Постоји „универзум у огледалу“ у ком време тече уназад?

0

Зашто време иде само у једном смеру и зашто је будућност толико другачија од прошлости? Иако су ово прилично једноставна питања, она муче научнике дуже од једног века. По једној новој теорији, научници су на ова вечна питања добили одговор – по њој, време не истиче и постоји још један свемир који је паралелан са нашим и у њему време тече уназад.

универзум у огледалу

Експеримент у коме су створени исти услови какви су постојали у време настанка нашег свемира наводи на закључак да је после Великог праска настао још један свемир, који изгледа као наш када се посматра у огледалу и у коме казаљка времена иде уназад.

Експеримент је дао одговор на кључно питање теоријске физике: да сви основни закони, као што су закони релативитета и гравитације, потпуно исто функционишу ако време иде уназад.

По овој теорији, ентропија – моћ свемира да током времена изврне постојеће законе – такође утиче да време тече унапред. С обзиром на то да је свемир на почетку био уређен, да би током времена постао много хаотичнији и дезорганизованији, иста ствар се дешава са временом.

Међутим, то се базира на претпоставци да је свемир био савршено уређен у време када је настао, и премда је та претпоставка усвојена од многих научника, њу је у реалности немогуће доказати. Ако по новој теорији време не тече само у једном смеру, онда бисмо имали одговор и на то питање.

универзум у огледалу

Другим речима, људи мисле да је једини могући смер у коме време тече овај постојећи, зато што можемо видети само ову нашу страну свемира.

Како наука објашњава то што за нас време тече само унапред: тамна енергија је кривац што не можеш да путујеш у прошлост!?

Нова научна студија открила је везу између тамне енергије и другог закона термодинамике. Сада се претпоставља да је тамна енергија на неки начин одговорна за то што време тече искључиво унапред, тј. што не можемо да се вратимо у прошлост.

Време је један од чинилаца које узимамо здраво за готово. Сви знамо да се оно не може вратити уназад, али се ретко питамо зашто је то тако. Због чега време иде само у једном смеру – унапред?

Једносмерност времена

универзум у огледалу

И док ми, обични смртници, то прихватамо као неизбежну чињеницу, научнике ово питање непрекидно збуњује. Загонетка је још већа када узмемо у обзир да постоје одређени физички процеси који су временски реверзибилни.

Узмимо за пример гравитацију – она увек функционише исто, без обзира у којем смеру се креће време. Наша планета би орбитирала око Сунца на исти начин, само у супротном смеру, када би време изненада почело да тече уназад и ми не бисмо осетили никакву промену.

Међутим, постоји један аспект универзума који је потпуно завистан од смера протока времена – то је други закон термодинамике. У њему се каже да један затворени систем (попут нашег универзума) увек тежи стању све веће неуређености. Ово правило се, као што смо већ написали, још назива и ентропија.

Други закон термодинамике наводи тела да се све више удаљавају једна од других, упркос сили гравитације.

универзум у огледалу
Други закон термодинамике је својеврсна смртна пресуда Универзуму

Шта ентропија представља у практичном смислу?

Због другог закона термодинамике сломљено јаје не може изненада да се поново састави, нити оно што је умрло да оживи. Оно што је учињено, не може се поништити, ствари пропадају, све стари и све се распада, прошлост се не може вратити… Универзум стално тежи распаду, хаосу и дезорганизацији.

Комплексни системи – попут планета, звезда, људских бића и слично, захтевају енормну количину енергије да би настали, што само повећава свеукупну количину ентропије система. Други закон термодинамике представља механизам који чини време једносмерним. Дакле, сада знамо како то функционише. Ипак, то нам не даје одговор на питање зашто је то тако.

Има нека тамна веза

универзум у огледалу

У покушају да разумеју порекло и разлог једносмерности времена, два физичара из Јерменије А. Е. Аллахвердyан и В. Г. Гурзадyан проучавала су везу између тамне енергије и другог закона термодинамике.

Научници верују да је тамна енергија одговорна за то што се свемир непрекидно шири, упркос сили гравитације која делује између космичких тела. Када не би било тамне енергије, цео свемир би се, под утицајем гравитације, све више згушњавао, док се на крају не уруши у себе. Тачније, поново би се дошло до почетне тачке из које је све настало (уколико прихватамо теорију великог праска). У идеалном случају, гравитација би целокупан универзум држала константно у истом стању и односима, те време можда не би имало никаквог утицаја на простор.

Први закон термодинамике каже да је укупна количина материје и енергије у универзуму увек иста. Ни из чега не може настати нешто, нити нешто што постоји може нестати. Постоји само преображај материје у енергију и енергије у материју.

Уколико укупна количина масе и енергије увек остаје иста, универзум би требало да траје вечно. Међутим, други закон термодинамике нам мрси конце. Он представља неку врсту смртне пресуде универзуму. Због њега укупна количина материје и енергије у универзуму постаје све хаотичнија, неорганизованија и бескориснија.

Када не би било те силе која све ствари у универзуму тера да се непрекидно удаљавају једне од других, која целокупни систем наводи на стање све већег хаоса и неуређености, проток времена би можда био могућ у оба смера (унапред и уназад), тј. време би изгубило релеванцију коју има.

Ово научнике наводи на закључак да су други закон термодинамике и тамна енергија само два лица једног истог феномена – мистериозног узрока једносмерности времена.

Извор: The Independent

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.