Ако не желите да се отрујете ФАЛСИФИКОВАНИМ ЛЕКОВИМА требало би да знате ОВО

0

Око 10 одсто лекова у промету на српском тржишту је фалсификовано, а спорадично лажни медикаменти могу да се нађу и у апотекама. – Овакви лекови могу негативно да утичу на здравље људи јер се не зна које се тачно супстанце налазе у њима.

лекови
Фото: Томислав Јањић, Политика

Фалсификовани лекови најчешће се продају на интернету

Због дистрибуције фалсификованих лекова, српска полиција је у току прошле године поднела 15 кривичних пријава. Али, како наш кривични закон не препознаје кривотворење медикамената као јединствено кривично дело, него је оно обухваћено једним чланом прописа који говори о фалсификовању хране и пића, предвиђене казне су мале – до три године затвора.

​Како препознати фалсификате:

– Изостају очекивана дејства
– Другачије паковање од оригинала
– Нема одговарајућег упутства
– Неуобичајен укус
– Начин растварања није добар
– Боја таблете одступа

На тржишту Србије најчешће се појављују лажни лекови за потенцију попут вијагре, камагре, цијалиса, али и они за дијабетес, висок крвни притисак и лечење карцинома. Лажни и нерегистровани медикаменти долазе у земљу непоузданим каналима, а најчешће се из непознатих праваца и преко Космета допремају у торбама и гепецима. Ови лекови углавном немају сертификате о безбедности, упутства за употребу, не транспортују се на одговарајући начин, а самим тим могу озбиљно да угрозе здравље грађана који их пију. Јефтинији су па се у огласима на интернету могу пронаћи по много повољнијим ценама… А као последица њиховог испијања јављају се продужење трајања болести, погоршање обољења и развој нових поремећаја, а чак може доћи и до смрти болесника.

Наш кривични закон не препознаје кривотворење медикамената као јединствено кривично дело, него је оно обухваћено једним чланом прописа који говори о фалсификовању хране и пића

– Страшно је када се људи доводе у заблуду због чега могу да изгубе живот. Тешко је оној особи која попије таблету за потенцију и изостане ефекат лека, а најгоре је када на пример жена умре јер је пила лажни медикамент за карцином дојке. Пацијенти сами себе доводе у ризик када купују лекове на интернету. Треба бити опрезан и у здравственим установама јер се у земљама Европске уније дешавало да су се у болничким апотекама нашли лажни лекови за ХИВ и канцер. То је зато што су криминалци схватили да се много више зарађује на кривотворењу ових скупих медикамената – истиче за „Политику” мр Павле Зелић, из Агенције за лекове и медицинска средства Србије, и додаје да закон код нас не дозвољава промет лекова посредством интернета и огласа.

На светском тржишту обрт више од 75 милијарди долара

Анализе показују да је у свету око 700.000 смртних случајева повезано са употребом лажних медикамената, а податак Светске здравствене организације говори да је око 50 одсто лекова који се продају на интернету фалсификовано. На тржишту фалсификованих лекова процењује се обрт више од 75 милијарди долара са проценом раста од 20 одсто годишње, док фармацеутске компаније анализирају да је на сваких 1.000 уложених долара илегалним токовима могуће зарадити чак 500.000, због чега је ово међу најпрофитабилнијим криминалним активностима. У неразвијеним земљама најчешће се кривотворе препарати против маларије, туберкулозе и антибиотици.

– У Француској је био случај постављања лажних силикона у груди, који су били канцерогени, па је 40.000 жена које су их ставиле, на пример после операције рака дојке, морало да их извади. На срећу, они код нас нису били регистровани – додаје Павле Зелић.

Проблем је што људи немају навику да пријављују надлежнима случајеве када су купили лажни лек или су имали здравствене тегобе због тога. Самим тим, не бележе се често ни хапшења оних који на овај начин угрожавају људске животе. У Србији је у последњих десетак година инспекција утврдила фалсификовање лекова „тетаглобулин”, „тетагама”, „цијалиса”, фолне киселине…

У прошлој години забележено је хапшење четворо људи запослених у фирми која се бави прометом лекова, регистрованој у АПР-у, јер су апотеци давали лажне медикаменте без докумената о њиховој набавци.

– Око 10 одсто лекова у промету на српском тржишту је фалсификовано, а спорадично лажни медикаменти могу да се нађу и у апотекама. Људи верују да у регуларним објектима неће наићи на лек који је фалсификован и који није прошао све процедуре – а дешава се супротно. Казне за апотеке код којих се нађу лажни лекови износе до три милиона динара и односе се на привредни преступ. Треба имати на уму да Србија, ипак, није земља која је преплављена фалсификованим лековима, али је неопходна боља сарадња државних органа МУП-а, Министарства финансија, Пореске управе, санитарне и тржишне инспекције – нагласио је мр Микаило Тијанић, шеф одсека за заштиту интелектуалне својине у МУП-у, на трибини „Фалсификовани и кријумчарени лекови – претња по здравље пацијената”.

Фалсификовани лекови могу негативно да утичу на здравље људи јер се не зна које се тачно супстанце налазе у њима. Обично се производе у неодговарајућим условима, по подрумима и шупама, а затим се складиште на неадекватан начин. Врло често у фалсификованим лековима уопште нема активне супстанце, у лек се ставља погрешна активна супстанца, или у неодговарајућим дозама.

– Може се десити да лек нема терапијска дејства или да буде фаталан по пацијенте. Опијати често могу да буду предмет злоупотребе. Нежељене реакције могуће су одмах по узимању лажних таблета – додаје др Лепа Јовановић, из Градског завода за геронтологију.

У лажним лековима, истакао је Данкан Елсон, директор безбедности у компанији „Фајзер”, стручњаци су проналазили отров за пацове, боју која се користи за путеве и друге недозвољене супстанце.

Акција привођења две хиљаде људи

Једна од највећих акција хапшења криминалаца због справљања и продаје лажних лекова пре неколико година забележена је у Кини, када је приведено око 2.000 људи и заплењена роба вредна више од 180 милиона долара. Утврђено је да су фалсификовали лекове од оних за дијабетес до оних против беснила.

Пре седам година јавност је шокирала вест из Нигерије, где је 84 деце умрло због поквареног сирупа за олакшавање раста зуба.

Данијела Давидов-Кесар, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.