КАКО РАЗВИТИ СРПСКО СЕЛО – Идеје и САВЕТИ за развој села и СЕОСКИ ТУРИЗАМ

0

Уместо жаљења како српска села пропадају урадимо нешто да их „покренемо“. Стварно како развити српско село без помоћи државе? Лако и тешко. Лако јер идеја има, али тешко јер је менталитет српског сељака највећа препрека.

српско село
Фото: http://bif.rs

Менталитет и карактер српског сељака у једном сегменту живота који се зове солидарност, добри комшијски односи и шири интерес заједнице.

То мислимо да је највећи проблем, та нека врста себичности и завидљивости која одмах плане и искочи када дођемо до тога да сељани треба нешто да раде заједно.

Ако ту врсту сујете и љубоморе српски сељак победи у себи, има шансе и без државе да покрене позитивне ствари у свом селу. Јер, идеја и могућности има, само је потребно мало удруживања.

Неколико идеја које ћемо изнети овде нису никакав наш оригинални допринос, њих смо виђали у селима Словеније, Немачке, Италије. Има примене неких делова и у Србији, нисмо ми ни заостали ни некреативни, само нам недостаје мало добре воље и организације.

Дакле питање гласи: „Како развити српско село, а без помоћи државе?“

Има више идеја које ћемо вам изнети, па сад, сељани наши, повежите се међусобно и прионите на посао.

Савети и идеје за развој села и за сеоски туризам

1. Фестивал – организујте фестивал онога што је карактеристично за ваш крај: воће, ракија, зимница, певање, хеклање, народне ношње, сарачки или неки други занат, фолклорне игре и песме. Изаберите датум који сезонски одговара за ту манифестацију, обратите се општини за помоћ па са њом или без ње, направите фестивал који је кључан за развој села и околине.

Немојте само да то сводите на типичан сеоски вашар, јер су данашњи сеоски вашари постали свуда исти – комерцијална гужва, одеш у једно место на сеоски вашар и све си видео, на свим осталим вашарима те исто очекује – исти програм, исти производи и тезге, иста прича са свадбарским купусом и печењем. Тачно је да људи воле вашар да се прошетају и наједу, али тај ваш сеоски вашар и фестивал би требало да буде мало другачији и оригиналнији.

У реду, у почетку ће ићи мало спорије и теже са промоцијом фестивала, али ако издржите годину – две, улазите на туристичке мапе и у буџете општине и развој манифестације и села је незаустављив. Пример Гуче и сабора трубача.

српско село

2. Израда кућних и домаћих сувенира – музеј и продавница сувенира. Има у сваком селу вештих и креативних људи који праве сјајне ствари и сувенире. Они своје производе треба да свим посетиоцима села понуде на једном месту где је то видљиво и карактеристично, било да се направи мали музеј или продавница. Чак долази у обзир локалну продавницу опремити да у једном делу има кутак са сеоским сувенирима. Одећа, обућа, капе, џемпери, зимница, медаљони, украси, грнчарија, вазе, сеоски стари алат, слике, храна …

3. Пешачке стазе – стаза здравља, романтична стаза, историјска стаза, стаза вина, стаза хране, шумска стаза, ливадска стаза … Свако село може да направи стазу којом ће да продје путник намерник и да види оно што село хоће да му прикаже или пак да му прода уз пут.

То је лако, само треба имати идеју стазу чега понудити, и направити добру сигнализацију. Побости путоказе и објашњења. И наравно имати кратку причу за туристе. Средити и опремити одморишта или видиковце, уредити објекте, колибе, места за седење, и испричати једну причу.

Развој села не мора да се базира само на новцу и материјалним предусловима, већ пре свега на идеји и доброј вољи. Није свако село богато. Заправо мало које је богато да би било довољно само себи.

