Пећка Патријаршија – албанска туристичка атракција

0

У нашим светињама у Руговској клисури, поред Пећи, које Приштина својата. Средњовековне испоснице монаха гостима представљају као аустријске бункере.

пећка патријаршија

Бодљикаве жице и заклона од врећа с песком нема више око Пећке патријаршије. Испред манастирске капије стоји само кућица косовске полиције где се евидентирају посетиоци српске светиње, која је од прошле године уврштена на листу споменика културе самопрокламоване, лажне државе Kосово.

Нажалост, лепоту Патријаршије у последње време виђа све мање Срба. Овдашњих, пећких, више нема, а поклоници из централне Србије не долазе у значајном броју због страха за безбедност. У Пећ, међутим долази све више странаца, који су за ово поднебље сазнали, пре свих од пријатеља, припадника Kфора. Њих, међутим, превише не интересује српска светиња и, рецимо велико имање где се налази и манастирски воћњак, у који монахиње из Патријаршије не смеју да оду. Kроз њега води угажена стаза коју су утабали туристи, на путу до главног адреналинског спектакла – „via ferrata“, система металних сајли и газишта који омогућава гостима да попут алпиниста, али безбедно, ходају и веру се вертикалним ивицама клисуре.

Велики део те стазе пролази крај средњовековних пећина-испосница које су припадале Пећкој патријаршији, а у њима су од 12. до 14. века боравили многи познати духовници као што су патријарх Јефрем и епископ Марко Пећки. У неким од пећина налазиле су се и црквице чији зидови још понегде стоје, као и они поред старих, у стену уклесаних степеница, рампи и стаза. Иако су још 1966. уписане у регистар споменика културе Србије, оне су, нажалост, биле слабо познате и недоступне српској јавности. Оно што брине је то што Албанци туристима говоре да су пећине биле утврђени положаји аустријске војске, а српске монахе не помињу – кажу нам у Пећкој патријаршији.

Водичи: Планинарски водичи, иначе су коректни према планинарским групама из Србије, у шта се уверио и репортер „Новости“. Наши туристи су безбедни и надгледани све док се држе пењачког комплекса чија је граница код Пећке патријаршије. Групна шетња по Пећи није нам саветована.

Било је и оних ретких који су посетили и манастир. Репортер „Новости“ је недавно срео неколико група немачких туриста, који су са дивљењем и пажњом обилазили нашу светињу. Предводио их је мушкарац који је говорио немачки, с албанским нагласком, вероватно туристички водич. Kо неће водича, у манастирској продавници може да узме уређај који се активира на 18 означених тачака манастира и емитује причу на српском и светским језицима.

На популарним туристичким сајтовима и форумима налази се безброј препорука о Пећкој патријаршији упућених туристима да посете колевку српске цркве, па би статус „туристичке атракције“ могао да представља „најбољу заштиту за српску баштину“. Јер, да ње нема, Албанци практично не би имали шта да покажу туристима, пошто су срушили чак и своје историјско језгро града са оријенталним зградицама. Нема више ни зелене зоне између града и Патријаршије. Све је покрила хаотична новоградња, са мноштвом бутика и хотела.

пећка патријаршија

Споменик ОВК код пољског тоалета: Туристи код Пећке патријаршије све више седе у кафићу на дну кањона Бистрице недалеко од Патријаршије, али их, говоре нам, не занима стена са гробљанском црном спомен-плочом терористичкој ОВК. То су схватили и власници кафића, па су споменик оставили да зарасте у жбуње крај пољског тоалета – кажу нам у Пећкој патријаршији.

Патријаршија је, иначе рестаурирана и сређена захваљујући донацијама Унеска, који ју је тек 2006. ставио на листу светске културне баштине. Синуле су фреске живописане од 13. до 17. века у три цркве и у великој припрати под једним кровом. Заблистао је и рестаурирани престо иконе Пећке Богородице, коју је, према запису, на њеној полеђини насликао апостол Лука у Светој земљи, а после многих сеоба и лутања тај „образ Богомајке“ је у Србију донео Свети Сава.

Манастирски комплекс Пећке патријаршије је према предању утемељио Свети Сава. Прву цркву Светих апостола подигао је његов наследник на трону, архиепископ Арсеније Први почетком 13. века, док је други храм, посвећен Светом Димитрију дозидао уз северни зид архиепископ Никодим. Архиепископ и велики писац Данило Други заокружио је подухват градећи уз јужни зид најстаријег храма цркве посвећене Богородици Путеводитељици и Светом Николи, а затим и монументалну припрату којом их је повезао у целину.

Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име