ПРОРУСКИ МЕДИЈИ у Црној Гори не добијају НОВАЦ ИЗ РУСИЈЕ

0

Неки аналитичари тврде да је медијска стратегија Русије успела да постигне успех у Црној Гори и региону, преко својих медија, а да притом у локалне медије није уложила ни један једини динар. Други, пак, кажу да су нови сајтови у мањој мери део руског стратешког плана, а више аутентична локална реакција на оштре унутрашње поделе.

проруски медији
Фото: balkaninsight.com

Само ове године у Подгорици је покренуто најмање пет проруски оријентисаних веб-сајтова, од којих последњи Уједињење, иако је земља приступила НАТО-у у јуну.

Можда Русија улаже значајна средства у армију „ботова“ и хакера да би утицала на изборе од Америке до Немачке, али у Црној Гори за тим нема потребе.

Оснивачи тих веб-сајтова кажу да немају много запослених и да неретко имају проблема да плате сараднике, али ипак на Русију гледају као на великог спасиоца. Инсистирају на томе да апсолутно никакав руски новац не пристиже у њихову касу.

Ови сајтови – све популарнији, активни на друштвеним мрежама и цитирани у водећим медијима у Црној Гори – преносе садржаје који промовишу званичну политику Кремља против НАТО-а и црногорских власти, те подржавају неку од опозиционих партија Срба у Црној Гори.

Истраживање ЦИН-ЦГ/БИРН-а је показало да оснивачи тих сајтова нису руски медијски магнати или званичници задужени за ширење руске пропаганда, него локални новинари, представници проруских организација или симпатизери црногорске опозиције. Прошле године ниједан медиј у руском власништву није регистрован у Црној Гори.

Власник веб-сајта Уједињење и бивши црногорски посланик Добрило Дедеић каже: „Од Руса никада нисмо тражили, нити смо икада примили новац. Радимо уз веома скромна средства, неколицина људи и ја, делимо иста уверења. Некада апсолутно без икаквог новца.“

Уређивачка политика Уједињења подржава јединство Србије, Црне Горе и Републике Српске, које они виде као један етнички простор који би требало да има још тешње везе са Русијом.

проруски медији
Уредник ИН4С-а Гојко Раичевић/Фото: balkaninsight.com

Ту идеју промовише и десетак сличних десничарских сајтова који су током 2015. и 2016. покренути у Београду. Црногорски и српски сајтови редовно размењују садржаје, а исти сарадници често пишу за њих.

Сви ови сајтови свесрдно користе садржаје које на српском језику праве водећи руски медији – агенција Спутњик, онлајн медији NewsFront и Russia Beyond.

Руски медији су пристигли у регион пре две године када је Црна Гора преговарала о свом путу у НАТО, отворили су канцеларије у Београду и ангажовали дописнике из Подгорице. Политичари из владајуће коалиције у Србији често дају интервјуе овим медијима, који се касније цитирају, не само на локалним сајтовима, него и у свим водећим медијима у региону.

Неки аналитичари тврде да је медијска стратегија Русије успела да постигне успех у Црној Гори и региону, преко својих медија, а да притом у локалне медије није уложила ни један једини динар. Други,, пак кажу да су нови сајтови у мањој мери дио руског стратешког плана, а више аутентична локална реакција на оштре унутрашње поделе.

Последње истраживање, из јуна месеца ове године, које је спровео Центар за демократију и људска права – ЦЕДЕМ, показује да се 39,8 одсто људи у Црној Гори и даље противи чињеници да је земља приступила НАТО-у.