4. Позната кафана – тешко да у једном селу може бити више успешних кафана осим ако село није баш велика туристичка дестинација. Стога сви сељани треба да уложе у једну кафану свој труд и да газда кафане узврати својим сељанима. На шта циљамо?

Циљамо на то да свака добра сеоска кафана треба да у својем менију има нешто карактеристично из свог села и да понуди госту храну од својих комшија: бака Данин хлеб, бака Љубицину питу са сиром, деда Николину шљивовицу, Стојанове кобасице и кулен, Мирнину прасетину, Боркове трешње … и да то буде испричано, да гост то запамти, јер су то најбољи производи из села. И да може да купи нешто од тога и да понесе; свежу тестенину, ајвар, јаја, воће, шунку …

српско село

Менталитет наших газда кафана не иде у том правцу, јер ће они гледати само свој уски интерес и држати или комерцијалну робу из хипермаркета или неке своје домаће производе. Али сигурно је да његови сви производи не могу да буду ни укусни ни квалитетни. Зато је дугорочно паметно да окупи добре сеоске произвођаче око себе, јер ће се тако његова кафана прочути на далеко а и сељани ће имати неку корист.

Знамо за једно војвођанско место које има органску производњу поврћа које се продаје на пијаци у бесцење а у локалној кафани нуде супу из кесице. Штета.

5. Спомен кућа или јединствено место села – спомен кућа неког познатог човека из тог села или заната или вештине које село има. Може то бити и кућа старих заната, породичних фотографија, ношњи, алата, свеједно је. Битно је да постоји и да се кроз ту кућу одигравају догађаји.

Спомен кућа може бити и нека локална легенда или бајка. Прича о народним предањима, вилама, јунацима, згодама и незгодама сељана, место битака, хајдучија, или шта год већ. Има села која су направила мини етно музеј како се некада живело, музеј дувана, музеј ткања, ћилима, ракије, хлеба …

Уз то, може се направити и занимљиво језеро, мост, завојит канал, брану, воденицу, ветрењачу, кулу, кућу на дрвету, осматрачницу … то макар није тешко.

6. Гастрономски догађај – такмичење у спремању јела, оцена хране, итд. Храна је велики покретач туризма и генератор долазака туриста. Сви ће пре да једу домаћу храну него да пешаче.

Још ако тај гастрономски догађај може да се уклопи уз неки лов и риболов, на пример.

Једна идеја која не знамо због којих разлога није заживела код нас је припрема свеже хране на лицу места за туристе. Ту пре свега мислимо на припрему свежег меса. Дођете на пример у село, обиђете пар домаћинстава које нуди стоку на продају, изаберете оно што вам се допада од свиња или кокошака и договорите се шта и како ће да вам се припреми. И док се ви забављате у селу, сељанин месар вам све то припрема и пакује. Тако нешто постоји у Засавици, на пример. Штета што не постоји за припрему сремског или словачког кулена у словачким селима.

За људе из града који немају никога на селу то је одлична идеја и могућност за развој села и сеоског туризма.

7. Сеоски туризам и пансиони – ово се развија али не систематски. Све то треба да буде део једне опште понуде села и да се сељани испомажу, да све некако иде кроз Месну заједницу или локалну Туристичку организацију.Ту пре свега мислимда се на једном месту обједини целокупна понуда села и да се у оквиру једног смештаја понуди и низ пратећих садржаја.

српско село

Испричаћемо вам доживљај из иностранства који то илуструје. Дошли смо у једно село. Село нам је организовало програм: ишли смо да видимо извор, свратили да пијемо матични сок од јабука, непрсканих, затим ишли на питу од хељде код другог домаћинства, а онда одшетали да видимо медведе из даљине. У повратку смо свратили на органске јагоде. Када смо се вратили у село, одвели су нас на један плато на ивици села са шумом. Ту смо збуњени мало чекали, док нисмо чули неке гласове из шуме. Обратили смо пажњу и видели да из шуме долазе два човека у народним ношњама и изводе драмску представу за нас. Били смо одушевљени. Два сељана која су волела да глуме одглумили су за нас сцену од десетак минута. После смо засели на ручак уз локалног хармоникаша и његово шармантно извођење.

