Узроци и последице БЕЛЕ КУГЕ У СРБИЈИ – ПРЕДЛОЗИ МЕРА

0

Србија се последњих неколико деценија налази у катастрофалној демографској ситуацији, која се огледа у масовној појави „беле куге“, тј. констатној негативној стопи природног прираштаја становништва на свим нивоима од сеоских и градских средина до нивоа региона, покрајине и Републике.

бела куга
Фото: Youtube printscreen

Ниво рађања је чак 30% испод потреба простог обнављања становништва, када се Република Србија посматра као целина, што значи да ће следећа генерација жена бити за готово једну трећину мања по броју у односу на садашњу. Ниво рађања деце испод потреба просте замене генерација који траје више деценија је основни покретач депопулације и наглашеног старења становништва Републике Србије.

Број становника Србије, према резултатима пописа становништва од 2011. године пао је на 7.120.666. За девет година изгубили смо готово 380.000 становника, а сваке године у Србији нестаје град попут Неготина.

Негативни природни прираштај главни је „кривац“ за све мање становника у Србији, а стручњаци тврде да лоши дани тек долазе. Пад становника, како кажу, биће још драматичнији на следећем попису.

Програмски циљеви удружења „Опстанак“ за борбу против „беле куге“ и за обнављање становништва

Питање наталитета у Србији једно је од најважнијих. Сви други проблеми нашег друштва се доводе нужно у везу с њим. Како је морталитет знатно већи од наталитета и то у скоро свим општинама у дужем временском пероиду и како српском народу реално прети изумирање, неопходно је предузимање хитних акција свих субјеката друштва на заустављању ових неповољних  демографских трендова.

Основни узроци поменуте демографске ситуације налазе се у недовољном рађању, одлагању брака и родитељства, драматичном броју абортуса растућем и трајном исељавању младих из земље, у старењу становништва, што све уз тегобну транзицију даје апокалиптичан тон перспективи наше земље.

У намери да својим искуством, знањем и ангажовањем значајно допринесу превазилажењу наведених узрока «беле куге» и заустављању трендова депопулације становништва у Србији, заинтересовани експерти и посвећени волонтери, са проф. др Марком Младеновићем на челу, оснивачем и првим председником Удружења, 2003. године формирали су Удружење „Опстанак“ за борбу против беле куге и за обнављање становништва.

Основни програмски циљеви Удружења „Опстанак“

1. повећање наталитета – стварањем услова за повећање броја склопљених бракова, за ранији почетак рађања (акција за треће и четрто дете), за смањење броја побачаја; лобирањем да родитељство постане позив за родитеље са троје и више деце;
2. смањивање броја младих који одлазе из земље – обезбеђивањем услова за школовање и запошљавање младих у земљи, као и за брзо и лако решавање њиховог стамбеног питања;
3. подстицање на повратак, пре свега младих, из дијаспоре у матицу – успостављањем одговарајуће комуникације са њима и обезбеђивањем сличних услова и могућности, које они имају у другим земљама;
4. кампања за ревитализацију села – у сарадњи са локалном самоуправом стварати услове за живот сличне онима у граду, како би се млади задржали на селу и како би се они који су већ напустили село вратили назад (У Србији данас има близу 4.800 села, а процењује се да ће их у наредних 15 година бити мање за 1.200. У њима живи око 260.000 мушкараца који су се приближили 50-ој години, а нису до сада засновали породицу – Попис 2002.);
5. обезбеђивање потребних материјалних средстава – оснивањем хуманитарних фондова („Дечији динар“), организовањем хуманитарних акција, спонзорством и донаторством, путем легата, прерасподелом буџета и сличним пројектима;
6. иновирање постојеће законске регулативе – стварањем легалних услова за успешно вођење националне пронаталитетне политике;
7. промена система вредности у корист рађања и родитељства – кроз систем образовања, кроз агресивнију културну и медијску кампању афирмисати дете као највећу вредност за појединца и породицу и као витални национални интерес;
8. оснивање Националног савета за популациону политику и израда Националне стратегије за обнављање становништва – лобирањем код државних и националних институција и успостављањем континуиране сарадње са ресорним министарствима (у перспективи са Министарством за породицу); и
9. стварање Покрета за борбу против „беле куге“ – укључивањем свих референтних институција и појединаца (државе, локалне самоуправе, Српске православне цркве, хуманитарних организација и удружења грађана, невладиних организација, привредних субјеката, научних и стручних институција, дијаспоре, посебно медија…), без чијег учешћа остваривање ових циљева није могуће. ( )

