ЗЛАТО: колико смо ископали, толико још ИМАМО

0

Професор Рударско геолошког факултета Владимир Симић каже да је источна Србија богата златом и бакром.

злато
Фото: istock

Како је рекао, према слободној процени, има руде још колико је до сада ископано од почетка 20. века.

“Има јако интересантних лежишта у источној Србији”, рекао је Симић на седмој Међународној конфернецији о минералним ресурсима у Србији “Покретачка снага за економски развој” издвојивши Чукару Пеки.

Он је навео да је то једно релативно мало лежиште код Бора, али са врло богато рудом на око 500 метара испод земље.

“Испод тога се налази на један до 1,5 км порфирска минерализација, а то је оно што сада откопавамо у Мајданпеку и Бору. Тако да треба сићи у ствари на око два км испод земље у Чукару Пеки. Моја слободна процена је да сигурно у источној Србији има још оволико колико је ископано од почетка 20. века па до данас. Али, ће бити потребно још много времена и новца да се уложи у истраживања да би се дошло до економски оправданих пројеката”, рекао је он.

Пројекат Чукару Пеки један је од најзначајнијих скорије објављених геолошких открића у свету, у питању је порфирска минерализација са високим садржајима бакра и злата, а налази се у непосредној близини стогодишњег рудника бакра РТБ Бор.

Ту су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, а пронађена је и најбогатија бушотина на планети у којој је детектовано присуство злата од чак 50,3 грама по тони.

Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холистер у Америци, где се извлачи 27,20 грама злата по тони руде, а Чукару Пеки га превазилази чак двоструко, показују подаци Геолошког топографског института САД (USGS).

Према ценама злата и бакра на Лондонској берзи, у околини Бора крије се богатство вредно готово 18 милијарди долара. Средства уложена у истраживање износе 20 милиона, а отварање рудника коштало би око пет милијарди долара.

Кинези преузимају РТБ Бор – имају листу услова!

Симић је нагласио да би релативно брзо могле у Србији да се ураде, преко Геолошког завода, карте минералне потенцијалности за сваки округ.

“Почев од најперспективнијих за геолошка истраживања и за евентуално будуће рударство, па до мање интресантних. По мени, би то могло да се уради за четири до пет година уз озбиљан програм који мора да буде координисан од стране државе”, навео је Симић.

Танјуг

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име