Кратка историја руско – црногорских односа – По етничкој припадности претежно словенска и по вери већински православна, Црна Гора има дугу историју блиских односа са Москвом која датира још из времена владавине цара Петра Великог. Русија је у то време ову малу православну кнежевину узела под своју заштиту. Москва је у више наврата изјављивала да су амбиције Црне Горе да приступи НАТО-у у супротности са вековним „братским односима“ између два народа. Подаци организација руске дијаспоре показују да у Црној Гори има око 12,000 стално настањених Руса. Према подацима Завода за статистику Црне Горе, МОНСТАТ, скоро 30 посто страних компанија у земљи налази се у власништву руских држављана. Као омиљена дестинација руских олигарха, Црна Гора је годинама називана „руским ВИП одмаралиштем“. Руси су и данас најбројнији туристи у земљи. Сваке године отприлике 300.000 Руса посети земљу са преко милион ноћења. Нека истраживања сугеришу да се преко 40 посто некретнина у Црној Гори сада налази у својини Руса, углавном политичара и милијардера. Дуги низ година Русија је такође била и највећи појединачни извор директних страних инвестиција које чине скоро трећину укупних страних директних инвестиција у Црној Гори.

Све популарнији

Уједињење, Седмица, Принцип, Нова Ријеч и Магазин су новајлије у црногорској онлајн заједници које су се придружиле претходно основаном, а сада већ веома популарном просрпском и проруском ИН4С.

Већина има своје налоге на друштвеној мрежи ВКонтакте, верзији Фејсбука коју користи већина Руса. Ту се садржај дели и промовише на српском језику.

Црногорски закон не предвиђа регистрацију веб-сајтова, док на сајтовима нема имена оснивача. Могуће их је идентификовати или кроз присутво на друштвеним мрежама или тако што их цитирају главни медији, када преносе њихов садржај.

Мада је прерано говорити о томе какав утицај сајтови Нова ријеч и Магазин имају, Седмица, Уједињење и Принцип постају све популарнији.

Седмицу је пре осам месеци покренуо црногорски новинар Донко Ракочевић. Захваљујући интервјуима са српским и руским политичарима, академицима и уметницима, овај сајт је веома брзо постао популаран међу члановима српске заједнице и политичарима и присталицама Демократског фронта.

Ракочевић је лично написао већину коментара и интервјуа са опозиционим лидерима.

„Више смо културолошки оријентисани ка Русији и генерално ка Истоку, али у политичком смислу подједнако смо критични и према Москви и према ЕУ и САД“, каже Ракочевић.

Пре десет година у Црну Гору је стигао значајан руски капитал, али он тврди да ни један једини долар није отишао у медије.

Ракочевић је изненађен успехом сајта, за који каже да га месечно посећује хиљаде људи.

Веб-сајт Уједињење почео је са радом у јулу, промовишући националистичке ставове својих оснивача, Роберта Жижића и Добрила Дедеића.

Жижић је бивши члан црногорског огранка Српске радикалне странке Војислава Шешеља, док је Дедеић бивши члан Српске народне странке у Црној Гори.

Један од разлога за покретање сајта било је Дедеићево незадовољство руском амбасадом у Црној Гори за коју каже да није довољно промовисала руске интересе и анти-НАТО и просрпске ставове.

Роберт Жижић је високи официр тврдолинијашке Балканске козачке војске, огранка руског традиционалног војног покрета. Такође је основао и ултранационалистички покрет Српски одбор Завјетници у Црној Гори. Мишљења је „да је Русија једини прави, природни савезник Црне Горе“.

Сајт су у неколико наврата цитирали провладини медији због критика на рачун Демократског фронта.

Дедеић објашњава: „Имамо велике планове, само када бисмо могли да обезбедимо средства. За сада смо само онлајн и планирамо да покренемо ТВ Уједињење“.

Пишу о Русији из „чистог ентузијазма“.

„На челу информативног портала Принцип налази се Владимир Вуковић, црногорски новинар и сарадник неколицине проруских онлајн публикација у Београду. Редовно пише о „дискриминацији српске заједнице у Црној Гори“, о НАТО-у и о односима између Русије и Црне Горе.

Он каже да његов сајт функционише захваљујући „чистом ентузијазму“ њега и његових пријатеља.

„Да сам икад добио паре од Русије то бих свима рекао и била би ми част, али нисам,“ каже Вуковић.

