Сутра је КРСТОВДАН – ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА: Ево шта тај празник представља и како се ПРАВИЛНО ОБЕЛЕЖАВА

0

Српска православна црква сутра обележава Воздвижење (уздизање) Часног Крста – Крстовдан, сећање на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.

крстовдан

Часни Крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Након што је преузео власт над целим Римским царством, цар Константин Велики желео је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је после много муке и труда успела да дозна где се налази Часни Крст и наредила је да се копа земља.

После извесног времена, копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало „Исус Назарећанин, цар јудејски“ и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни Крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вест да је Часни Христов Крст пронађен, окупило се мноштво народа – сви су желели да га виде, додирну и целивају.

Патријарх Макарије одлучио је да подигне Крст на једно узвишење.

Прво уздизање, Воздвижење, Часног Крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вековима је од Часног Крста узимана честица по честица и разношена по целом свету.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове Часног Крста.

Празник је обележен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости, а многи верници једу само хлеб и грожђе.

Јесењи Крстовдан се увек обележава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.

Иначе, на овај, јесењи Крстовдан се бере и свети босиљак. Ова биљка је у нашем народу позната као „Божја“ и веома је важна за наше обичаје. Кажу да се прво сади босиљак, па тек онда друге биљке и цвеће.

Нека нас свеблаги Господ окрили Својом благодаћу и оснажи силом Часнога Крста да бисмо могли увек с радошћу узносити хвалу Њему са јединородним Сином Његовим и Свесветим и благим и животворним Духом вавек. АМИН.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име