ЕКСКЛУЗИВНО! Др Горан Буџак: Шта ако СРБИЈА остане БЕЗ РУСКОГ ГАСА – алтернативни извори снабдевања

0

Србији је преко потребно да ради сопствене енергетске безбедности осигура снабдевање гасом из већег броја алтернативних извора, имајући у виду да чак 90% својих потреба обезбеђује набавком гаса из Русије, који се транспортује преко Украјине и Мађарске.

снабдевање гасом
др Горан Буџак

Очигледно је да набавка гаса на досадашњи начин има вишеструке негативне последице по нашу земљу, које се огледају у неповољним набавним ценама због недостатка конкуренције (гас у Србији је због тога 30% скупљи него у Немачкој), затим у монополском положају руског „Гаспрома“ као јединог снабдевача, као и у све учесталијим тешкоћама у снабдевању до којих долази због грађанских и етничких конфликата у Украјини, транзитној земљи за транспорт гаса из Русије.

Уколико се у догледно време осигура снабдевање гасом Србије из више алтернативних извора и праваца могуће је очекивати да ће се убудуће обезбедити енергетска стабилност и јефтиније снабдевање гасом на дужи рок, чиме ће бити избегнут веома неповољан утицај политичких и војних сукоба на просторима Украјине, као и потенцијални прекид транспорта руског гаса за европске потрошаче до кога може доћи крајем 2017. године са истеком актуелног међудржавног уговора између Русије и Украјине.

Министарство рударства и енергетике је, имајући у виду наведене проблеме у снабдевању гасом до којих може доћи због одустајања од изградње гасовода „Јужни ток“, израдило алтернативне планове да се потенцијална акутна криза превазиђе на три начина: 1) да се ускладиште додатне количине руског гаса у Мађарској, 2) да се набаве нове количине гаса на слободном тржишту и 3) да се код „Гаспрома“ као снабдевача гасом из Русије унапред резервишу потребне количине гаса без обавезе куповине.

Снабдевање гасом се већ обавља преко Мађарске, која је такође транзитна земља за гас из Русије. У Мађарској је могуће обезбедити додатне капацитете за складиштење гаса за потребе Србије, при чему једну опцију представљају капацитети „Гаспрома“ за читав регион међу којима би биле и количине за Србију, а другу могућност представља уговор са Мађарском о резервисању додатних капацитета за складиштење одређених количина (150 милиона кубика) „Гаспромовог“ гаса само за Србију.

Алтернативни правци снабдевања Србије гасом могу да се остваре кроз двосмерне гасоводе (интерконекције) са суседним државама, чиме се обезбеђује диверсификација праваца и извора снабдевања гасом. Пошто је за њихову изградњу неопходно обезбедити додатна финансијска средства, у наредном периоду се очекује кредитна подршка од институција Европске уније, чији су представници изразили спремност да помогну у остваривању ових пројеката.

Изградња интерконекције са Бугарском даје могућност за снабдевање гасом из Азербејџана повезивањем са „Трансјадранским гасоводом“ (ТАП), који ће од 2019. године преко Грузије, Турске, Грчке, Албаније и Италије испоручивати 6 милијарди кубних метара гаса годишње Турској и 10 милијарди Европској унији.

Предвиђено повезивање са бугарским магистралним гасоводом зависи од завршетка наше раније планиране конекције Ниш-Димитровград, која је саставни део овог пројекта. Уз финансијску подршку ЕУ завршен је рад на студији изводљивости и сада се приступило пројектовању гасовода, који ће омогућити повезивање са изворима снабдевања гасом укључујући и течни природни гас, како је изјавио својевремено шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт, истичући да ће овај пројекат донети и врло крупне послове компанијама из Србије које се баве инжењерингом и изградњом.

