Колико су ОПАСНИ ВЕШТАЧКИ ЗАСЛАЂИВАЧИ и зашто су ГОРИ ОД ШЕЋЕРА

0

Посланици Европског парламента траже нову процену безбедности аспартама, најраспрострањенијег вештачког заслађивача. – Нема потребе за коришћењем производа који садрже овај састојак, већ је довољно да се смањи количина шећера, саветују лекари и нутриционисти.

вештачки заслађивачи

На питање да ли у шољу кафе ставити кашику шећера или таблету вештачког заслађивача, стручњаци за исхрану углас одговарају – ни једно ни друго, навикните се да пијете горку кафу!

– О томе да ли су вештачки заслађивачи које можемо да купимо свуда или они који се налазе у многим прехрамбеним производима штетни или нису, постоји много опречних мишљења, а дебате о томе трају већ деценијама. Али, оно што после свега може да се каже јесте то да је то хемија, да се сумња да могу да буду канцерогени, па је у сваком случају најпаметније не претеривати са њиховим коришћењем. А што се шећера тиче, такође ваља бити умерен у конзумацији, па је најбоље навикавати се на напитке без икаквог заслађивања – објашњава Милка Куртеш, нутрициониста-дијететичар, специјалиста за исхрану болнице Бања Ковиљача.

Она додаје да у свакодневној исхрани алтернатива може да буде воћни шећер, попут фруктозе, којег има у продавницама здраве хране, али упозорава да није препоручљиво заслађивати кафу фруктозом, јер долази до реакција приликом мешања.

вештачки заслађивачи

Др Невенка Димитријевић, прим. спец. опште медицине, каже да уопште нема разлога да неко ко је здрав користи вештачке заслађиваче.

– Заслађивачи се препоручују дијабетичарима и свима који не смеју да конзумирају концентровану глукозу и шећер уопште, а нема потребе да здрава особа конзумира вештачке заслађиваче – сматра др Димитријевић.

Др Јелена Поповић из београдског Дома здравља „Звездара” објашњава да су вештачки заслађивачи створени у жељи да се избегне употреба шећера, а да се, ипак, задовољи потреба за слатким укусом. Али, и она каже да нема потребе користити вештачке заслађиваче како би се смањио унос слатких материја.

– Довољно ће бити само да смањите количину шећера којом нешто заслађујете. Осим тога, вештачки заслађени напици попут јогурта и различитих сокова, популарна су замена за класичне слаткише у ситуацији када вам се приједе нешто слатко. Сахарин и аспартам су најчешће коришћени заслађивачи из категорије вештачких, а који не садрже калорије. Сахарин има чак 300 пута јачи укус у односу на обичан шећер, док је аспартам мање сладак, али и даље од 160 до 220 пута више у односу на класичан шећер.

Треба знати да аспартам губи укус када се храна загрева, па иако садржи четири калорије по граму, количина која се унесе храном је знатно мања, те се може сматрати да повећава калоричност оброка за свега једну калорију. Производи који најчешће садрже аспартам јесу нискокалорични додаци исхрани, разни желатини без шећера, јогурт, пудинг, али и смрзнути дезерти као и цереалије (пахуљице). Ацесулфам К је најновији вештачки заслађивач, 200 пута јачи од шећера. Широко је присутан у свим прашкастим инстант мешавинама за справљање напитака – каже др Јелена Поповић, додајући да се вештачки заслађивачи могу разврстати у две основне категорије.

– То су шећери настали алкохолним врењем и заслађивачи без иједне калорије. Битно је нагласити да особе са урођеним обољењем званим фенилкетонурија, где постоји генетски поремећај метаболизма аминокиселине фенила-аланин, не би смеле да конзумирају било шта што макар и у траговима садржи аспартам – саветује др Јелена Поповић.

Ипак, полемика о штетности појединих вештачких заслађивача који се налазе у многим производима, попут аспартама, доспела је и до посланика Европског парламента. Неколико посланика затражило је нову процену безбедности аспартама, па ће студија која је била заказана за 2020. годину очигледно бити убрзана. Шта је разлог за сумњу у безбедност овог заслађивача који се налази у појединим жвакама, безалкохолним пићима, дијететским производима, витаминским таблетама…

вештачки заслађивачи

То што је неколико студија показало да његова конзумација носи одређене ризике, а прошлогодишње истраживање спроведено у Данској довело је у везу дијететске напитке у којима се користи аспартам са превремeним порођајима, док су друге наговестиле могућу везу са добијањем рака. Како тврде активисти за заштиту здравља под чијим притиском је иницијатива и доспела у Европски парламент, аспартам изазива забринутост зато што садржи метанол који се у телу разлаже у два нервна токсина – формалдехид и мрављу киселину, док је нешто раније италијанска фондација Рамацини објавила истраживање које сугерише да аспартам изазива рак код мишева.

У Србији се, међутим, не спроводи ванредно истраживање безбедности коришћења аспартама, нити других вештачких заслађивања. У Министарству здравља, чија је Санитарна инспекција, према Закону о безбедности хране, између осталог задужена и за контролу ових производа, кажу да је питање вештачких заслађивача регулисано Правилником о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине.

– Е 951 аспартам води се као заслађивач и појачивач ароме, а правилником су прописане максималне количине у производњи одређених намирница где је дозвољена употреба – кратко су одговорили у Министарству здравља.

Како, ипак, нема сигурних показатеља о томе да ли су и колико вештачки заслађивачи уопште и штетни по здравље, наши саговорници препоручују да се у њиховој конзумацији не претерује. Умереност је најбоља парола, саветују они.

Умерено и са шећером

вештачки заслађивачи

Иако обезбеђује неопходну енергију за метаболичке процесе организма, шећер не садржи никакве витамине нити минерале. Претерано конзумирање шећера или било којег другог угљеног хидрата води у сигуран развој зубног каријеса, кажу лекари.

– Постојале су бројне теорије о његовој „кривици”, али сада се зна да повећан унос нема никакве везе са хиперактивношћу која постоји код одређеног броја деце. Дакле, уколико им ускратите омиљени слаткиш, свакако неће постати мирнији.

Такође, висок унос ове материје не води нужно у дијабетес, али би особе код којих је ова метаболичка болест већ дијагностикована, или постоје наследни фактори, морале строго да контролишу дневни унос. Осим што обезбеђује сладак укус храни, шећер се употребљава и као конзерванс како би намирница дуже опстала. А можда нисте знали податак да га у великој концентрацији садрже и сва алкохолна пића – објашњава др Јелена Поповић.

Стефан Деспотовић, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.