Студија на Харварду показала: Срби су најмање расистички народ у Европи

0

Резултати се крећу 0,298 за учеснике из Србије до 0,557 за учеснике из Чешке Републике, пише британски портал „Индy100“, „ћерка-сајт“ Индипендента. Нижи коефицијент означава мању склоност ка расистичким ставовима

студија на Харварду
Универзитет Харвард

Студија Харвард универзитета која се водила од 2002. до 2015. године мапирала је земље Европе са највише инцидената на расној основи, пише портал „Индy100“.

Студија је показала да је Србија земља Европе са најмањом стопом инцидената док је Чешка, по овој студији, земља у којој је највише изражен расизам. У оквиру истраживања о социјалним ставовима људи спроведен је тест, у виду кратког интерактивног квиза у ком су учесници спаривали фотографије са речима. Једна компонента укључивала је повезивање позитивних или негативних термина са црним и белим лицима људи. Термини који су коришћени су „добар“, „лош“ и „зао“…

Тест је показао да су људи у свим земљама Европе спорије повезују позитивне описе са црним лицима.

Учесници у истраживању радили су такозвани Имплицит Ассоциатион Тест, иодносно тест имплицитне асоцијације (ИАТ), који мери имплицитне расне ставове, како се наводи у истраживању. Услед веома сложеног дизајна самог теста испитаницима је веома тешко да намерно дају одређене одговоре који би утицали на коначан резултат. Многи од испитаника, чак и они који за себе одговорно тврде да имају снажна антирасистичка уверења, на тесту су остварили резултат који имлицира супротно.

Резултати се крећу 0,298 за учеснике из Србије до 0,557 за учеснике из Чешке Републике, пише британски портал „Индy100“, „ћерка-сајт“ Индипендента. Нижи коефицијент означава мању склоност ка расистичким ставовима.

По овом истраживању, расизам је изражен у Италији, Португалу, Литванији, Бугарској, Словачкој, Украјини и Чешкој.

„Пројецт Имплицит“ истиче да овај тест не омогућава тачно предвиђање понашања људи, али да његови „укупни резултати стварају шаблон према којем се могу доносити одређени закључци“.

Аутори студије су објаснили да иако као појединци не морамо да се држимо расистичких уверења, идеје које ми повезујемо са расом могу се конструисати у култури која описује људе различитих националности у складу са начином који је мање или више позитиван.

Због трајања студије, цитирана је више пута и веза између мисли и предрасуда у понашању које се претпоставља. Те везе, према овом тексту, могу да објасне раст расизма у Европи.

Како наводи британски портал, међутим, студија са Универзитета у Висконсину из 2016. године, показала је да су везе између унутрашњих расистичких ставова и расистичког понашања слабије него што упућује истраживање са Харварда.

Недељник

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име