јужни ток
Фото: патриот.рс

Интерконекција са Бугарском даје могућност у дугорочној перспективи и за повезивање са неким другим већим гасоводом као што је „Јужни коридор – нови пут свиле“, који би укључивао још два гасовода и испоручивао Европи у последњој фази 60-120 милијарди кубних метара гаса из Каспијског басена и Средње Азије, тј. из Азербејџана и Туркменистана, а потенцијално и из Ирака и Ирана. Пројекат „Јужни коридор“ је атрактиван за европске државе због тога што се избегавају и Русија и Украјина, али ту постоје велике политичке и финансијске препреке, које се очитују у етничким и верским сукобима у грађанском рату у Ираку, који су ескалирали са настанком и ширењем тзв. „Исламске државе Ирака и Сирије“ (ИСИС), као и у лошим политичким односима са Ираном због отвореног непријатељства према Израелу, те изградње нуклеарних постројења упркос противљењу међународне заједнице. Имајући у виду ове нерешене политичке проблеме, као и неопходност улагања изузетно великих финансијских средстава, очигледно је да је коначна изградња овог гасовода могућа тек у даљој перспективи.

Друга опција може да буде повезивање са Хрватском, која планира изградњу терминала за течни гас на острву Крк, који би се допремао танкерима из земаља Северне Африке до луке Омишаљ, а одатле транспортовао на копно и даље према потрошачима у суседству Хрватске. У овом међународном пројекту, осим хрватских чланова конзорцијума „Адрија ЛНГ“, учествују и компаније из Немачке, Аустрије, Француске и Словеније, међутим дошло је до неочекиваног кашњења у његовој реализацији због ниске цене гаса, која читав пројекат у овом тренутку чини економски нерентабилним.

Трећа варијанта је изградња гасовода од чворног места на турско-грчкој граници преко Грчке и Македоније до Србије и даље према Мађарској и Аустрији, која се заснива на најновијем Путиновом споразуму са турским председником Ердоганом о алтернативном гасоводу „Турски ток“, који треба да буде изграђен уместо „Јужног тока“. Према анализи америчке безбедносне агенције „Стратфор“ изградња гасовода „Турски ток“ с политичке тачке гледишта за Русију има много више смисла него „Јужни ток“, јер се с једне стране, избегава ризик због зависности од ЕУ и њених прописа, а с друге стране Анкара би могла да се убеди да не учествује у пројектима какав је „Јужни коридор“, који угрожавају енергетске интересе Москве.

Четврта потенцијална алтернатива за снабдевање Србије гасом је транспорт Дунавом течног нафтног гаса из Црног мора. Ради се о пројекту који предвиђа да се са плаформи у Црном мору транспортује гас до румунске луке Констанца, а оданде баржама Дунавом до Аустрије и осталих подунавских земаља. „Овај пројекат вредан 150 милиона евра треба да почне са радом у периоду од 2017-2020, а на њему је ангажовано око двадесет компанија“, изјавио је на Подунавском бизнис форуму у Бечу в.д. шефа представништва ЕУ у Аустрији Јохан Солгрубер.

„СРБИЈАГАС“ НЕМА ПАРА за набавку гаса – БАЈАТОВИЋ тражи кредит: ЧИМЕ ЋЕМО СЕ ГРЕЈАТИ?

Очигледно је да су у питању алтернативни извори и правци снабдевања гасом за које је Србији неопходно да у наредном вишегодишњем периоду обезбеди велика финансијска средства из фондова Европске уније и других међународних извора, којима ће се финансирати изградња потребне инфраструктуре ради успостављања раније планираних двосмерних веза са суседним земљама. Успостављањем ових веза са новим изворима и токовима снабдевања гасом може се очекивати да се у догледно време превазиђу потенцијалне кризе у снабдевању овим енергентом, којима смо изложени због најављеног одустајања од изградње „Јужног тока“, као и актуелних грађанских и етничких конфликата на просторима Украјине.

* Аутор је научни сарадник Института за политичке студије у Београду

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.