проруски медији
Уредник Принципа Владимир Вуковић каже да не прима новац из Русије/Фото: balkaninsight.com

„То је оно што људи са запада не разумеју… да ми нешто радимо без новца и за идеју“, казао је Вуковић који наводи да му је част што га препознају као русофила.

Са посебном страницом која је посвећена вестима и анализама из Русије, Принцип претежно обрађује анти-НАТО теме и поручује: „Принцип говори оно што други прећуткују!“.

Поред вести о активностима црногорских опозиционих партија, анти-НАТО група и руских аналитичара, овај сајт такође редовно цитира ултрадесничарске организације из Србије, попут Заветника.

Један од најбрже растућих информативних портала у Црној Гори је ИН4С. Сматра се да је овај медиј близак Демократском фронту зато што су неки од његових сарадника чланови или присталице ове коалиције.

Уредник и оснивач веб-сајта ИН4С, Гојко Раичевић, каже за ЦИН-ЦГ/БИРН да је ово гласило направљено из потребе да се промовишу и заштите српски интереси у Црној Гори као и да се одговори на „агресивну пропаганду САД која се шири преко црногорских медија“.

Раичевић се такође налази и на челу анти-НАТО коалиције неколицине невладиних организација под називом „Не у рат, не у НАТО“. Током председничких избора у САД прошле године његов сајт ИН4С покренуо је кампању позивајући Србе да гласају за Доналда Трампа зато што је он „пријатељ Руса и Срба“.

ИН4С је постао један од водећих електронских медија, објављујући инсајдерске информације из проруских странака.

Његове текстове и истраживања везано за наводни покушај државног удара често цитирају други локални и регионални медији; у протеклих неколико месеци објавио је на десетине интервјуа са московским академицима и званичницима Кремља.

Интервјуи и текстови ИН4С често се помињу на суђењу за покушај државног удара које је почело у мају ове године, док адвокати одбране захтевају од тужилаштва и суда да истраже налазе и тврдње веб-сајта о улози државе у ономе за шта они тврде да је „лажни случај“.

Опозициони лидер Небојша Медојевић, као и многи други посланици из редова Демократског фронта, редовно деле на друштвеним мрежама и промовишу садржаје које објављује ИН4С.

Проруске поруке долазе и из Београда

Православно онлајн братство – Сложним локалним гласовима који величају и славе свесловенско братство доприноси и Катехон, веб-сајт руског тајкуна Константина Малофејева. Вођен из Москве, сајт нуди српски превод изабраних текстова а циљна група су му Срби у Црној Гори и Србији. Западни медији овог 42-годишњег оснивача инвестиционог фонда описују као анти-европски оријентисаног православца који је повезан са Руском црквом и близак са руским председником Владимиром Путином. Малофејев је наводно успоставио и јаке везе са Црном Гором и њеном опозицијом. У септембру 2014. године Малофејев је спонзорисао међународни скуп у Москви посвећен „традиционалним породичним вредностима“ а један од учесника скупа је био и црногорски посланик из редова Демократског фронта, Страхиња Булајић. Током ове и прошле године његова телевизија ТВ Цариград емитовала је у Москви интервјуе са политичарима Демократског фронта, између осталог и са Андријом Мандићем, једним од лидера ове коалиције. Мада му је 2015. забрањен улазак у Црну Гору због тога што се нашао на списку руских држављана под санкцијама ЕУ због анексије Крима, Малофејев је 2015. године финансирао и подржао верску церемонију доношења благодатног огња који је донесен из Москве у манастир Српске православне цркве на Цетињу. Малофејев је због овога добио благослов од Митрополита СПЦ у Црној Гори, Амфилохија. У управном одбору овог портала седе и бивши директор кремљинског Руског института за стратешке студије, Леонид Решетњиков, као и Александар Дугин, самопрокламовани идеолог новог светског поретка по коме би Русија требало да поврати територију Источног римског царства.

Мада основани у Србији, проруски и десничарски сајтови као што су Восток, Факти, Национал.рс и многи други популарни су код проруске публике у Црној Гори.

