Војни архив: Шест километара војне историје, најстарији документ – КАРТА ИЗ 1716. ГОДИНЕ

0

Када би се поређала у праву линију грађа која се чува у Војном архиву у Београду њена дужина износила би чак шест километара. Или, да будемо прецизнији, 6.080 дужних метара у које су смештене победе и порази, примирја и планови битака, наредбе, преписке, депеше, фотографије, позиви на општу мобилизацију, мемоари. У том обиљу, од докумената о свакодневном животу војске, до оних који припадају великим историјским догађајима,као што је немачка објава о стрељању грађана у Крагујевцу, тешко је издвојити најинтересантније. Сва документа су важна и пишу део историје овог народа, каже директор Војног архива, пуковник Драган Милошевић. Ипак, илустрације ради, издваја неколико.

војни архив
Фото: vojniarhiv.mod.gov.rs

– Сачуван је предлог поручника Јована Драгашевића министру војном о сакупљању архивске грађе од 6. јуна 1865. године, Указ о образовању Нишавске војске од 20. новембра 1885. године. Велику вредност имају документа која се односе на период балканских ратова: Извештај о закључењу примирја с Турском од 23. новембра 1912. године, Наредба врховног команданта о закључењу мира у Букурешту од 29. јула 1913. године. Такође, вредна је пажње архивска документација Главног генералштаба Краљевине Србије, протоколи поверљивих седница Главног генералштаба од 1904. до 1914. године – набраја пуковник Милошевић.

Војни архив прикупља архивску грађу насталу од 1847. године, али најстарији документ који се овде чува спада у још даљу историју. То је карта из 1716. године на којој је представљена граница између аустријског царства и Србије. У фондовима из периода Другог светског рата, на пример,заступљене су готово све стране: ту су документа везана за народноослободилачку војску Југославије, фондови Југословенске војске у отаџбини, емигрантске владе Краљевине Југославије, владе Милана Недића, немачке и италијанске окупаторске војске, фонд Независне државе Хрватске.

војни архив
Војни архив отворен је за све држављане Србије, док је странцима приступ дозвољен по посебној процедури/Фото: Д. Јевремовић, Политика

–Архивска грађа постаје доступна јавности 50 година од дана њеног настанка. Може бити доступна и након 30 година од њеног настанка, али само уколико то творац или правни следбеник документа дозволи или по одобрењу министра одбране. Држављани Србије и истраживачи из иностранства имају неограничени приступ архивској грађи која је отворена за јавност, сређена и за коју су израђена информативна средства–објашњава пуковник Милошевић.

Грађани који су испитивали порекло породице долазили су тако у Војни архив где се чува око 52.000 персоналних досијеа официра Војске Краљевине Југославије, сваки с фотографијом, подацима о току службе, наградама, па и болестима, које је неки вредни кадровик исписао краснописом. Обраћале су им се и државне комисије: архив је достављао тражена документа комисији за сарадњу с Хашким трибуналом, радио је ту и тим стручњака који истражују детаље везане за смрт Драже Михаиловића, а приликом наше посете у читаоници архива затекли смо истраживаче који проучавају тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године.

–Због процеса рехабилитације, имамо много захтева од наших судова за документацијом која се односи на војна суђења. Такође, недавно су нас посетиле две стране делегације, немачке судије и делегација из Меморијалног центра Јад Вашем. Немачки истраживачи заинтересовани су са грађу која се тиче суђења нацистима. Ми имамо списак од око 5.000 имена оних којима је суђено, али делегацију нарочито занимају изјаве које су давали на суду и имена сарадника које су помињали. Делегација из Јад Вашема била је веома задовољна обимом документације која се тиче страдања Јевреја–каже пуковник Милошевић.

војни архив
Фото: vojniarhiv.mod.gov.rs

Крајем 2006. године започела је дигитализација архивске грађе. У сарадњи са Институтом „Џеферсон”, на челу с Биљаном и Ароном Преснелом, уз донацију владе Краљевине Норвешке, Фондације браће Рокфелер и Фондације „Најт” набављена је вредна опрема за дигитализацију и урађен специјалан софтвер прилагођен Војном архиву. Скенирано је више од 3.600.000 докумената, што је око 10 одсто укупне грађе, а међу њима и најстарији документи до почетка Првог светског рата.

Јелена Чалија, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.