Најзначајније програмске активности удружења „Опстанак“

Наведени циљеви Удружења «Опстанак», у оквиру програмски зацртане борбе против «беле куге», остварују се кроз бројне и разноврсне активности, његових чланова и сарадника, као и подружница и партнерских удружења и организација, на националном и локалном плану, од којих су најзначајније следеће:

1. Национални конгрес о деци и наталитету у Србији са међународним учешћем, који је по први пут организован 2006. године у Дому Војске Србије у Београду.

2. Конвенција о популационој политици, којом је 2007. године упућен јавни позив свим политичким странкама да се обавежу на спровођење пронаталитетне популационе политике;

3. Часопис „Опстанак“, у коме су презентиране активности Удружења „Опстанак“ на веома занимљив и илустративан начин, олакшавајући остваривање неопходних контаката са референтним јавним институцијама и еминентним експертима, као и са најширом друштвеном јавношћу;

4. Трибине Удружења „Опстанак“ на којима су у Београду и другим градовима широм Србије промовисани циљеви борбе против „беле куге“;

5. „Опстанак Србије и српског народа“, монографија проф. др Драгана Батавељића, председника Удружења „Опстанак“, која је објављена 2008. године у издању Удружења;

6. Учешће у ТВ и радио емисијама националних и локалних електронских медија и промовисање циљева и активности Удружења „Опстанак“; и

7. Промоција активности Удружења „Опстанак“ на Интернету, на сајтовима, порталима, друштеним мрежама, блоговима.

Фото: informer.rs

Закључак

Имајући у виду анализиране узроке и последице катастрофалне демографске ситуације у Србији, која се последњих неколико деценија манифестује забрињавајуће високом стопом депопулације становништва на целој територији Републике и великим процентом старачких домаћинстава у источној, јужној и западној Србији, као и у Војводини, на Првом националном конгресу о деци и наталитету у Србији, одржаном 2006. године у Централном дому Војске Србије, закључено је да је неопходно да се предузму следеће хитне мере:

1. Образовати Национални савет за популациону политику;

2. Извршити уставну реформу и измену законске регулативе у циљу вођења пронаталитетне политике, променити однос државе према наталитету и борби против „беле куге“;

3. Уставна реформа треба да обухвати више подручја, али је суштина да се утврде три нова права:

  • Право је оба родитеља (а не само човека, тј. жене) да слободно одлучују о рађању деце;
  • Свако зачето дете има право да буде рођено, осим када је законом друкчије одређено; и
  • Држава ствара систем свестране бриге о деци и родитељима. Она о томе доноси посебан закон.

4. Допунити Породични закон из 2005. у смислу конципирања потпуно новог система бриге о обнављању становништва, где би се узело у обзир да тек четврто дете може обезбедити позитиван природни прираштај;

5. Радикално изменити приступ проблему „беле куге“, кроз промену у начину размишљања, превредновање система вредности;

6. Реафирмисати традиционалне вредности и борити се против свих облика друштвене патологије;

7. Прогласити дете капитaлном инвестицијом, важнијом од свих осталих – највећом вредности друштва;

8. Перманентно утицати на развој свести о потреби равноправног родитељства (уџбеници, медијски садржаји, промоције, популарне радионице…). Остварити законску и институционалну заштиту родитељства;

9. Извршити прерасподелу националног дохотка у корист рађања: повећањем дечјег додатка, укидањем пореза на дечје потрепштине (или прописати да се ПДВ од тих артикала враћа у фонд намењен деци – Дечји динар)… ;

10. Дефинисати институционалне мере посебне заштите трудница, материнства и родитељства. Ове мере укључују: дотирана обданишта, плаћено породиљско одсуство и одсуство због неге детета, загарантовани повратак на исто радно место након одсуства, урачунавање времена тог одсуства у основицу пензијског осигурања и друго.