„Њихове редакције су малене, свега неколико људи и пријатељски настројени сарадници, углавном пишу бесплатно. Против су српског председника Александра Вучића кога виде као пријатеља Запада и сматрају да би могао да изда Косово“, један од сарадника београдских сајтова који је инсистирао на анонимности је казао ЦИН-ЦГ/БИРН-у.

Њихове публикације циркулишу друштвеним мрежама где се и коментаришу, преносе их локални црногорски сајтови, а такође објављују и садржаје црногорских сајтова и руских медија на српском чија се седишта налазе у Београду.

Дедеић из Уједињења каже: „Наше текстове редовно преносе сви патриотски сајтови у Србији и на северу Косова, који су такође критички настројени према српским властима“.

Сајтови Факти и Восток у Србији имају проруску уређивачку политику.

Восток, који себе описује као „вести из Русије на српском језику“, детаљно покрива догађаје из Црне Горе у својој рубрици „Регион“ и те вести се највише тичу Српске православне цркве у земљи и опозиционог Демократског фронта.

У августу ове године Восток је објавио коментар опозиционог лидера Андрије Мандића (линк) који је устврдио да је у Црној Гори присутна етничка, верска и језичка дискриминација Срба.

Када је у питању Црна Гора и њена „анти-руска влада“, веб-сајт Факти има сличну уређивачку политику.

Судећи по почетној страници овог сајта, Факти се у Црној Гори претежно баве покривањем анти-НАТО тема и оних које се тичу православне цркве.

Спутњик, Russia Beyond и Руска реч – главни извор информација

проруски медији
Штампани медији на руском језику у Црној Гори/Фото: printscreen

Руски дисидент Марат Гуелман, незванични лидер руске дијаспоре која живи у Црној Гори, трговац некретнинама и организатор културних догађаја, у интервјуу за ЦИН-ЦГ/БИРН каже: „Медији на руском језику, који су се годинама штампали у Црној Гори затворени су или се само периодично штампају. Прави утицај, међутим стиже преко руских медија и веб-сајтова чија се локална седишта налазе у Београду“.

Према извештају Европског парламента из јула месеца, руска новинска агенција Спутњик дошла је у Београд 2015. године и од тада је постала водећи извор за медије у Србији и Црној Гори која испоручује често изразито антизападни садржај.

Те исте године у Београд је стигла и Rossiyskaya Gazeta, високо утицајна московска новина. Ову новину, под називом Руска реч штампају у Београду утицајни дневни лист Политика и магазин Недељник, а последњих годину дана и најтиражнији црногорски дневни лист Дан.

Образлажући одлуку да се издање Руска реч штампа на српском, главни и одговорни уредник Дана, Никола Марковић, каже да је руска страна иницирала партнерски пројекат у оквиру кога Руска реч обезбјеђује садржај, а црногорске новине штампање и дистрибуцију.

„Као и у већини земаља у региону, и у десетинама земаља на свету, Дан је одлучио да покрене пројекат“, рекао је Марковић.

Rossiyskaya Gazeta покренула је у 2016. години српско издање веб-сајта Russia Beyond. Током протеклих месеци ово издање је интензивирало извештавање из Црне Горе и ангажовало додатне сараднике. .

Заменик директора дневних новина Rossiyskaya Gazeta, Јевгениј Абов, изјавио је у интервју за хрватски дневник Вечерњи лист у јулу ове године да је пројекат покренут са циљем да се побољша „слика Русије у свету и на Балкану“.

Истраживање Фондације за одбрану демократије са седиштем у САД из фебруара ове године, које се бавило руским информативним активностима на Западном Балкану, каже да су Руси „очигледно препознали прилику“, те покренули медије на српском језику из оперативног центра у Београду. Садржаје из извора попут новинских агенција Спутњик и Russia Beyond Headlines скоро свакодневно преносе водећи српски, црногорски и босанско-српски медији.

„Тон је изразито анти-НАТО и анти-ЕУ. Такође, истинитост је често, у најбољем случају, сумњиве природе“, стоји у извештају.

