Честице пластике пронађене у флашираној води – Истраживачи: Пластике ИМА СВУДА

1

Најновије америчко истраживање, које је обухватило 250 боца најпознатијих произвођача, показало да је контаминирано 93 одсто узорака. – На удару и „Евијан”, „Сан Пелегрино”, „Нестле”…

флаширана вода

Свет је обележио Дан потрошача, али су извештаји о акцијама остали у сенци упозорења да су у флашираној води највећих светских произвођача пронађене честице пластике. Највеће истраживање овог типа до сада, које је иницирало медијско удружење „Орб медија”, а спровео државни универзитет Фредонија у Њујорку, обухватило је 250 боца купљених у девет различитих држава. Би-Би-Си преноси да је пронађено у просеку десет честица пластике по литру воде, а свака је била дебљине длаке.

Пластика је пронађена у 93 одсто контролисаних узорака. У води је пронађено највише полипропилена (кориштеног у производњи пластичних чепова), али и других врста пластике.

Од светски познатих произвођача на удару су се нашли „Евијан“, „Нестле пјур лајф“, „Сан Пелегрино“ и неколико брендова из Индонезије, Индије, Немачке, Бразила и Кине. Одмах се огласила и Светска здравствена организација, која је најавила да ће испитати потенцијалне ризике од пластике по људско здравље, посебно због тога што до сада не постоје никакви докази нити специјална истраживања о томе.

Брус Гордон, координатор Светске здравствене организације, рекао је за Би-Би-Си да је кључно питање какве последице може имати уношење ситних честица пластике у организам дужи временски период.

– Кад говоримо о саставу пластике – садржи ли токсине, штетне састојке – за сада немамо истраживања. Обично имамо сигурносну границу, али да бисмо је дефинисали морамо доказати да ли су и колико те супстанце штетне – изјавио је Гордон. Иначе научници су већ упозоравали да су честице пластике откривене и у јавним водоводима, пиву, морској храни и соли, па чак и у ваздуху.

Из компанија, чија је флаширана вода тестирана, рекли су да се сви процеси одвијају према највишим стандардима, али да за микрочестице пластике нема регулативе ни стандардизованих метода испитивања.

Шери Мејсон, професорка хемија на универзитету Фредонија, која је спровела истраживање, рекла је: – Проналазили смо пластику у боци за боцом, бренду за брендом. Не желимо ни у кога да упиремо прстом, него само да покажемо да је пластика присутна апсолутно свуда и да је има и у води, као и у свим производима које конзумирамо свакодневно.

Коментаришући резултате Мејсонова је рекла да бројке нису катастрофалне, али да су забрињавајуће. Стручњаци су закључили да у земљама у којима је градска вода можда загађена, становници могу слободно да наставе да купују флаширану воду.

Ово истраживање несумњиво указује којим путем ће све релевантне институције, које се баве јавним здрављем, у будућности ићи. Пре само месец дана Европска комисија је донела директиву о побољшању квалитета воде за пиће и бољег информисања грађана о томе, што је у јавности схваћено да се Европска унија одриче флаширане воде у корист чесмоваче. Већ тада су многи препознали да би ова директива озбиљно могла да угрози индустрију флаширане воде, посебно што су ову иницијативу повезали са могућим уштедама у случају конзумирања воде са чесме (уместо флаширане) од 600 милиона евра годишње на нивоу Уније.

Још једно помињање пластике, овог пута у води, показује и то да је цео свет свестан проблема који пластика доноси животној средини и здрављу популације. Европска унија је недавно поставила нова правила за све чланице, које би до 2020. драстично требало да смање коришћење пластичних кеса у свакодневном животу.

Ово истраживање о води још није, као што је то уобичајено, објављено у неком од релевантних научних часописа, па су новинари Би-Би-Сија тражили од стручњака објашњење откуд пластика у води. С обзиром на велику количину честица пластике, посебно полипропилена, у води једна од теорија је да се оне отпуштају у воду са чепова приликом отварања флаша.

Према подацима „Евромонитора”, које је објавио Би-Би-Си, сваке минуте прода се милион флаша воде или 20.000 сваке секунде. Током 2016. године продато је 460 милијарди флашираног пића, од чега је четвртину произвела „Кока-Кола”. Иначе, тек мање од 50 одсто флаша се рециклира, а седам одсто иде у нову производњу флаша.

Јелица Антељ / Ивана Албуновић, Политика

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.