Зашто је СРБИЈА одабрана да у својим инсигнијама ЧУВА СИМБОЛЕ РОМЕЈСКОГ ЦАРСТВА

0

Крст с оцилима и двоглави бели орао ознаке су Источног римског царства. Ношење ромејских царских инсигнија било привилегија за одабране. Знамења цара Константина у баштину су добили Немањићи.

Грб Немањића

Знамење Стефана Немање је бели двоглави орао на црвеном пољу, које потиче из Источног римског царства, записано је у „Стематографији“, првом српском грбовнику који је 1741. године направио уметник, ерудита и светски путник Христифор Жефаровић. Књига у којој су приказани грбови земаља некадашњег српског царства и света лозе Немањића, доживела је незапамћену популарност међу Србима у Аустроугарској, граничарима западног хришћанског света, који су чезнули за митском отаџбином. Касније је била забрањена, а њено умножавање и поседовање кажњавало се и смрћу.

– Жефаровићев бакрорез био је нека врста пропагандно-политичког меморандума. То је била глорификација српске прошлости која треба да одржава народни дух у тешким временима и да у исто време покаже владарки Марији Терезији, целој државној управи и непријатељски расположеној Римокатоличкој цркви да „дивљи Расцијани“ нису нација без прошлости – забележио је академик Динко Давидов.

Из „Стематографије“ су потекли и државни симболи модерне Србије, али све тајне ове књиге и њеног писца још нису разоткривене. Наиме, он је у шифрованим стиховима објаснио порекло српских симбола и најавио припреме за Први српски устанак.

– Серблиа, знана и као Срблија или Србија представљена је на црвеном штиту белим крстом окруженим оцилима – записао је Жефаровић. – Тај крст је баштина цара Константина који га је видео на небесима и пренео на војне стегове. Крст с оцилима је пао у Србији, а кад се уздигне и Србија ће се ослободити ропства.

србија
Застава Другог српског устанка

Историчари данас откривају да је овај уметник био члан тајанственог круга чувара древне баштине и симбола Срба после пропасти средњовековне државе и великих сеоба.

Жефаровић је „Стематографију“ засновао на старијим грбовницима Запада, у којима је Србија представљана крстом са оцилима на црвеном штиту. Она је била изузетак, јер су у средњем веку грбови били ознаке чувених племићких породица, а не држава. Осим Србије, која је на штиту сачувала грб источног, православног, римског царства!

– Крст са оцилима „дивелион“ био је лична застава ромејског цара, чија је титула била Христов заступник на земљи – наводи историчар, професор др Влада Станковић.

србија
Застава Првог српског устанка/Фото: Wikipedia/Gajdario

– Ношење знакова Христовог заступника, крста са оцилима и двоглавог белог орла, било је привилегија за одабране. Србији су те симболе у баштину донели Немањићи, који су се у више наврата ородили с царском кућом, мада је вероватно таквих веза било и раније.

Он напомиње да је француски научник Жан Клод Шене пре неколико година пронашао непознат печат српског владара Константина Бодина, који се чува у Археолошком музеју у Истанбулу.

– Кружни натпис на обема странама сведочи да је печат припадао „Констансу, протосевасту и ексусијасту Диоклеје и Србије“. Реч је о Константину Бодину који је владао Србијом од 1080. до 1101. године, а титула коју носи додељивала се искључиво високим члановима византијске царске породице – објашњава др Станковић.

србија
Печат Правитељствујушчег совјета

Срби су преузели двоглавог орла као симбол у најгоре време, када је он протеран из Цариграда, подсећа историчар уметности професор др Оливер Томић.

– Срби чувају и истичу знамење двоглавог орла нарочито од времена кад је Цариград пао под латинску окупацију од 1204. до 1261. године, али и касније, јер 1271. цар Михаило Палеолог прихвата Унију с папом. Највероватније да од тада Срби сматрају крст с оцилима својим легитимним симболом који су заслужили, јер доживљавају себе као једине истинске чуваре православља у некадашњим ромејским земљама – каже др Томић.

Западни хералдичари су у 15. веку забележили крст са оцилима и белог двоглавог орла као симболе на грбу и новцу деспота Стефана Лазаревића. С пропашћу српске средњовековне државе изгледало је да ће они заувек нестати с лица земље. Међутим, крст с оцилима се тихо вратио прво на грб Београдско-карловачке митрополије почетком 18. века.

србија

– У време митрополита београдског Мојсија Петровића, који је сјединио две митрополије, од 1713. до 1715. године на његовом печату појављује се крст с оцилима, као обележје српског народа – наводи историчар др Милић Милићевић. – Од тада је овај симбол непрестано присутан на митрополијском печату и грбу. Године 1794. излази капитално дело архимандрита Јована Рајића „Историја разних словенских народа“. Главна тема у књизи је историја српског народа чија су обележја грбови које је Жефаровић дао у „Стематографији“. То је и крај епохе теоријске хералдике. На њу ће се од 1804. године у Српској револуцији надовезати револуционарна хералдика.

На барјацима војвода Првог српског устанка, после векова заборава, поново се завијорио крст са оцилима.

– Као да се испунило пророчанство стиха из Жефаровићеве „Стематографије“: „Крст и оцила стоје Србији на пољу. Ради крста многи су пали у Србији бранећи га, али он је сада пао и Србија је поробљена. Србија ће се уздићи кад се уздигне крст с опцилима“ – каже др Влада Станковић.

– Од величанствене саге о чувању симбола Србије данас су нажалост познати само фрагменти, а није јасно зашто је Србија одабрана да у својим инсигнијама чува симболе Ромејског царства. Нарочито у светлу чињенице да су нам, по сведочењу проте Матеје Ненадовића, заставе и печати с крстом и оцилима стигли из Русије, која је желела да буде Трећи Рим. Изузетно образовани Жефаровић прецизно преводи шифроване стихове с латинског на славеносербски и објашњава зашто је грб Трибалије српски: „Источноримски цареви Србију и српске краљеве називаше и трибалским“ – каже др Станковић.

србија византијски симболи

Неки историчари, пак, сматрају да је грб Трибалије, глава дивљег вепра пробијена стрелом, својеврстан ребус који указује на коњицу и стреличаре, по којима је средњовековна српска војка била чувена. Наиме, постојала је војна формација звана „вепрова глава“ у којој је тешка коњица нападала као клин, док су иза њених леђа ишле луконоше испаљујући кишу стрела.

-Такво тумачење има логике, али је чињеница да су византијски историчари и ретори заиста називали Србе Трибалима и Далматима, према територијама на којима су живели. Али то важи искључиво за историјске и реторске списе, а не и за службену дворску комуникацију у којој се Срби и Србија тим именима називају од 10. века – каже др Станковић.

Печат из војводске заставе: Прота Матеја записао је да су печат Правитељствујушчег совјета, првог српског сената и војводске заставе стигле из царског Санкт Петербурга. На барјацима и печату налази се исти мотив, један штит с крстом и оцилима и други с главом дивљег вепра, симболом древне Трибалије, који такође потиче из Жефаровићеве књиге.

србија
Царска династичка застава Немањића

Борис Субашић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.