасна ни стручњацима па под шифром царинске уније свако подразумева шта му је воља. Вучић је приметио да ту идеју подржавају Србија, Босна и Херцеговина и Македонија, те да стога има земаља које и нису заинтересоване за ову врсту уније. Недостатак ентузијазма појединих земаља за сада представља и највећу препреку реализацији ове идеје.

Политичка или економска идеја?

Идеја царинске уније је више политичка него економска, сматра главни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк. Он верује да идеја није аутентично дошла из Београда него да је настала изван Балкана: „То ми се чини као још један покушај да се смире узавреле политичке страсти и нестабилност која се шири регионом.“

Ћулибрк у разговору за ДВ каже да економски разлог за формирање такве заједнице не постоји јер већ функционише ЦЕФТА, споразум о слободној трговини у којем су пре приступања ЕУ учествовале Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска и Словенија, а данас су у њој земље Западног Балкана са додатком Молдавије. И у протоколу једног бриселског састанка Радне групе за проширење ЕУ, о којем је ДВ извештавао, стоји да Европска комисија поздравља идеју о економској интеграцији, али да некаква нова унија није најбоље решење, већ да треба даље сарађивати у оквиру ЦЕФТА.

„У досадашњем функционисању ЦЕФТА видимо да се појављују проблеми, зато што неке државе притиснуте својим проблемима практично ограничавају примену неких одредби које омогућавају слободну трговину“, додаје Ћулибрк. Проблеми који се реално јављају могу да се реше и без формирања нове царинске уније, каже наш саговорник, и као пример истиче то што роба на појединим границама чека данима како би била увезена.

Школица за ЕУ?

Позитивније о идеји царинске уније говори економски аналитичар Мијат Лакићевић. „Сама идеја је добра, али је на дугом штапу“, оцењује он. „Пре свега је потребно имати политичку стабилност како бисте дошли у ситуацију да разговарате о само економским стварима, а знамо како лоше стојимо када је политичка стабилност у питању.

Економски би то имало резона, јер су привреде комплементарне, али питање је колико су и државне администрације спремне за тако нешто.“

Економиста Саша Ђоговић идеју царинске уније види као корак даље од споразума ЦЕФТА јер ће се на тај начин ускладити царинске тарифе према свим трећим земљама. Али, Ђоговић истовремено упозорава да „не би требало очекивати да се то деси брзо, и да ће доста зависити од степена политичке воље у појединим државама.“ Србија, додаје Ђоговић, има споразум о слободној трговини са Русијом, односно Евроазијском унијом, и можда јој се не би исплатило да напушта тај споразум за рачун неког новог регионалног. Са друге стране, уколико би два споразума била усклађена, тржишта Евроазијске уније могла би да буду додатни стимуланс за остале земље Западног Балкана.

царинска унија
Злоупотреба трговине у политичке сврхе – Хрватска је 2015. блокирала увоз из Србије/ ФОТО: alliance/epa/Z. Balogh

Једно од могућих читања је да некаква балканска царинска унија наговештава да земље региона неће (у скорије време) бити примљене у ЕУ која је – можда и у првом реду – економска и царинска унија. „Ово је школица за све те државе да се види да ли су оне уопште способне да једног дана буду примљене у ЕУ. Дакле, хајде се ви мало играјте и вежбајте да видите како то изгледа да бисмо могли једног дана да разговарамо о томе да уђете у једну праву царинску унију каква је ЕУ“, тумачи Ћулибрк.

Ко профитира од царинске уније?

У разговорима о царинској унији врло често се чује да би она можда највише одговарала Србији, јер је она и највећи извозник од земаља које су у игри. Судећи по томе да Србија има трговински суфицит са осталим земљама, требало би да то њој највише одговара, примећује Мијат Лакићевић. „Али то је уски поглед“, додаје он. Колико нека земља профитира од слободне трговине не зависи од њене величине већ од привредног амбијента, уверен је Лакићевић.

„Да је другачије то би значило да, примера ради, много више користи у Европи од царинске уније има Немачка од Грчке. Ја не мислим да је тако – проблем Грчке је што није била оријентисана на развој привреде него на задуживање, а онда земља западне у кризу. Сама царинска унија, ако се паметно искористи, може бити добра и за мање земље, јер добијају приступ већим тржиштима без царине“, додаје он.

Пребројавање колико којој земљи одговара таква унија може лако завршити у суверенистичкој и националистичкој реторици. У том случају је идеја унапред пропала, каже Саша Ђоговић. „То је на неки начин и испит за политичаре у региону. Време ће зато показати да ли ће ово бити само још једна парола маркетиншког типа, или ће уследити неки конкретни договори, што би било добро за читав регион.“

На тај начин би се, додаје, Западни Балкан боље позиционирао на међународној мапи, као тржиште које почиње да сарађује, послује транспарентније и нуди ниже трошкове пословања. „Уз мање бирократије и папирологије, које су често и главни извор корупције.“

dw.com 

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име