Велики Ветрен: СВЕТСКИ ЧУВЕНИ археолошки локалитет сакривен и запуштен. ЊЕГОВУ ТАЈНУ мало ко зна

0

Чувено археолошко налазиште Велики Ветрен, недалеко од Параћина и Јагодине, запуштено. Ни 20 година од открића, до келтског утврђења на врху Јухора нема ни стазе ни путоказа.

велики ветрен
Келтска осматрачница/Фото: Борис Субашић

Велики јубилеј, 20 година од сензационалног открића келтског утврђења и светилишта на јухорском врху Велики Ветрен, репортери „Новости“ обележили су на лицу места, тражећи у шумском густишу светски чувен локалитет. Иако се јухорски град помиње у сваком озбиљном научном раду о Келтима, на терену нема ни стазе ни путоказа ка њему.

С друге стране, ово налазиште је медијски веома познато. Велики Ветрен се помиње у енциклопедијама, о њему су, кад је био „свеж“ проналазак, снимани филмови, а помиње се на много популарних сајтова.

Истине ради, мало ко је заиста обишао Велики Ветрен. Већина написа о њему је пуко прежвакавање истраживања археолога др Милорада Стојића и репортаже из „Новости“. Изговор не може бити удаљеност од цивилизације, јер се драгоцени локалитет налази се на само тридесетак километара од Јагодине и Параћина. Они га немају у туристичко-културној понуди, а чак ни локални планинарски водичи који на Велики Ветрен доводе бројне госте не знају да им покажу светски чувену знаменитост свог краја.

– Велики Ветрен је изузетан јер поседује културни слој дебео 1,5 метaра у коме су трагови цивилизација од праисторије до данас у континуитету – каже др Милорад Стојић. – Увек је важило да онај ко контролише врх Јухора држи кључ саобраћаја долином Мораве. Зато се на њему налазе остаци војних посада од Трибала из осмог века пре наше ере, преко Келта, Римљана, Византинаца, Срба, Турака, Аустријанаца… Са Ветрена је српска војска 1915. бранила повлачење долином Велике Мораве, а 1999. током агресије НАТО овде је био положај наше противваздушне одбране.

Ипак, највећа знаменитост Ветрена је опрема 14 келтских ратника јахача и њихових коња из првог века пре наше ере, пронађена 1997. године.

– То је највећа икада откривена остава такве врсте на свету – каже др Стојић, који је непосредно након открића истраживао Велики Ветрен. – Нажалост, ни врх Јухора, остатак планине са око 40 утврђења, није ни истражен ни заштићен, иако сам од 1997. до одласка у пензију добио безброј обећања да ће се наћи средства за ископавања.

Прича о откривању келтског града је невероватна. Ловци из подјухорских села су 1997. кренули у хајку на лисице и једну су сатерали у рупу на Великом Ветрену. Кад су је извадили, имала је чељусти парче керамике које је загризла у самртном грчу. Сарадника музеја Томица Стефановић чуо је причу од ловаца, отишао на Ветрен и из лисичје рупе извадио метални врх келтског копља. О открићу је обавестио др Милорада Стојића из Археолошког института, који је дошао и откопао оставу с више од 400 металних предмета, међу којима арсенал оружја и опреме келтског коњичког ескадрона.

Кад је ветренска ризница презентована јавности, водећи светски келтолог професор Вацлав Крута проценио је да је врх Јухора једно од најзначајнијих европских налазишта. Међутим, држава је за истраживања одвојила скромна средства, којима се дошло до закључка да се утврђење простирало на око четири хектара и да је у њему постојао и металуршки центар.

велики ветрен
Фото: Борис Субашић

– Организован је састанак с представницима Министарства културе и „Србијашума“, које су газдовале тереном и имале обавезу да помогну у истраживању. Дата су велика обећања, али испоставило се – лажна. „Србијашуме“ су чак механизацијом уништиле најочуванији део бедема, сматрајући ваљда да, кад нема њих, неће бити ни истраживања. Последњи пут сам посетио локалитет пре две године и доживео шок: неко је разорио најјужније келтско светилиште, вештачку пећину од наслаганих мегалита, вероватно у потрази за благом. Цео локалитет изгледао је као минско поље с безбројним рупама које су направили дивљи копачи наоружани метал-детекторима. Они су много предузимљивији од државних и научних институција, које су пропустиле 20 година, иако је прича о Келтима за Европу веома битна – каже др Стојић.

Репортери „Новости“ су прошле недеље посетили Велики Ветрен и једва пронашли остатке утврђења које смо пре само пет година обилазили с др Стојићем. Немилосрдна сеча шуме и ерозија су измениле терен, па је било потребно сат времена да откријемо огромну стену коју су дрвени ратници просекли ходник и направили улаз у тврђаву. Она је сад потпуно скривена бујном вегетацијом, а нешто су боље уочљиви зидови од огромних камених блокова. Из жбуња вире само врхови назубљених и као ножем просечених стена, гробница и светилишта.

– Зидине на стрмој јужној падини Келти су правили од мегалита, вешто извађених с врха Јухора, а неке су и назубили. Просечене стене и конструкције налик на пећине су највероватније гробнице или места где су друиди вршили обреде. Нажалост, ово спектакуларно место је сад заборављено. Случај Јухора и Великог Ветрена је слика нашег односа према баштини – разочаран је др Стојић.

Изгубљено благо

Једине ознаке локалитета на Великом Ветрену су оне које су на дрвећу и стенама уцртали дивљи копачи.

– Нажалост, нису само ископани метални предмети заувек изгубљени за науку. Много већа штета је учињена разарањем археолошког слоја, из ког су научници, да су имали прилике, могли да ишчитају историју дугу 3.000 година – каже др Милорад Стојић.

Ђаволи и Гали

Ђавољи град је име које су остацима келтског утврђења на Ветрену у прошлости наденули становници подјухорских села. О њему су испредане мрачне легенде, најпознатија је прича о 14 пустахија, коњаника који по магли силазе с врха Јухора и отимају тек стасале девојке. Они гракћу као гавранови које у овом крају зову – гали.

Борис Субашић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.