ЛОЗА СВЕТОГ СИМЕОНА – ЧУДО с Хиландара: Три зрна грожђа за ПОТОМСТВО

0

Колико је наш Хиландар познат у Грчкој, толико је позната и лоза Светог Симеона, или боље речено, он је познат кроз ту лозу која се у њему налази. Многе стотине писама са свих страна ове земље стижу преко године у наш манастир, ради те лозе. Један сабрат је задужен да на та писма одговара тиме што шаље пакетиће са три зрна грожђа од ње, jедним парчетом орезаног ластара са изданком, и упутством за употребу. То се одвајкада тако чинило, та се традиција одржала до данас, иако je природи монашког позива то страно, а и технички и временски представља знатно оптерећење. O чему се ту у ствари ради?

лоза светог симеона
Лоза Светог Симеона, манастир Хиландар

Лоза Светог Симеона једна је од највећих српских светиња…

„Према једном предању, она је никла из Немањиног гроба, 40 дана после његове смрти, значи негде крајем марта 1200. године (под условом да је Свети Симеон умро 1200. а не 1199. како се наводи у неким изворима).

Према другом предању, лоза је никла на том истом месту, али седам година касније, кад су свечеве мошти однесене у Студеницу, као знак његовог завештања, да ће она ‘бездетним родитељима помагати да добију дете’.

Било како било, она рађа грожђе до дана данашњег и то грожђе је, ако је веровати многим сведочанствима, заиста чудотворно, јер помаже да жене нероткиње затрудне“.

Тако је Ново Томић, новинар и књижевник, у својој књизи „Светилишта и надалишта“ (издавач, Лагуна), описао део приче о чудотворној хиландарској лози. Осим Хиландара Томић је посветио пажњу и великом броју других чудотворних места на којима су Срби још од давнина тражили спас и наду, а ту је траже и дан данас, верујући у чудотворну моћ материјалних ствари које су биле у додиру с вишим силама.

Пола Србије тражи спас у селу код Ваљева

„Недавно сам на ТВ слушао енолога професора Небојшу Марковића, који брине о хиландарском винограду, да је лично десетак пута доносио у Београд та три зрна грожђа и комадић лозе, те да лично зна да се после тога родило седморо или осморо деце, не сећам се више, колико је тачно рекао“, рекао је Томић на промоцији своје књиге „Светилишта и надалишта“ у Београду.

„А упутство за употребу је следеће: Три зрна грожђа, обично сувог, и мало орезане лозе. Најпре је неопходна искрена молитва Св. Симеону Мироточивом. Затим се парче орезане лозе ставља у литар освећене воде и ту воду пију оба супружника помало пре сваког јела током 40 дана. За то време они се уздржавају од своје супружничке постеље, посте и чине свакодневно 50 поклона, 25 ујутро с молитвом: ‘Преподобни оче Симеоне, моли Бога за нас’. Број поклона може, по жељи, да се удвостручи, то јест да се дода још педесет дневно с молитвом: ‘Пресвета Богородице спаси нас’.

Кад тих четрдесет дана прођу, супружници се исповеде и причесте. После тога супруг узима једно зрно грожђа, а супруга преостала два и одлазе у брачну постељу. И то је све.

Још једна обавеза чека их после зачећа. Током трудноће и дојења детета, кад се оно роди, морају да потпуно престану са супружничким односима и да живе целомудрено – у моралној чистоти.

лоза светог симеона
Свети Симеон Мироточиви

Многа су сведочења како је чудотворна лоза бесплодним супружницима даровала пород. Најстарије датира из 16. века, када је један богати солунски паша, благодарећи овом грожђу, добио наследника. У знак захвалности, он је 1582. године обдарио Хиландар великим имањем званим Каково, које је изван граница Свете горе. С њега Хиландар и данас добија највеће приносе. Паша је, чак казује предање, свог сина послао у Хиландар, желећи да се он замонаши, али су га Хиландарци од тога одговорили , видећи да му то не би било мило“.

Ово је део чудотворне приче из књиге „Светилишта и надалишта“, а аутор Ново Томић каже да је о чудотворној хиландарској лози сазнао још нешто, али тек када је објавио књигу.

„Кад сам већ завршио и објавио књигу о овој лози сазнао сам нешто што раније нисам знао. Професор Марковић је у поменутој емисији рекао и ово: На свету је познато око 1.600 врста винове лозе, чини ми се да је поменуо баш ту бројку, лоза Св. Симеона није ниједна од њих“, рекао је Томић.

Да ли и ви верујете у чуда?

Манастири, водице, цркве, мошти, чудотворне иконе и статуе окупљају вернике на чудотворним местима широм Србије у потрази за надом и спасом. Да ли сте и ви међу њима?

Нада је та која последња умире, а то најбоље знају они којима она једино преостала.

Још од давнина људи с тешким мукама тражили су спас на чудотворним местима. Код Срба једно од највећих светилишта је манастир Острог у Црној Гори, у који иду људи свих вера и из свих крајева света у потрази за вером, надом и љубави.

Многи су се, како је записано у манастирским списима, тамо излечили, многи непокретни проходали, а слепи прогледали, а Острог је само једно од многобројних светих српских места.

„На крају кад нешто не иде, остаје нам нада. И људи покушавају да ураде било шта да би себи помогли. После седам година, колико је трајало писање књиге, мислим да људи кад оду на тако неко место стварно верују да ће им то место помоћи да та вера у њима самима нешто промени и да се онда догоди неко чудо које ми не можемо да схватимо“, рекао је Томић.

лоза светог симеона
Аутор књиге Ново Томић/Фото: Лана Стошић, Мондо

Он је посебну пажњу посветио чудотворним изворима и то онима који носе име најважније српске светитељке и заштитнице жена – Свете Петке.

На Калемегдану где се налази црква Свете Петке сваке године можемо видети исте призоре – хиљаде верника у реду стрпљиво чека да се помоли овој светитељки, најпознатијој српској чудотворки.

Према речима аутора књиге, исте такве призоре могли сте да видите и у 18. веку.

„Народ је у редовима чекао, чак су се и тукли у том реду, па је и интервенисала полиција“, казао је аутор.

Мондо/Хронограф

 

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.