ЛЕПОТЕ СРБИЈЕ: Авантура милешевског ходочашћа

0

Посета бајковитом крајолику око Немањићке задужбине крај Пријепоља. У манастиру Милешеви научићете много о оцу наше државе и цркве, Светом Сави.

милешева
Фото: Новости

Манастир Милешева из 13. века у којем је сахрањен Свети Сава, монументалне средњовековне испоснице у пећинама над амбисом фантастичне клисуре Милешевке и древна тврђава Милешевац на брду над бајковитим крајоликом, пружају непоновљиво искуство посетиоцима, било да су ходочасници, љубитељи културе и природе или желе да доживе авантуру.

Блиставо бела Милешева, задужбина светог краља Владислава Немањића, у ждрелу дубоке клисуре, симбол је овог дела западне Србије. Саздан на раскршћу великих средњовековних путева из Поморја ка срцу Србије, манастир је од настанка био мета поклоника и великог броја путника из целог Средоземља. Због неописиве вреве на тргу испред манастирских зидина која је почела да омета монахе, подигнут је нови трговачки град Пријепоље. До нашег времена он је сачувао трагове култура које су обитавале на овом поднебљу.

Језгро данашњег града удаљено је пет километара од Милешеве, до које се може доћи и пешке, пријатном једносатном шетњом стазом под мирисним липама дуж изузетно лепо уређене обале Милешевке. Таксисти којих има у великом броју и непрестано круже, вожњу до манастирског комплекс наплаћују око 250 динара. Уморни путници обично предахну у великој модерној гостопримници пре него што уђу у цркву, где остају без даха пред живописом који је и после осам османлијских рушења манастира задржао потресну лепоту. Далеке 1883. британски путописац Артур Еванс је сведочио: “Ништа што је Ђото створио не може се поредити с лепотом ‘Анђела’ из српске краљевске задужбине, манастира Милешеве.”

Осамдесетих година прошлог века, слика фреске милешевског “Белог анђела” налазила се међу снимцима највреднијих људских достигнућа који су послати сондом у свемир да нас представе евентуалним ванземаљским цивилизацијама. Краљевска задужбина још увек чува и шаку Светог Саве, спасену од јаничарског Синан-паше, који је 1594. спалио мошти српског светитеља у жељи да уништи његов култ. Странаца је и данас много међу 170.000 гостију који годишње посете Милешеву.

милешева
Манастир Милешева: Кивот у коме су се налазиле мошти Светог Саве/ Фото: Манастир Милешева

У манастиру се налази и велика ризница. Међу многим драгоценим експонатима истиче се жезло Светог Саве, поклон васељенског патријарха после добијања аутокефалности Српске православне цркве. Непосредно иза манастира спушта се пут који води ка дну клисуре, а затим се после кратког стрмог успона долази у подножје оштрог врха са остацима утврђеног града Милешевца.

Испод градских зидина налази се скривена стаза која води до Савине испоснице, низа великих пећина у зиду клисуре у којима су у средњем веку монаси тиховали, преводили и преписивали књиге. На местима где је монашка стаза ка испосницама најужа постављени су ланци причвршћени за стену тако да је пролаз безбедан. О испосницама постоји мноштво легенди, а најпознатије предање је о светој води у отвору на дну пећине у који може да се угура само једна рука. Предање каже да чудесну воду не могу да дохвате грешни.

милешева

Спавање У конацима

Са друге стране реке налазе се рибњак с пастрмкама и ресторан у који авантуристи и ходочасници свраћају на крају својих похода. Ко жели да остане дуже, може да преспава у новим, комфорним манастирским конацима, где преноћиште стаје 1.000 динара, док је у сеоским домаћинствима упола јефтиније.

Борис Субашић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.