Поента приче је да је цело село било укључено у туристичку понуду коју смо ми доживели.

8. Догађаји у селу – нека посебност за туристе. На пример, мали зоолошки врт домаћих животиња, пуштање голубова, одлазак до катуна и пастира да се види чување стада оваца, приказ лова, локални радови …

Све ове ствари постоје у многим селима али нису систематски увезане са свим осталим стварима у селу, са месном заједницом, спомен кућом, издавањем пансиона, кафаном, стазама …

Локални исцелитељ, народни лекар, лековита вода, лековито блато, лековити препарати, само су још неке од идеја за цело село.

Манастири и цркве су већ нашли место у туристичкој понуди, али недостаје прича која ће се стално причати о тим светим местима и њиховом значају за народ. Ту мислим и за археолошка налазишта, напуштене руднике, гробља, знамења, запис, природни феномен. Свако село има нешто своје занимљиво и специфично, Најданови прстенови на пример, а чак и када то нема, људи су у стању да то и створе.

9. Чистоћа и хигијена у селу – кључна ствар за туризам. Село које је сређено, чисто и уредно, у којем има цвећа, стаза за шетање, клупа за седење и лепе природе, уз љубазне људе и туристичке садржаје увек ће привлачити туристе. Неуредна, штрокава и прљава села са пуно шута и отпада уз пут и ограде одбијају сваког путника намерника.

То је разлика између успешних и неуспешних села. Развој села захтева лепоту и добру енергију, како унутра у људима тако и споља на кућама и двориштима.

10. Задруга – удружите се сви у сеоску задругу. Нажалост, задругарствао у Србији је негде престало да буде оно што му је и сврха, да окупља све сељака у име свих. И да свима помаже да лакше раде, набављају робу и пласирају своје производе. Јер, велика и добра задруга је озбиљан пословни преговарач и може да створи значајне уштеде својим члановима задругарима него што би то они самостално остварили. Можда још значајније, задруга је и гарант у многим пословима, посебно када се ради о прекупцима и накупцима. Јер, појединачни сељак који нуди 50 џакова кромпира не може од накупца да добије гаранцију плаћања као што би то добила задруга са пар вагона заједнички скупљених кромпира.

У том смислу, поучна је анегдота са једним нашим пријатељем. Каже хоће да гаји бели лук на неколико хектара, чуо је да се то тражи. У реду, лепа идеја али коме ћеш да продаш питам га, има ли у селу откупна станица. Не, одговара ми, не знам, али ћу да се снађем.

Е да се не би сналазио сељак, јер ту троши и време и новац, а може и неко да га превари или да ништа не прода, за то служи задруга. Јер задруга може да створи низ контаката са разним купцима, да створи име и гаранцију, и да буде стално присутна на мапи накупаца и купаца.

Такође, задруга је почетак стварања веће занатске мануфактуре или сеоске фирме, удружења произвођача неког производа карактеристичног за село, асоцијација предузетника, све у свему инкубатор за сеоске економске активности. Од највећег је значаја да на челу задруге буде поштован и поштен човек који има мудрости, без обзира да ли има економска знања и вештине, не да би водио задругу него да би водио сељаке и чувао јединство села. Некада су то биле сеоске старешине, од доласка комунистичких политичких комесара и политичких председника месних заједница то више не постоји. Време је да се то врати у живот села.

српско село

Закључак целе приче је да се развој села догађа ако се ослободе креативне силе људи у селу и ако се покрену, ако имају јединствену вољу да од уласка до изласка из села своје село претворе у једну сеоску бајку за туристу или успешну сеоску компанију. Развој села не треба да зависи само од државе већ од самих људи који живе у њему.

Извор: Башта Балкана

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име