Библиотека НЕМОГУЋИХ књига: Записи на СЛОНОВОМ ИЗМЕТУ, пергаменти од фетуса, џепно издање од ТРИ И ПО МИЛИМЕТРА

0

У Удружењу „Адлигат” налази се библиотека са више од милион библиографских јединица и десетак хиљада раритета – У сталној поставци су књиге писане на свили, палмином лишћу, слоновом измету, кожи, костима…

библиотека
Централна просторија/Фото: Драгослав Жарковић, Политика

Не штампају се књиге само на папиру. Има их исписаних на свили, лепези, палмином лишћу, тиковини, али и на смеси од пиринча која у случају глади може да се поједе. Своје место слова су нашла и на специфичном материјалу начињеном од слоновог измета, али и на козјој и овчјој кожи, костима… Оаза посвећена величанству књиге у којој живе баш овакви примерци налази се у Удружењу „Адлигат” на Бањици, у Улици Јосипа Славенског. Темељ ове институције у којој се чува више од милион библиографских јединица и више хиљада раритета чини Библиотека Лазић, која је званично основана 1882. године. Колекција је подељена на Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

– У нашој сталној поставци је више од 300 књига писаних и штампаних пре 1.800 године, али и десетак хиљада раритета. Међу њима је и књига писана на штапићима бамбуса из конфуцијанског манастира у Кини, магијска књига из џунгле индонежанског племена Батак чији су листови начињени од палминог лишћа, а корице од костију. Ту је и колекција више стотина минијатурних књига, од којих је најмања величине три и по милиметра, књиге са резбареним корицама од дрвета, молитвеник са Тибета са корицама од мермера, из Монголије са украсима од жада… – набраја Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат” и девета генерација породице Лазић која сакупља књиге.

Колекција је недавно обогаћена књигама из Етиопије.

– Реч је о старим издањима дохалкидонаца – монофизита, исписаних на пергаменту који се прави од коже оваца и коза, па чак и овчјих фетуса. Када стада прелазе с једне испаше на другу, велики број бременитих оваца не може да издржи тај напор и плод угине. Од тих фетуса прави се најскупљи и најквалитетнији пергамент, али како је мали, на њему се могу писати само минијатурне књиге – објашњава Лазић, који је ову колекцију добио у договору са Народном библиотеком Етиопије и нашом амбасадом.

Удружење „Адлигат” носи име по стручном библиотечком термину. Означава више разноликих књига повезаних у једне корице. Тај назив симбол је прожимања култура, земаља и народа под једним кровом. Ово удружење чини више од педесет људи, а многи од њих даровали су му своје библиотеке и вредне предмете.

На простору од око 700 квадрата налази се и велики број експоната као што су писаћа машина дечјег писца Гвида Тартаље, прибор за писање књига са севера Мјанмара, радио на коме су од 1941. до 1944. године тајно слушане савезничке станице, гардеробни орман краљице Наталије, многобројне уметничке слике…

библиотека
Писаћа машина коју је користио Гвидо Тартаља/Фото: Драгослав Жарковић, Политика

У једној од четири просторије посвећене књигама смештени су и списи и предмети важних личности српске књижевности, историје и уметности.

– Посебно смо поносни на ретка и прва издања наших аутора попут дела Милоша Црњанског „Ламент над Београдом” из Јоханесбурга и Дучићеве „Лирике” из Питсбурга, прво издање Андрићевог романа „На Дрини ћуприја” штампаног на француском језику у само десет примерака из легата Милована Данојлића, више од 15.000 аутограма свих значајних писаца и уметника који су стварали у Србији. Међу њима су потписи Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Тина Ујевића, Јанка Веселиновића, Надежде Петровић, Меше Селимовића, Добрице Ћосића… Ту је и књига Лазе Костића „О Змају” са посветом аутора, изузетно ретка књижевна критика због које Костић и Јован Јовановић Змај нису говорили целу деценију – прича Лазић.

У посебној витрини чува се песма у рукопису Тина Ујевића, али и званична молба у облику песме Војислава Илића Млађег, упућена гувернеру Народне банке да му запосли сина, први уџбеник вожње на тлу некадашње Југославије из 1898. године, оригинални тестамент Павла Вуисића у коме својој супрузи објашњава како да га сахране. Великан српске кинематографије захтевао је да над његовим гробом певају шесторица попова, али „у себи” и да му ни случајно говор не држи неки комуниста.

Осим књига, у овом универзуму писане речи своје место нашло је и око 120.000 поштанских марака из више од 800 земаља, од којих неке данас и не постоје, 5.000 примерака папирних новчаница и 3.000 кованица, колекција грамофонских плоча, значака…

Библиотека делила судбину народа

Традицију прикупљања књига породице Лазић започео је почетком 18. века свештеник Михајло Лазић, а јавности први приказао Александар Лазић 1882. године у месту Кумане код Зрењанина.

Библиотека је делила судбину српске историје и народа – више пута је уништавана, напуштана, сакаћена, али је упркос свим недаћама опстала.

– Можда ће ту нашу судбину најбоље дочарати оно што се десило мом прадеди Луки Лазићу. Он је у време Првог светског рата тајно прешао у Србију и прикључио се српској војсци. Са собом је тада ушивене у гуњ понео неке од највреднијих примерака. Прошао је албанску голготу и стигао у Драч, где је његов брод торпедован. Да би спасао свог команданта, Лука је скочио у море. Том приликом већи део књига је уништен. Он је, ипак, наставио свој рад на Крфу и у Солуну где је скупљао српску избегличку штампу. Тако је и настала данашња колекција ратне штампе, једна од највећих у региону – прича Виктор Лазић и истиче да је његов прадеда за културни рад 1929. године од краља Александра Првог Карађорђевића добио Златну медаљу за грађанске заслуге.Бака Даница – партизански шпијун

Да би очували огромно културно благо Лазићи су се сналазили на различите начине. Када су их Немци за време рата натерали да своју мрежу за дељење књига и штампе подреде њима, Викторова бака Даница, супруга Лукиног сина Милорада, одмах је ступила у везу с партизанима.

– Четири године бака је радила као шпијун, носила је илегалну литературу, пратила кретање немачких јединица и у Зрењанину куповала храну и њоме снабдевала партизане. За све време рата њен муж није хтео да прода ни лист књиге како би се породица прехранила. Али, после рата комунисти су хтели да отму и спале фашистичку литературу. Сви чланови породице су се тада заветовали да ниједну књигу неће уништити јер је она сведочанство времена. Све што је било сумњиво закопано је винограду. Деда Милорад је због тога доспео и у затвор, али је, срећом, због свих заслуга у току рата ослобођен – сведочи Виктор, који је неписмену баку Даницу у осмој деценији живота научио да чита.

библиотека
Књига писана на пергаменту од овчјег фетуса/Фото: Драгољуб Жарковић. Политика

Тематска подела:

– Колекција издања из Великог рата са 300 књига и више од хиљаду бројева периодике

– Колекција са око 800 библиографских јединица из Другог светског рата чију дигитализацију ради Британска библиотека у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”

– Колекција старих и ретких књига са више од 7.000 издања

Б. Васиљевић, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име