На Калемегдану ПРОНАЂЕН ВРЕМЕПЛОВ: Од неолита и бронзаног доба, преко Римљана и турске окупације до данас

0

Да су Американци имали тако бурну, богату и дугу историју као ми, ко зна колико би наставака свог култног филмског серијала „Повратак у будућност“ редитељ Роберт Земекис  снимио.

калемегдан
Фото: helivideo.rs

Миленијуми историје Београда сусрели су се у неколико квадратних метара када је тим Завода за заштиту споменика културе Града Београда, одмах до чесме Мехмед-паше Соколовића, открио неолитску кућу, остатке римског каструма и две урне из бронзаног доба.

Да је повест Калемегдана богата и скривена дубоко под земљом, знало се одавно. Око чесме Мехмед-паше копало се и раније, но тек када је Завод преузео пројектат рекострукције овог споменика, историја се почела откривати слој по слој.

– Део чесме је деценијама био под земљом, у нивоу платоа Горњег града. Видљиве су биле само две фасаде, за трећу се знало да постоји, а мислило се да је четвртом чесма прислоњена на зид фортификације. Током истраживања доказали смо не само да четврта фасада постоји, већ да се на њој ној налази оригиналан улаз у резервоар, са тесаницима од камена и декоративним венцем. Земља која ју је затпрала, заправо ју је штитила од пропадања, тако да је она остала потпуно очувана – каже архитекта Невенка Новаковић, виши стручни сарадник на пројекту.
Одлучили су да чесму потпуно откопају.

– Током радова извађено је више од 1.000 кубика земље, затекли смо оригинални ниво терена и оригиналну калдрму, што ће све од сада бити доступно – објашњава архитекта Ивана Филиповић Јорк, помоћник директора Завода.

Но, ту изненађења нису стала.

– Када смо ту силну земљу склонили, пред нама су се указали бели остаци римског бедема дуги око 10 метара. Нигде у Београду римски бедем није презентован на овај начин. Темељи постоје у подруму Библиотеке града, а један мали део налази се у склопу северо-источног бедема Горњег града, где је ипак утопљен у целу структуру. У близини римског бедема нашли смо и једно камено ђуле, што говори да је ту било борби, вероватно крајем трећег века – каже археолог Нела Мићовић.

Сви откривени налази показују континуитет живљења на овом простору. Но оно што је бедем покрио, још више је заинтригирало истраживаче.

калемегдан
Чесма ће бити потпуно откопана/Фото: Новости

На истом месту нађени су остаци неолитске куће, фрагменти две урне из бронзаног доба и аустријски канал. Кућа нам је много рекла о тим „раним Београђанима“. Мноштво шкољки и пужева показало је да су се Неолићани њима хранили, те да је рибарство било једно од главних привредних грана у доба позног неолита (од 4.800 до 3.500 године п.н.е.). Ако се испостави да је то иста врста шкољки коју су јели Винчанци, а која живи у беспрекорној води, испоставиће се да је Дунав некада био врло чиста река и да је текао много ближе данашњој тврђави – каже она.
На обронцима Калемегдана пре 5.000 година можда је постојало и читаво неолитско насеље.

– Њихове куће су биле правоугаоне, прављене од дрвених облица између којих се плете грање, а онда се преко тога лепе блато или глина и на крају се све прекречи. Под је такође био глинени и окречен, због лепоте и хигијене. Један део куће имао је пећ, а јело се из ручно прављених здела, чије смо крхотине скупили. Остаци лепа такође су виђени у околини, што значи да је кућа или била баш велика, или их је било више. У позном неолиту већ постоје урбанизована насеља, збијена ради заштите од ветра – објашњава Нела и додаје да су остаци конзервирани и поново затрпани, да би се сачували за нека друга времена и друге истраживаче.
Исто место изабрали су у ИИ или ИИИ веку Римљани, да поставе своје бедеме за војно утврђење у коме је била смештена ИВ Флавијева легија.

– На малом простору спојило се наше време, аустријски канал, турска чесма, римски бедем и неолитска кућа. То показује не само континуитет живљења на овом простору, већ и његову стратешку важност – косина данашњег Калемегдана хилајдама година служила је за одбрана од непријатеља – описује Нела.

Када почетком идућег месеца радови око Мехмед-пашине чесме буду готови, несумњиво ће то постати најатрактивнији део Калемегдана. Тим пре што је чесма лепша и боље очувана од многих које је Соколовић подигао у Истанбулу.

– Све што радимо на конзервацији и рестаурацији, радимо са потпуно аутентичним и компактабилним материјалима. Уместо цемента, користи се кречни малтер, материјал тога доба, а посебна прича била је пронаћи мајсторе који са њим знају да раде. Трагали смо и за аутентичним каменом, кречњаком са простора Београда, који се више не експлоатише. На крају нам га је донирала цементара Лафарж са Фрушке горе. Сви радови се обављају у складу са утврђеним конзерваторским принципима – каже Новаковић.

Једино су нови елементи урађени савременим материјалима, као што је то случај у светским археолошким налазиштима.

– Уклањањем земље добили смо денивелацију између садашњег дела Горњег града и новог платоа, са висинском разликом од 4,5 метра. Стога ћемо овде поставити нову рампу, по европским стандардима и квалитетним материјалима, како би римски бедем и чесма били приступачни свима. Цео простор ће бити функционално и декоративно осветљен, а чесма приказана у својој првобитној форми и лепоти – додаје Филиповић Јорк.

калемегдан

Они су изузетно захвални финансијеру пројекта, Турској агенцији за координацију и сарадњу (ТИКА), јер су без поговора и са радошћу прихватили све измене пројекта, које су морале да наступе због нових открића.

Пројекат траје већ две године

Завод за заштиту споменика културе Града Београда последње две године ради на пројекту реконструкције, рестаурације и презентације чесме Мехмед-паше Соколовића. Израду пројекта финансира Турска агенција за координацију и сарадњу (ТИКА), пројекат је рађен у сарадњи и са многобројним стручњацима за отоманску историју и архитектуру.

Турци користили римски камен?

Чесма и римски бедем су од истог камена, тако да је могуће да, када су Турци зидали чесму, да су разградили део бедема и нешто камена и искористили за своје здање.

Дуња Тулимировић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име