Драгослав Бокан: Овај ДОКУМЕНТ је ДОКАЗ да је српско-југословенска држава МОРАЛА ДА ПРОПАДНЕ

2

Колико је била држава сведочи, у мало речи, овај језиво-болни, неподносив-за-видети потпис.

милунка савић
Милунка Савић

Милунка Савић се бори да у управи банке у којој ради као чистачица поправи свој ионако бедни статус. И потписује се као „надничарка, витез Карађорђеве звезде и Легије части“!

Еј, бре, двоструки витез две најхрабрије савезничке војске, непосредно после велике победе у Светском рату!

Једино што то, очигледно, није била и победа ове презрене и одбачене јунакиње коју су, из много разлога, прогласили најхрабријом женом-ратником у свим војскама које су учествовале у рату, „новом Јованком Орлеанком“, „бесмртним херојем о коме ће причати поколења“…

Бачена на колена пред кофу с прљавом водом, да клечи и трља прљави, испљувани под пред углађеном господом што је ни не примећују док пролазе раскошним ходницима Хипотекарне банке.

милунка савић
Милунка Савић у својој кући 1971. године

Ново доба, ново време и нови друштвени односи у велелепној Краљевини што је ђаволски лако заборавила своје порекло и своје најзаслужније грађане, браниоце и неимаре крвљу заслужене слободе.

Ратни друг ове чудне надничарке (чистачице и витеза двају одликовања којa нису на грудима имали ни министри војни, ни многи генерали француске и југословенске војске), моћни и пребогати краљ Александар Карађорђевић није много марио за њене муке са администрацијом фирме у којој је нашла ухлебљење и која је хранила и њу и њену (и ону рођену и ону усвојену) децу.

Чудо невиђено!

милунка савић
Момчило Гаврић и мајор Стеван Туцовић/ Фото: Ристо Шуковић, објављена у „У борби за ослобођење 81914-1918), Сарајево

Како је то уопште могло да промакне виду и пажњи толиких ратних ветерана, а сада високих војних и државних функционера, угледних професора Универзитета и академика, послератних индустријалаца и фабриканата, власника дедињских, топчидерских и сењачких палата, краљевих ађутаната и утицајних новинара и књижевника?

Где им је била душа?

милунка савић
Мајор Драгутин Гавриловић

А још кад се сетимо оне срамотне маскараде, кад су за велике годишњице завршетка светског рата ову „несналажљиву“ радницу и неустрашивог ратника дословно преоблачили у лепе хаљине и нове униформе, „да се не би брукали“ пред страним дипломатама и њиховим високим војним делегацијама.

А то што су се брукали пред својом ћутљивом и у миру стидљивом ратном другарицом, и што су се брукали пред Богом, и пред свим изгинулим Милункиним и краљ-Александровим саборцима, и пред прецима и потомцима, и пред Небеском и земаљском правдом – то им, очигледно, није било важно.

Зато ће ускоро и платити одговарајућу цену у огњеним капијама следећег рата и сличне суровости коју ће осетити на својој кожи од нових ослободилаца (подједнако незаинтересованих и за њих и за Милунку и за све њихове пропуштене шансе и оне библијске као и нушићевске заврзламе).

милунка савић
Војвода Војислав Танкосић

Нове неправде ће само наследити и продубити оне старе, продубљујући јаз између српске судбине и наших (никад остварених) жеља.

