ПУТИН одувао и У БЕОГРАДУ: Чак 81 одсто Руса који живе у Србији гласало је ЗА ЊЕГА

0

Према резултатима Амбасаде, другопласирани је Павел Грудинин са освојени 5,55.

путин
Фото: Танјуг/АП

Према подацима Амбасаде Руске Федерације у Београду, за реизбор Владимира Путина за председника Русије гласало 81,14 одсто руских држављана.

Од укупно 1.903 брача уписана у регистар Конзуларног одељеја Амбасаде, на гласање је изашло 1.370 бирача, односно 71,99 одсто.

У Београду је гласало 1.024 држављана Русије, у Новом Саду 175, у Нишу 160, а у другим градовима и општинама попут Обреновца, Панчева и Беле Цркве гласало 11 држављана.

Према резултатима Амбасаде, другопласирани је Павел Грудинин са освојени 5,55, док је на трећем месту Ксенија Собчак са 4,67 одсто освојених гласова.

Путин сада има још јачу контролу над Русијом, а убеђени су да ће после 2024. владати из сенке: Шта тачно очекује свет после Путинове победе?

Лидери који су пријатељски настројени према Путину остварили су добре резултате у Италији и Немачкој, наводи АП и додаје да ће у западним земљама вероватно бити још хакерских напада повезаних са Русијом.

Владимир Путин сада има јачу контролу над Русијом и јачи положај у свету захваљујући великој победи на председничким изборима, оцењује АП.

путик
Фото: АП/Танјуг

Његови домаћи непријатељи већином су се повукли у сенку, а његови страни противници имају својих проблема – од трапавог изласка Британије из Европске уније, до хаоса у администрацији америчког председника Доналда Трампа.

Чак ни нерегуларности на изборима неће оштетити Путинов оклоп, док су га оптужбе за мешање у америчке председничке изборе у САД 2016. године и наручивање напада на бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његову кћерку Јулију начиниле још популарнијим у Русији, наводи америчка агенција.

путин
Фото: Танјуг/АП

АП констатује да су односи између Русије и Запада су на најнижем нивоу још од распада Совјетског Савеза. Упркос донекле пријатељском односу са Трампом, Путинов нови мандат не даје му превише подстрека да тражи савез са Вашингтоном, поготово због интензивирања истраге о могућем руском мешању америчке председничке изборе 2016. године.

Лидери који су пријатељски настројени према Путину остварили су добре резултате у Италији и Немачкој, наводи АП и додаје да ће у западним земљама вероватно бити још хакерских напада повезаних са Русијом, као и пропаганде која ће за циљ имати да омета изборе или на неки други начин дискредитује демократију.

путин
Фото: Танјуг/АП

С обзиром на то да Путинова популарност расте сваки пут када заузме чврст став према Западу, од њега се може очекивати још „тврдих“ говора следећи пут када се појави претња по унутрашњу безбедност Русије, као и употреба права вета када се у Савету безбедности Уједињених нација појави претња по интересе Москве.

Његова изјава од пре неколико недеља, да је Русија развила ново нуклеарно оружје које може да избегне сваки систем ракетне одбране јасно показује да је Путин одлучан да увећа руску моћ застрашивања.

АП указује да су у Сирији снаге које подржава Русија помогле уклањању Исламске државе из те земље и Путин да тврди да је Русија помогла да се спасе ситуација у коју се уплела коалиција предвођена САД. Те сиријске снаге сада опкољавају једно од последњих упоришта побуњеника које подржавају Американци.

Русија се неће, оцењује америчка агенција, ускоро повући из Сирије, јер на њу гледа као на геополитичку и војну победу над нелегалном интервенцијом предвођеном Западом. АП процењује да би охрабрени Путин могао да позиционира руску војску као мировне снаге и у другим регионалним сукобима, као на пример у Либији, где Русија има нафтне интересе и где је катастрофална инвазија Запада пре седам година ту земљу оставила у стању безакоња и преплављену екстремистима.

путин
Фото: Танјуг/АП

За Русе, највећа Путинова победа у последњих 18 година је анектирање Крима и слом украјинских амбиција да се приближи НАТО-у и Европској унији.

Путин је фрустриран због санкција које су против Русије увеле САД и ЕУ, али не изгледа вољан да учини уступке које би те санкције окончала. Украјина је подељена између запаљиве владе у Кијеву и сепаратистицког региона који има подршку Русије у замрзнутом, али и даље смртоносном конфликту који служи Путиновим интересима, наводи АП.

Русија је акцијом у Украјини упутила упозоравајући сигнал земљама у својој орбити да је окретање Западу опасно, а бивше чланице совјетског блока се све више окрећу Москви – од Мађарске и Пољске, до Чешке и Словачке.

Путнов нови мандат би, у теорији, могао да му омогући да крене у храбре реформе које су Русији одавно неопходне, како би се подигао животни стандард становништва и смањила зависност од извоза нафте.

Он је, међутим, уверио бираче да су драстичне промене опасне, а да заштита земље од претњи има предност над побољшањима њихових услова живота.

путин
Фото: Танјуг/АП

Стручњаци предвиђају да би Путин могао да спроведе неке промене, попут лакшег доласка до стана, или борбе против корупција на локалном нивоу. Велике промене, попут реформе пензионог система, или смањење војног буџета, мање су вероватне.

Русија је издржала двогодишњу рецесију, а инфлација и дефицит су тренутно ниски, међутим, лична примања стагнирају, систем здравствене заштите се распада а корупција цвета.

Највеће питање за становнике Русије је шта ће се догодити кад Путину истекне шестогодишњи мандат, сматра АП.

Путин би, према уставу, требало да оде 2024. године, али би до тада могао да измени правила и укине постојећа ограничења, или да на то место постави неког слабог наследника и настави да влада из сенке.

АП, такође, подсећа да је 65-годишњи Путин, на конференцији за штампу, упитан да ли ће се 2030. поново кандидовати, узвратио: „Смешно. Мислите ли да ћу овде бити док не напуним 100 година?“

Танјуг/Телеграф/Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.