КОСТУР из чилеанске пустиње ипак, није ВАНЗЕМАЉСКИ

0

Откриће ситног мумифицираног костура с главом попут ванземаљца у кожнатој врећи иза цркве у чилеанској пустињи Атаками изазвало је 2003. године велику пометњу у свету.

ванземаљац
Фото: printscreen

У напуштеном рударском градићу у чилеанској пустињи Атакама пре 15 година нађени су мумифицирани остаци хуманоидног бића, дужине 15,2 центиметра и отада не престају спекулације о њиховом пореклу, пише Гардијан.

Костур који је продат приватном колекционару у Шпанији толико је бизаран да је једном документарцу послужио као доказ о постојању ванземаљаца.

Идеје да се ради о ванземаљцу одавно су демистификоване, али су научници у међувремену, после потпуне генетске анализе, добили увид у то коме костур припада.

Ради се о женском новорођенчету с неколико ретких генетских мутација повезаних с патуљастим растом, деформацијама и очигледно прераним старењем, наводи се у студији објављеној у часопису Genome Research.

Стручњаци су раније мислили да кости припадају некоме старом између шест и осам година, али такав закључак је вероватно био последица деформитета на костима, а не одраз њеног стварног узраста.

Научници из Калифорније успели су да извуку ДНК из костију мумије и на основу података које су добили, сложили су истиниту и врло трагичну причу о особи по имену Ата, девојчици која је била мртворођенче или је умрла убрзо по рођењу, са стравичним мутацијама које су обликовале крајње необичан изглед њеног тела.

Ата је 2003. пронађена умотана у бело платно везано љубичастом врпцом,а њен костур је био необичан на много начина. Дужине од само 15 центиметара, кости су имале својства попут оних детета од шест или осам година. Осим тога, уместо 12 пари ребара имала је само 10, а глава јој је била издуженог, чуњастог облика.

костур
Ата/Фото: Youtube screenshot

Ови крајње необични остаци заинтересивали су професора микробиологије и имунологије на Свеучилишту Стенфорд, Герија Нолана, који је почео да их проучава, а прво што је дефинитивно потврдио јесте да је Ата била људско биће. Узроке њених деформитета је тек почео да истражује.

Сада је, у сарадњи с колегама с калифорнијског Универзитета у Сан Франциску, објавио открића анализе њеног генетског склопа: Ата је била девојчица која је имала мутације гена који су узроковали малформације костура и његов убрзан раст. Ата је можда боловала и од конгениталне дијафрагмалне херније, по живот опасног дефекта.

Девојчица заправо није живела дуго и можда је била прерано рођена.

„С обзиром на величину костура и интензитет мутације вероватно је рођена пре термина“, каже се у студији.

Костур уз то није из давнина, као што су гласиле неке хипотезе.

По научницима, костур, који је у одличном стању, вероватно није старији од 40 година.

Користећи се ДНК-ом добијеним из узорка костију, научници су саставили цели геном и утврдили да је девојчица Јужноамериканка „с генетским варијацијама карактеристичнима за подручје Анда настањено чилеанским Чилоте индијанцима“.

Дете има 10 пари ребара, што пре никад није виђено, два пара мање него што је уобичајено за људе.

Професор микробиологије и имунологије на Станфорду Гери Нолан каже да су откривене мутације гена повезане с патуљастим растом, сколиозом и мишићнокоштаним абнормалностима.

Неке од њих биле су и пре познате научницима, али неке нису.

Одакле толико генетских грешака научницима засад није јасно, али нагађају да би узрок могло бити загађење из оближњег рудника.

„Тако прича која је почела као теорија о постојању ванземаљаца је заправо прича о једној људској трагедији. Једна је жена родила дете с бројним малформацијама, а у тако очуваном стању су остатци тог детета продати странцу као необичан артефакт. Овде се ради о људском бићу с фасцинантном причом о генетичком развоју из које бисмо могли научити нешто ново и то применити да помогнемо другима“, закључио је професор Нолан.

Откриће мутација које су „остариле“ Атине кости могле би у будућности помоћи другим пацијентима који имају проблем с костима, например у развоју терапије или лекова који помажу развоју кости.

Н1/Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.