Мрачна тајна комунистичке Југославије: Ђилас осмислио СТРАВИЧНЕ МЕТОДЕ ТОРТУРЕ на Голом отоку

0

Научници и лекари су пристајали да учествују у тортури над затвореницима на Голом отоку, открива академик Драгослав Михајловић једну од најмрачнијих тајни комунистичке Југославије.

голи оток

Он пише како је 1998. године добио писмо које је „говорило о нечему за чим је трагао двадесет година“, у покушају да открије како је наука у голоточким мучењима „упрљала руке“. Пише и како је желео да то писмо унесе у књигу под насловом „Кратка историја сатирања“, пише „Недељник„.

Писмо по сећању

– Потражио сам га тамо где сам веровао да сам га оставио. И одједном – није га било! Да ли га нисам сам, размишљао сам, избацио заједно са непотребним хартијама? Да ли то није учинио неко од мојих? Да ли се неко од њих уплашио, па га у паници уништио? Да ли ми га неко није украо, нарочито ако је из оне службе? Никаква одговора. Ништа нисам сазнао, ништа доконао – пише Михаиловић.

Из тог разлога је, каже, решио да га репродукује по сећању, а у два издања књиге „Кратка историја сатирања“ објавио је препричану верзију писма професора Александра Павковића, који му га је послао 16. септембра 1998. године, и у коме су наведени начини мучења људи припреманих за јавне процесе.

Разговор са Ђиласом и Ранковићем

Професоров покојни отац Анте Паковић, који је за време Другог светског рата променио презиме у Павковић, био је после њега цењен психијатар у Београду, али је због страдања породице и због свог учествовања у партизанском покрету „добро гледан у режиму“.

Једног тренутка 1948. или 1949, позван је заједно са својим професором Владимиром Вујићем, који је био председник Српског лекарског друштва, на неки састанак у Централном комитету Југославије (ЦКЈ). Тамо су их дочекали Александар Ранковић и Милован Ђилас.

Методе за добијање свакојаких признања

Ђилас је разговор започео са њима почео о томе како Совјети на јавним процесима успевају да од својих оптуженика добију свакојака признања, а да они још не успевају. Да ли они знају, питао је члан Политбироа психијатре, неке посебне методе за добијање таквих признања, ефикасније од уобичајене тортуре која дотле, изгледа, није давала жељене резултате. Збуњени психијатри су одговорили да они нешто такво не знају и да за сличне методе нису чули.

Онда су им, пише он, руководиоци рекли, а непрекидно је главну реч водио Милован Ђилас, да ће уз богате дневнице, добити путне налоге за путовања у иностранство, где треба да од познатих научника и стручњака потраже одговоре на ова питања. Када се нађу тамо, нека сами одлуче куда треба да путују.

Др Анте Павковић је заједно с још неким отпутовао у иностранство (описно се помиње Леманско језеро и Женева), где су обилазили познате професоре психијатрије и психологије.

Тортура неспавањем

После повратка професор Вујић и Анте Павковић су о путовању реферисали у ЦКЈ, где су их опет дочекали Ранковић и Ђилас. Психијатри су поднели извештај да су у иностранству сазнали да Совјети онаква признања добијају, највероватније, пошто над окривљенима примене тортуру неспавањем, која мора трајати најмање десет дана.

Тада им је Ђилас поставио следеће питање:

– Да ли би они могли, за Централни комитет, да направе експеримент с неспавањем над десетак „посебно тврдих комуниста“, који би им за ту сврху били изабрани? – наводи се у писму др Павковића.

То је, пише академик Михајловић, било одвише и за Ранковића, који је прекорно рекао: Али Ђидо, ми то не радимо!

После те упадице разговор се прекинуо, а Павковић млађи каже да је његов отац од тада Ранковића просто обожавао.

Избацивање из Српског лекарског друштва

По изласку из Централног комитета професор Вујић каже др Павковићу:

– Ово су луди људи, они нас заиста могу натерати да правимо свакојаке експерименте. Зато ћемо ми сад овако. Пронаћи ћу неки изговор да вас искључимо из Српског лекарског друштва. И ако мене затим буду потерали да им експерименте радим, одговорићу да сам стар човек и да се више таквих задатака не могу прихватити, те да бисте за личне подухвате једино били способни ви, али да сте, нажалост, непоуздани, због чега смо вас морали искључити из Српског лекарског друштва. А кад то прође, чим се укаже прилика, послаћу вас на неко студијско путовање у иностранство. И ви тада – бежите! – наводи се у тексту.

И заиста, убрзо након тога др Анте Павковић је искључен из Српског лекарског друштва „због небудности“, а 1952. послат је на студијско путовање у иностранство, где се поново оженио и где је 1984. године умро као страни држављанин.

Психијатар: Ђилас је садиста и мазохиста

Млађи Павковић, који је филозоф по струци, већ је био почео да ради на Београдском универзитету, пошао је путем свог оца две-три деценије после њега. И тамо је с њим о овим догађајима више пута разговарао.

Психијатар Анте Павковић, по интерпретацији његовог сина Александра, никада више није престао да се занима за личност Милована Ђиласа. Прочитао је све његове књиге изашле на енглеском језику и, на основу сусрета у ЦКЈ и неких детаља у публикацијама, „закључио је да је овај садист и мазохист са потиснутом хомосексуалношћу“. Прикривена хомосексуалност је, каже, у психијатрији позната као узрок садизма и мазохизма.

Мучења одмах примењивана

Академик Михајловић наводи и да у овом тренутку није могуће сазнати кад су се сусрети двојице психијатара са члановима Политбироа тачно догодили, као што се не може знати ни како су главни људи Удбе и партије примили извештај стручњака. Међутим, оно што је познато, јесте да се у пролеће 1951. године мучење неспавањем у београдској Главњачи увелико спроводило. А можда, у ограниченијем облику, то се радило и на Голом отоку.

Годинама касније кренуће оспоравања писма које је Михаиловић по сећању препричао – и о томе Михаиловић за „Недељник“ детаљно пише – да би се аутор поново јавио и академику Михаиловићу проследио аутентично сведочење свог оца, из ког ће се испоставити да је Михаиловићево сећање „ублажена верзија“.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име