Шкрипи ли у мешовитој комисији о Степинцу? Шта се крије иза изјаве Патријарха Иринеја?

0

У Загребу чланови Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која треба да расветли лик кардинала Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата, нису желели да коментаришу изјаву патријарха Српске православне цркве Иринеја да је недоступност ватиканског архива тренутно највећи проблем у раду Мешовите римокатоличко-православне комисије. Колико је рад комисије доведен у питање?

 степинац

На хрватској страни нема коментара на тврдње које је партијарх Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј изнео у Београду после последњег заседања Мешовите римокатоличко-православне комисије у Пожеги 21. и 22. априла.

Експертски члан комисије Марио Јареб рекао је за Радио Слободна Европа да не може да коментарише оцену српског партијарха јер се, како је рекао, „бар са наше стране држимо договора да се о раду комисије и било чему у вези са тим радом не говори.“

Јареб нас је упутио на саопштење за медије после четвртог састанка Мешовите комисије у Бискупском двору у Пожеги, 20. и 21. априла.

У том саопштењу речено је да је тема била „Однос кардинала Степинца према Српској православној цркви од 1941. до 1945.“, а осим учесника састанка нису наведени никакви други детаљи.

Партијарх Српске православне цркве Иринеј, коментаришући за лист Политика наводе медија да је делегација СПЦ оштро негодовала што представник Свете столице Бернард Ардуро онемогућава српским истражитељима приступ архиву Ватикана, рекао је да посао којим се комисија бави „још није завршен“.

Проблем Степинац: Нема резултата у раду Мешовите комисије

„Надам се да ћемо успети да кажемо не само своју, већ реалну истину о деловању набискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати“, рекао је патријарх СПЦ.

Оно што евентуално представници СПЦ траже у ватиканским архивима су вероватно документи о потврди њиховог става, каже за РСЕ социолог религије и бивши југословенски и хрватски дипломата Ивица Маштруко.

„Не знам шта би се посебно могло наћи у архивима, али практички ништа што би битно мењало ставове и Српске православне цркве, а с друге стране и Римокатоличке цркве. И верујем да би и једни и други за своје аргументе тамо еветуално могли пронаћи неке документе, односно да би чланови комисије из Српске православне цркве могли пронаћи неке документе који би заправо сведочили о, рецимо, једној одређеној подршци коју је папа Пије XII пружао Степинцу“, каже Маштруко.

Мешовита комисија, која се бави историјском улогом Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата основана је на предлог папе Франциска, који је зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са Српском православном црквом. Ватикан је за координатора комисије именовао Бернара Ардира, председника Папског већа за историјске науке. Претходно се Српска православна црква успротивила намери Римокатоличке цркве у Хрватској да Степинац буде проглашен свецем. О личности Степинца и његовом ставу према усташком режиму Анте Павелића две цркве имају сасвим различите ставове.

Да ли се Мешовита римокатоличко-православна комисија сада нашла пред проблемом?

Наш саговорник Ивица Маштруко каже да су се проблеми очекивали и да ће их и даље бити, а он их очекује и у завршном извештају комисије. Оно око чега неће бити постигнута сагласност је деловање Степинца за време Другог светског рата, односно у Независној држави Хрватској (НДХ), каже Маштруко.

„Српска православна црква већ на основу чињенице да је Степинац био војни викар целе војске НДХ и да је био на челу комисије за покрштавање Срба имаће врло јасан и врло одређен став без обзира какви се аргументи пружали с друге стране или појединачни случајеви у којима је Степинац интервенисао за неког Србина православца, Жидова, Рома. То неће утицати на став Српске православне цркве, односно чланове те комисије. А с друге стране представници Римокатоличке цркве ће његову улогу у том подручју покушати релативизовати, односно пружаће појединачне примере некаквих његових иступа“, наводи Маштруко.

За разлику од Другог светског рата, Маштруко оцењује да се каква таква сагласност може постићи о предратном деловању Степинца, као и да ће се чланови комисије из Римокатоличке и Православне цркве усагласити око недемократског суђења кардиналу Степинцу јер ове цркве имају сличан однос према суђењима у бившој Југославији.

Ако комисија и заврши рад и ако поднесе извештај, наглашава Маштруко, биће одвојена мишљења.

„Рећи ће се да су представници Српске православне цркве изјавили то, представници Римокатоличке цркве то, и послаће папи, а по мом мишљењу папа се неће баш трудити да убрза поступак, односно прогласи Степинца свецем“, закључује Маштруко.

Пети састанак Мешовите комисије одржаће се у Подгорици, 7. и 8. јуна на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960“.

Људмила Цветковић, slobodnaevropa.org

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име