11. Заложити се да материнство постане позив под одређеним условима – мајкама са више деце (а у посебним случајевима и очевима, код самохраног родитељства), после трећег детета, признати подизање деце као радни однос и дати им плату за то (било да је жена домаћица, незапослена, било да је пољопривредник;

12. Спречити неконтролисану експанзију абортуса – поново увести етичке комисије, и за приватне и за друштвене клинике, и тражити да интервенишу код абортуса, тако што ће сугерисати и једном и другом партнеру да преиспитају своју одлуку о абортусу и о могућим последицама. Абортус дозволити само у случају да је нежељена трудноћа резултат кривичног дела, тј. силовања, ако су живот и здравље труднице угрожени или ако је фетус оштећен током трудноће из било којих разлога;

13. Истовремено, обезбедити потпуно плаћање трошкова лечења стерилитета од стране државе (вантелесна оплодња). Тренутно у Србији има око 200.000 захтева, а само 1.000 годишње финансира држава, што је кап у мору, а средства се могу прибавити делом од наплате абортуса;

14. Свима, а приоритетно младим паровима са децом и самохраним родитељима, омогућити да брзо и лакше дођу до стана;

15. Обезбедити деци бесплатно школовање, а васпитно-образовни систем прилагодити новим захтевима друштва за едукацију младих о браку и породици;

16. Основати Факултет за популациону политику (за почетак само специјалистичке студије);

17. Улога СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ мора постати много већа у духовном и у моралном препороду народа, али и у прикупљању добровољних прилога за борбу против „беле куге“. Сарадња са Српском православном црквом мора бити остварен како у матици, тако и у дијаспори. Само црква може да окупи подељени и несложни српски народ у очувању свог идентитета и омогућавању билошког опстанка;

18. Однос између матице и дијаспоре афирмисати као однос од изузетног државног и националног интереса.

19. Створити боље услове у матици ради спречавања исељавања младих и омогућити постепени повратак расељених из дијаспоре у матицу Србију;

20. Истаћи неопходност медијске подршке активности Удружења „Опстанак“ за борбу против „беле куге“ и за обнављање становништва.

21. Локална заједница мора дати значајан допринос на овом пољу;

22. Зaконским путем увести порез на неожењене и неудате и на брачне парове који не желе да имају децу. То није никаква казна, већ израз друштвене солидарности и овакав порез постоји у целом свету, само под различитим називима;

23. Основати фонд „Дечји динар“ као важну државну институцију.

Осим наведених хитних мера закључено је да је неопходно реализовати и следеће дугорочне мере:

1. Формирати поново Министарство за бригу о породици и деци;

2. Сачинити и усвојити Националну стратегију и одредити национални интерес Србије (то може бити само борба против „беле куге“ свим могућим средствима, у циљу заустављања депопулације, а затим и обнове српског становништва; дефинисати и реализовати две стратегије: стратегију за изједначавање социјално-економског положаја мушкараца и жена и стратегију популационог развоја. Успостављање једнаких социјално-економских шанси је императив стратегије за обнављање становништва.

3. Радити на ревитализацији села и деметрополизацији градова (помоћ младима за добијање кредита у циљу остајања и повратка на село, отварање малих погона, фабрика, за прераду пољопривредних производа, производња здраве хране и слично);

4. Прерастање Удружења „Опстанак“ у „Покрет за опстанак“ – нестраначки, невладин покрет. Он би окупио све родитеље, установе, стручњаке, просветнe и хуманитарне раднике и организације, медије и све занесењаке и алтруисте; и

5. Оснивање и сазивање Велике скупштине, тј. Свесрпског сабора матице и дијаспоре.

Само суочавање са проблемом „беле куге“ већ представља почетак његовог решавања. Овај проблем мора бити стављен на листу приоритета и као такав усвојен од стране Владе Републике Србије као стратешки циљ. Његова комплексна природа намеће и редослед акција и њихове носиоце. Питање демографског и популационог развоја треба мултиресорно и мултисекторски разматрати, третирати, и сходно томе сачинити оперативне планове. Дубоко смо убеђени да се процес депопулације може зауставити, а на дужи рок и преусмерити. Потребно је разумевање, стрпљење и спремност свих да помогну. Од актуелне политичке власти се очекује највише, јер је и у позицији да највише може учинити.

бела куга
Према попису из 2011. године

Удружење “Опстанак” за борбу против беле куге и за обнављање становништва

Председник Управног одбора

др Горан Буџак

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.