Зграда Југословенске кинотеке: Чува тајну НЕВЕРОВАТНИХ 150 година српске историје

0

У близини Студентског трга, у Узун Мирковој број 1, налази се зграда Југословенске кинотеке, саграђена пре више од 150 година.

југословенска кинотека
Зграда Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1 у Београду/Фото: Wikipedija

Ова зграда подигнута је давне 1846. године, по налогу кнеза Александра Карађорђевића, као други хотел у граду у то време. Помиње се као „Нови конак кнеза Александра Карађорђевића“, а нешто касније и као „Ново здање“. Смештена је на простору некадашње Велике пијаце, која је током друге половине XIX века представљала средиште управног и просветног живота престонице.

Ипак, најпознатији је био као хотел „Српска круна“. Већ у првој деценији постојања, у њему је одсео Етем-паша, који је дошао из Цариграда како би измирио кнеза Александра и владу. После успешно обављеног задатка, у истом хотелу приредио је бал. Тих година у сали овог хотела, кнез је примио и приспеле посланике за Светоандрејску скупштину.

зграда југословенске кинотеке
Једна од сала зграде некадашње Београдске општине/Фото: Wikipedia

Шездесетих година тога века одржан је и још један велики бал у овом објекту. Наиме, на иницијативу кнегиње Јулије организован је такозвани „бал са лутријом“, у циљу сакупљања прилога за подизање прве варошке болнице. Оно по чему је хотел још остао познат су и позоришне представе које су се одигравале у његовим салама.

Хотел је радио до 1869. године, мада се у појединим изворима наводе и раније године, када је назив „Српска круна“ преузела гостионица у Кнез Михаиловој улици број 56. Такође, помиње се и да је ова зграда била седиште страних конзулата.

После престанка рада хотела, у зграду се уселила Београдска општина. Скоро читав један век на овом месту налазило се њено седиште, све до шездесетих година 20. века. Тада је пресељена на Трг Николе Пашића, а у стару зграду општине смештен је био Завод за патенте. Зграда је подигнута као једноспратни објекат са класично обликованом главном фасадом, чија је симетричност постигнута централним плитким ризалитом са зиданом атиком изнад кровног венца. Иначе, још 1928. грађевина у Узун Мирковој је реконструисана, када је дозидан и још један спрат, а првобитни изглед знатно измењен. Данашњом фасадом од вештачког камена доминирају монументални канелирани полустубови у приземној зони и прозорски отвори са лунетама.

југословенска кинотека
Изглед зграде око 1890. године/Фото: Wikipedia

Деведесетих година зграда је уступљена на коришћење граду, чија је власт одлучила да се додели Југословенској кинотеци, која се и данас у њој налази. На овом здању могу се уочити и две бронзане спомен плоче. „Дана 6. фебруара 1876. године у овој згради основано је Српско друштво Црвеног крста Србије“, пише на једној, подигнутој на стогодишњицу овог догађаја.

Друга подсећа да је 1920. председник Француске одликовао Крстом витеза Легије части град Београд, као „симбол отпора и победе једне херојске нације решене да се спасе уништења“. Плоча је постављена у част двестогодишњице Француске револуције.

Хронограф/Б. Цвејић, Данас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име