Још једно истраживање, овога пута Центра за међународну медијску помоћ из 2016. године, које се бавило продирањем Русије у медијски простор, показало је да је број медија регистрованих локално у Црној Гори и Србији у порасту, као и садржај спонзорисан од стране Русије у локалној штампи.

„Медији под утицајем Русије доприносе фрагментарној слици свиета у ком се вести кроје по мери руских политичких и економских интереса, а људи у Србији и Црној Гори добијају све мање поуздане информације“, каже се у извештају.

Аналитичар и бивши заменик градоначелника Будве Љубомир Филиповић наводи да „Руси нису одустали од овог подручја, него су само схватили да централизација напора и помагање онлајн медија попут Спутњика може помоћи да се изврши утицај на различите групе људи у бившој Југосавији где могу да врше пропаганду“.

Међутим, неки тврде да су, ипак, локални медији утицајнији од руских.

Бугарски академик са седиштем у САД и аутор књиге „Ривалска сила: Утицај Русије у југоисточној Европи“, Димитар Бечев, изјавио је за ЦИН-ЦГ/БИРН да локални медији на Балкану понекад једноставно самоиницијативно у повољном светлу репродукују или рециклирају теме и ставове који потичу из Русије, те да то не чине на основу неких директних наређења из Москве.

„Наравно, ту су руски медији као Спутњик али нису тако утицајни као локални проруски,“ додаје он.

Марат Гуелман, који је отишао из Москве због несугласица са Путином те пронашао свој други дом у Будви, није могао да побегне и од локалних расправа око медијског утицаја Москве и наводног државног удара.

Коментаришући чланство Црне Горе у НАТО-у и интерне поделе око тога, Гуелман је рекао:

„Кремљ није баш био срећан због онога што се догодило у Црној Гори, али је имао нетачне информације. Ослонили су се на погрешне људе и мислили су да је Црна Гора попут Крима… где је 90 посто људи проруски оријентисано. У Црној Гори ствари су много сложеније.“

„Не верујем да ће Русија напустити овај регион али мислим да ће медијско присуство бити мање агресивно и да ће више ићи преко локалних медија“, закључује Гуелман.

Новине за руску дијаспору – Према званичним подацима Министарства културе, у Црној Гори је од 2006. године регистровано 15 штампаних медија на руском језику. У већини ових медијских кућа оснивачи су руски држављани, а њихова седишта се налазе у Будви. Ови медији се не баве политиком но пре питањима која се тичу живота руске дијаспоре у овој земљи. На врхунцу руског пословног процвата у периоду од 2008-2012, издања најутицајнијих руских новина, Комсомолскаја Правда и Аргументи и Факти, такође су штампана и у Црној Гори али су оба издања угашена 2015. године.

 

У центру медијске пажње

проруски медији
Фото: printscreen

Интересовање руских и проруских медија за Црну Гору почело у другој половини 2015. године када је најјачи опозициони савез, Демократски фронт, организовао протесте широм земље, захтевајући оставку владе на челу са Милом Ђукановићем, ветераном на премијерском месту.

Ово се наставило и 2016. године, после октобарских избора и догађаја на дан избора за које су црногорске власти тврдиле да представљају покушај државног удара са подршком Русије а чији је циљ био да се убије Ђукановић, спречи улазак у НАТО и доведе на власт проруски Демократски фронт.

Током следећих неколико месеци Црна Гора је била међу главним темама у већини државних и прокремљинских медија у Москви, али је такође привукла пажњу и западних медија.

Пошто је прошлог октобра двадесет, углавном српских држављана, ухапшено под оптужбама за тероризам и покушај државног удара, црногорско тужилаштво означило је двојицу Руса, за које се верује да су чланови војно-обавештајне агенције ГРУ, као главне осумњичене у овом случају.

Двојица опозиционих вођа из Демократског фронта, Андрија Мандић и Милан Кнежевћ, оптужени су за учешће у наводној завери и њихово суђење је у току.

Душица Томовић, БИРН, Подгорица/Vijesti Online

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име