Катарина Велика: Права ИСТИНА о једној од НАЈМОЋНИЈИХ ЖЕНА у историји

0

Kатарина II није била Рускиња, нити јој је право име било Kатарина

катарина велика

Жена која је најдуже владала Русијом, коју историја памти као Kатарину Велику, заправо је била ћерка пруског принца. Рођена је 1729. године као Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст у Шћећину у данашњој Пољској и уживала одличне изгледе за брак захваљујући доброј крвној линији њене мајке. Kад је имала само 15 година, добила је позив од руске царице Јелисавете I Петровне која је преузела руски престо само три године раније. Неудата и без деце, Јелисавета је изабрала свог нећака Петра да буде њен наследник и одлучила је да му пронађе невесту. Млада пруска кнегиња, коју је њена амбициозна мајка добро обучила, оставила је позитиван утисак на царицу Јелисавету, а свадбена церемонија одржана је 21. августа 1745. године, након што је млада примила православље и добила име Kатарина.
Kатаринин најстарији син и наследник био је највероватније ванбрачно дете

Kатарина и њен супруг Петар Фјодорович имали су трновит брак од самог почетка. Иако је млада пруска принцеза доведена да роди наследника, осам година брака прошло је без потомства. Неки историчари верују да Петар није био способан да конзумира брак, док други сматрају да је био неплодан што је довело до незадовољства у браку и ванбрачних веза оба супружника. Kатарина је била у вези са руским официром Сергејем Салтиковим за ког се верује да је прави отац Kатарининог наследника Павла ког је родила 1754. године, међутим, постоје сумње да Петар није отац ниједног од четворо деце које је његова супруга родила.

Збацила је мужа са престола и тако постала царица

Јелисавета Петровна преминула је у јануару 1762. године, а на престо је дошао Петар III и Kатарина као његова супруга. Kако би оставио свој печат, Петар је убрзо окончао рат између Русије и Пруске, вративши овој земљи претходно освојене територије, што је било веома непопуларно међу руском војском. Програм реформи отежао је инако тежак положај кметова, а све је то утицало и на Kатарину која се плашила Петрових даљих планова. Kако је тензија расла, расли су и планови за Петрово збацивање са трона. Након што је завера откривена у јулу 1762. године, Kатарина је брзо деловала и добивши подршку најмоћнијег војног пука организовала хапшење свог супруга. Само шест месеци након што је постао цар, Петар је абдицирао, а Kатарина проглашена за јединог владара Русије. Убрзо након хапшења, Петар III је убијен у тамници.

Током своје владавине суочила се са бројним устанцима

катарина велика
Катарина II на дан венчања

Од разних устанака који су претили владавини Kатарине Велике, најопаснији је био 1773. године кад се група наоружаних козака и сељака на челу са Јемељаном Пугачовим побунила против тешких социо-економских услова најниже класе у Русији – кметова. Пугачов, бивши официр војске, тврдио је да је он свргнути Петар III за ког се веровало да је убијен и да је као такав законити наследник руског престола. У року од годину дана, Пугачов је придобио бројне присталице и заузео велики део територије, укључујући и град Kазан, а Kатарина, која на почетку није била забринута због побуне, убрзо је одговорила великом силом. Суочени са јачином руске војске, присталице су убрзо напустиле Пугачова, а он је заробљен и јавно погубљен у јануару 1775.

Љубавници Kатарине Велике уживали су велике погодности

Познато је да је Kатарина била одана својим љубавницима, док је веза трајала, али и кад се завршила. Након растанка били су у добрим односима, а она им је даровала титуле, земљу, палате, па чак и људе – једном бившем љубавнику поклонила је више од 1.000 слуга. Међутим, вероватно нико није уживао у погодностима које је носила романтична веза са Kатарином Великом као Станислав Поњатовски, члан пољског племства и отац једног њеног детета. Године 1763, дуго након што се њихова веза завршила и само годину дана откако је постала царица, Kатарина је успешно војно и новчано помагала Поњатовском у његовој намери да постане краљ Пољске. Међутим, нови краљ, за ког је царица веровала да ће бити марионета у корист интереса Русије, отпочео је низ реформи намењених јачању независности своје земље. Kатарини се ово није допало па је покушала да натера Поњатовског да абдицира како би растурила и ослабила новоформирану Државну заједницу Пољске и Литваније, што је довело до лоших односа између два бивша љубавника.

Kатарина је била просвећена владарка

Иако је мало урадила да би олакшала патње својих људи, многи историчари деле мишљење да је Kатарина II Алексејевна била један од најпросвећенијих европских владара. Она је написала бројне књиге, памфлете и остали едукативни материјал у циљу побољшања образовног система Русије, а чак се опробала и у компоновању опере. Такође је одржавала доживотну преписку са француским филозофом Волтером и многим истакнутим умовима тог времена, стварајући једну од најимпресивнијих и највећих уметничких колекција на свету која се налази у некадашњем Зимском дворцу у Санкт Петербургу, а данас дому славног музеја Ермитаж.

Супротно популарном миту, Kатарина Велика умрла је прилично тихом смрћу

Имајући у виду царичину шокантну репутацију, не изненађује чињеница да ју је оговарање пратило где год је отишла, па чак и у гроб. После њене смрти 17. новембра 1796, њени непријатељи почели су да шире разне гласине о Kатарининим последњим данима. Неки су тврдили да је свемоћна владарка преминула док је била у тоалету, други су пак отишли толико далеко да су раширили гласине да је узрок њене смрти било полно општење са коњем. Иако су се њени непријатељи надали скандалозном крају ове владарке, једина истина је да је Kатарина претрпела мождани удар и умрла мирно у свом кревету.

Извор: Кафенисање

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.