Познати истраживач тврди: Драга Машин родила ћерку!

0

Самоуки књижевник Мирослав Ж. Симић из Драгова крај Рековца разбија један од највећих српских митова. Аргументи у књизи под насловом „Ја, Драгиња“

драга машин
Краљица Драга и краљ Александар Обреновић

Мирослав Ж. Симић из Драгова крај Рековца досад је објавио 19 књига, од којих последња носи наслов „Ја, Драгиња“ и крајем прошле године ју је штампала „Златна књига“ из Јагодине.

Поред 700 оригиналних фотографија и докумената о краљици Драгој, Мирослав је хтео да исправи и неистину о томе да је била нероткиња, с обзиром на то да је открио да је она, ипак, краљу Александру родила ћерку у Бијарицу. Срећан догађај се, тврди, у Француској одиграо две-три године пре него што су се венчали…

Ново издање овог несвакидашњег дела из штампе ће изаћи у продукцији „Прометеја“ из Новог Сада и Радио-телевизије Србије, а промоција посебног издања је заказана за 29. мај у београдском Студентском културном центру, на дан убиства краљевског пара Обреновић.

Још је занимљивије то што је Мирослав Ж. Симић по занимању столар, али се овим занатом бавио само три године. Иако живи на селу, није ни пољопривредник, па дуже од четири деценије ствара – књижевна дела!

„Мојих 19 књига укупно имају 5.000 страница и у њима сам објавио више стотина хиљада података. А, да бих до њих дошао, по музејима, историјским архивима, црквама и манастирима сам провео много времена. Само из Архива Србије нисам избијао два месеца“, каже Симић који, иако у седмој деценији, и даље неуморно ствара, па тренутно припрема књигу о свим близанцима рођеним у Левчу током последњих 100 година.

Каже, тако је сазнао и то да је највише тројки рођено у Темнићу, а близанци су се највише рађали између ратова и махом су били дечаци. Још интересантнија је, вели, статистика по којој се на сваких 800 беба роди пар близанаца, на сваких 800 близанаца „дођу“ тројке, а на сваких 800 тројки по једне четворке…

Мирослав Ж. Симић не одустаје ни од завршетка давно започетог дела под насловом „Монографија манастира Манастирак у Великој Крушевици“, а за своју душу пише „Песмарицу и причалицу“ која ће имати две насловне стране. Најављује, с једне ће почињати његови стихови, а са друге проза коју је сакупљао у народу. Ствара и породичну књигу којом ће обухватити чељад по женској линији…

Срећом, свакодневно сам водио дневник

„Од доласка из армије, 1965, свакодневно сам водио дневник који ми сада много користи, јер сам много тога у међувремену заборавио. Сад, кад се свега присетим, схватим да ништа у животу не бих мењао… Поносан сам и на синове Славољуба и Драгољуба, четири унуке и четворо праунучади“, закључује несвакидашњи ставаралац и обећава да више неће писати обимне књиге!

драга машин
Мирослав Ж. Симић/Фото: приватна архива

Нajобимније, четворотомно дело Мирослава Ж. Симића носи наслов „Жупа Левач„, укупно је тешко 10,5 килограма и има 3.100 страница. У њему је аутор обрадио свако сеоце, навео све пописе мештана од 1824. до краја 19. века и побројао све рођене, венчане и умрле још од 1837. године.

Али, сачинио је и Aтлас – у фотошопу, милиметар по милиметар. Он садржи 15 мапа поређаних од Немањића до данас, те демографску, као и карте биљног и животињског света, реке, потоке, рељеф – чак и геоцентар Србије који је на Црном врху код Бешњаје, у месту које се зове Јабучје.

Новости

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.