Али, ако имамо у виду да није само најхрабрија ратница Европе била чистачица у новој Југославији, него и да је у исто време једва крпио крај с крајем (у земунској фабрици картона и папира „Вапа“) најмлађи војник (и подофицир) од све 133 земље које су учествовале у рату, поднаредник Момчило Гаврић; да је херојски бранилац Беоограда, чудом преживели (тешко рањавани) Драгутин Гавриловић стављен на „црну листу“ својих претпостављених, без икакве шансе да икада постане генерал и води трупе); да је било забрањено свима да дођу и поклоне се сенима и посмртним остацима легендарног војводе и мајора Војислава Танкосића (кад су пренесене на Ново гробље у Београд); да је најстарији син краља Петра, принц Ђорђе (једини у рату – на Мачковом камену – рањени припадник ма које европске династије) проглашен лудим и смештен присилно у душевну болницу све до уласка Немаца 1941. у земљу; да је војвода Живојин Мишић био у сукобу са Регентом, јер му је отворено рекао шта мисли о нашим новим хрватским „сународницима“ и баш после неке свађе са Александром пада у болничку постељу из које никад и неће устати; да су многи јуначки официри српске војске извршили самоубиство када су њиховим некадашњим непријатељима, аустроугарским командирима и командантима нове власти дале чин више, а њих оставиле без унапређења, и кад су морали да слушају команде и трпе осветољубиву перфидност својих противника са Цера и Колубаре; да су у магацине Војног музеја отишле све оне славне, куршумиме и шрапнелима кидане, а јунаштвом сачуване „пуковске заставе“ (јер су се додељивале нове, југословенске); да је Арчибалд Рајс истеран из службе у београдској полицији јер је хтео да искорени корупцију из државне службе; да је судија који је у мученичку смрт послао Гаврила Принципа а његове другове на вешала постао угледни југословенски судија; да је због „мира у кући“ Видовдан престао да буде државни празник, а из предратног (у Аустроугарској прихваћеног) назива „Српског народног позоришта“ у Новом Саду избачена она српска одредница… и још толико тога, бесрамног и неопростивог – ако све то имамо на памети и у виду, онда нема никакве сумње у то како је уопште и могла да се заврши ова сулуда, гнусна југословенска авантура српске политичке елите (предвођене амбициозним и недовољно способним краљем).

милунка савић
Принц Ђорђе Карађорђевић

Све постаје јасно као дан и бистро као изворска вода, већ из овог малог-великог, крунског документа још ненаписане оптужнице против издајника свих српских жртава, све наше муке, све уцвељене српске ратне сирочади, свих ратних инвалида и просјака, читаве на крст самоубилачке политике распете Отаџбине.

милунка савић
Молба Милунке Савић

Извор: Фејсбук профил Драгослава Бокана

Приредио: Хронограф

2 Коментари

  1. А да се г. Бокан мало мане беспризорних фалсификата?

    Краљевина Југославија је била озбиљна држава, не циркус попут ФНРЈ/СФРЈ.

    За Милунку Савић да поменемо – у Краљевини се није могло ићи у пензију са 28 година, колико је Милунка имала када је рат завршен. Она је свакако била велика ратна хероина, али није имала баш никакве школе. Како онда да реше њен статус? Па добила је колонизацију у месту Степановићево, кућу и добар комад најплодније земље у Европи. Међутим, из неког њој познатог разлога, она је то напустила и дошла у Београд. Шта да ради у Београду? Ето, примљена је у банку да ради оно што може. У банци је свакако имала врло пристојна примања. Њене муке су почеле под комунистима када је гоњена да буде клозетарка и једва се изборила за неку јадну пензију.

    Принц Ђорђе није „проглашен лудим“, њега је прегледало неколико лекарских конзилијума од којих бар два састављена од еминентних европских лекара, и сви су дали исту дијагнозу, предвидели исти ток болести и предложили исте третмане. Управо је Принчево понашање на Мачковом Камену показатељ његове неуравнотежености. Он је самовољно преузео команду над једном четом и без команде, на своју руку, повео јединицу у бесмислен јуриш и велико страдање. Он сам је пуком срећом преживео. После тога није му више допуштано да иде на бојишта.
    ИТД.
    Бокан је једноставно злонамеран.

    • Само једно логично питање, које доводи у питање све што сте написали, а то је: како је могуће да је принц Ђорђе напрасно оздравио доласком Немаца и још дуго поживео ван луднице?!

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.