ВРАЋАМ ТИ ТВОЈЕ ЂУБРЕ: Жена нашла смеће, спаковала га и послала поштом

0

Ана Пејић (64) смеће нађено на Фрушкој гори послала ономе ко га је бацио. Међу отпацима нашла рачун за струју и тако дошла до адресе.

смеће
Ана Пејић/Фото: Новости

Путујући ка својој викендици, на Фрушкој гори, у крају Валдов, окруженом готово нетакнутом природом, Ана Пејић (64) из Руме пре неколико дана је насред пута затекла кесу разбацаног смећа. Не буде јој тешко, стане, изађе из аута, „прекопа“ и међу отпацима пронађе и рачун за струју власника. Смеће покупи, уредно спакује у кутију, напише адресу са рачуна и пошаље госпођи из Врдника њено смеће!

Слика и пратећи текст да јој нимало није жао 250 динара за поштарину прокрстарили су друштвеним мрежама, а Ана је добила много подршке. Госпођи је написала и писмо. Једино јој је жао што није могла да види њену реакцију у тренутку када отвара пакет и схвата да јој се смеће вратило. Овим гестом очитала је лекцију бар једном несавесном грађанину.

– Тешко ми је да замислим шта је у глави некога ко путује километрима да би истоварио вреће ђубрета у предивну шуму – каже за „Новости“ Ана Пејић, економиста у пензији. – Да би ме схватила озбиљно, потписала сам се као члан Еколошког покрета Војводине иако то нисам. Једини покрет који нам треба је покретање промене у нашим главама и едукација становништва. Идеју сам у ствари „украла“ од Ираца. Пре десетак година, боравила сам у Даблину и научила како се у Ирској кажњава бацање смећа где му није место. Они ђубре врате власнику, са уплатницом за казну од 400 евра, а сутрадан у локалним новинама објаве информацију шта је урадио и ставе његову фотографију из личне карте.

Ово, иначе, није прва акција коју је Ана Пејић извела да би заштитила животну средину:

– Недавно је супруга и мене, на узаном путу који води до наше викендице, затекла депонија смећа. Никла је ту преко ноћи. Срце ме заболело када сам у том зеленилу затекла десетак разбацаних џакова. Није нам било лако да све то покупимо у кесе, а чистећи и да откријемо чије је. Угледне професорке Архитектонског факултета, са Врачара, која има викендицу у Врднику! Тих дана сређивала је, фарбала и уносила намештај. Знали смо без дилеме да њој припада.

Десет уредно упакованих џакова, како каже Ана, супруг и она пребацили су професорки преко скупе и лепе ограде од кованог гвожђа.

– Вратили смо само оно што јој припада – каже Ана. – Не знам ни колико ће овај гест са поштом од пре неколико дана нешто променити, али сам сигурна да се својој комшиници није похвалила пакетом који је добила.

Анина магистрала

смеће

Да би могли да долазимо до наше викендице, супруг и ја смо финансирали изградњу пута дужине два километра на врху Сомни реп – прича наша саговорница. – Неко је тамо чак ставио таблу Анина магистрала. И баш на том, мом путу, недавно сам пронашла малу депонију смећа! Сигурно ћу наставити да се понашам као до сада, чистићу и када могу враћати смеће власницима. Док сам жива, уз Анину магистралу неће бити смећа.

Б. Царановић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име