Оља Ивањицки поклањала Београду мост, а ГРАДСКА ВЛАСТ ГА ОДБИЛА

0

Са највећом страшћу говорила је о свом пројекту Београдског трокраког моста, који је по њој имао и своје историјско место баш ту, под њеном терасом, на Ушћу, да премости две реке и буде Капија за улазак на Исток.

оља ивањицки

ЦИП је урадио прорачуне и оценио да је идеја изванредна и лако остварива, али иако је предочена градским властима, одлучено је да се ради Мост на Ади.

У временима катанца на Тргу републике, улогу главне изложбене институције у Србији тихо и успешно преузео је Историјски музеј Србије, организујући изложбе које ће се памтити по значајном садржају, али и по модерном концепту и форми. Посебно се издвајају три изложбе: „У име Народа“, која је имала рекордну посету и узбуркала јавност као ретко шта до сада, потом изложба посвећена Михаилу Пупину, такође културни догађај године, и изложба „Заоставштина Оље Ивањицки“, која је у току.

мост оље ивањицки
Фото: Приватна архива

Изложба има и племениту намеру да подсети да Ољина значајна збирка нема свој дом, већ чами у трезорима Историјског музеја, свог привременог старатеља. У њој је и збирка слика пријатеља из „Медијале“, па добар део чувене колекције Александра Дерока, коју је Оља откупила од легендарног архитекте без наследника да би је сачувала од расипања, а ту су и разне друге занимљиве и вредне ствари, као на пример мермерна скулптура из Персијског царства коју је Оља негде набавила, јер је и она сама била страствени колекционар.

У другој половини прошлог века, делима, речима и појавом, била је и својеврсни симбол Београда, а једна стара анегдота каже да је била толико славна да кад би кренула из свог стана на Косанчићевом венцу, истовремено је до Теразија стизао глас: „Иде Оља!“.

мост оље ивањицки сссс
Фото: Приватна архива

Неколико пута дуго сам разговарао са Ољом у њеном стану/атељеу на Косанчићевом венцу, испуњеном бојама, платнима, књигама, једним креветом, сточићем и две или три фотеље… Све укупно не више од 40 квадрата… али са терасом и најлепшим погледом на свету, на Саву и Ушће, управо на страни на којој сунце залази. Импресионирала је свестраношћу и занимљивим идејама, сећам се како ме је, готово у поверењу, питала да ли и ја, као и она, осећам битну разлику између Битлса и Ролингстоунса, а то је да су Битлси провинцијалци, а Стоунси велеградска деца, око чега смо се много смејали и шалили. Готово опседнуто сликала је најважније личности историје, од Мојсија до Била Гејтса, а Мик Џегер се налази на једном њеном платну као “личност која зна тајну трајања“, јер њен животни мото био је да није најважније да успеш, већ да научиш да трајеш.

Књиге које су јој биле драге носила је код „свог књиговесца“ на коричење према сопственим замислима и цртежима. Имала је и „свог професора филозофије“, који је недељом поподне долазио да јој држи часове и расправља са њом, што је бележила у посебну свеску. Говорила је још да ће наше доба бити запамћено по најружнијој обући у историји, овим модерним патикама, и по најлепшим бочицама за парфеме.

Али, мислим да је ипак са највећом страшћу говорила о свом пројекту Београдског трокраког моста, који је по њој имао и своје историјско место баш ту, под њеном терасом, на Ушћу, да премости две реке и буде Капија за улазак на Исток.

ЦИП је урадио прорачуне и оценио да је идеја изванредна и лако остварива, али иако је предочена градским властима, одлучено је да се ради Мост на Ади. Кажу Оља је чак успела да пронађе и јапанску фирму која је нудила да мост бесплатно прави уколико добије повољније концесије за градњу на пустој обали Београда, између Овче и Новог Београда. Занимљив детаљ је у основи стуба моста: четири ћирилична слова С, или четири оцила, која би, као симбол Србије са њеног грба, ласерски зраци бацали далеко у васиону и били видљиви попут светионика на мору, из авиона који у великом броју надлећу наш простор, или Капију Истока.

И због чега Ољина прелепа и практична идеја о мосту још није остварена, тешко ми је да схватим, или речено једном старом народном колоквијалном фразом „нисам паметан“. Можда због тога што Оља није волела Битлсе?!

Велимир – Веља Павловић

Преузето са Фејсбук странице Allforman

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.