Хладни рат је СТИГАО на Балкан: АЛАРМАНТНА анализа из ЦИА о „бурету барута“ Европе

0

Мејер пише да је, уместо наведеног, дошло до тога „да смо погледали унатраг и извукли лекције с краја Првог светског рата“.

хладни рат
Фото: илустрација

Хладни рат је стигао на Балкан, пише у новом броју Недељника бивши заменик шефа ЦИА за овај део Европе Стивен Мејер.

Како наводи, Балкан је вековима био „буре барута“ Европе, иако се фитиљ налазио другде – као што је рекао Ото фон Бизмарк, тридесет година пре него што је започео Велики рат, „Нека будала на Балкану ће све запалити“…

– Хладни рат требало је да се заврши када се 1991. урушио Совјетски Савез. Али он се никада није завршио, и веома је жив на Балкану. После пада СССР-а, Запад, а посебно САД, имао је савршену прилику да помогне креирање нове безбедносне политике и структура. Имали смо шансу да уклонимо све старе институције Хладног рата и да помогнемо да се Европа, Русија и САД покрену ка безбедносном апарату погодном за 21. век – пише у ауторском тексту за Недељник Стивен Мејер, бивши заменик шефа ЦИА за Балкан.

Мејер пише да је, уместо наведеног, дошло до тога „да смо погледали унатраг и извукли лекције с краја Првог светског рата“.

– На крају Првог рата, Запад, а посебно Француска и Британија, окрутно су казниле и понизиле поражену Немачку. Немци су постали огорчени, љутити, и желели су освету. Последица је био узлет Хитлера и Други светски рат – свега двадесет кратких година по окончању Првог.

хладни рат
Фото: Wikipedia

Слично томе, Запад је по паду Совјетског савеза понизио Русију и отписао је као велику међународну силу. Говорили смо Русима да морају да прихвате западњачке политичке и економске моделе. Слали смо ‘експерте’ у Русију да их ‘науче’ како да ‘конструишу истинску’ слободну демократску земљу. Али смо и задржали НАТО и довели га на границе Русије, док смо инсистирали да Варшавски пакт мора да се сруши. Док год је Борис Јељцин био председник, Русија је играла по том ритму и покушавала да прихвати политику и институције Запада“, пише Мејер за Недељник.

Аутор пише да да је Русија пролазила кроз дубоку политичку, економску и психолошку кризу, а да су нетрпељивост и бес према Западу почели да расту у тој земљи.

– Путин је имао другачије погледе од Јељцина и одбацио је западњачке норме и њихову доминацију. Последица је била нови смисао Русије – не у марксизму и лењинизму, но у дубоко конзервативним и православним вредностима. Русија је под Путином постала љута и агресивна, а Хладни рат, за који се Запад постарао да ће трајати, пригрљен је и у Москви.

То није ништа ново за Балкан. Вековима је он био игралиште за одмеравање снага великих сила.

Али то има мање везе са Балканом као Балканом, а више са локацијом региона. Вековима је то било полигон за окршај великих европских сила. Интереси великих царевина су се стицајем околности ломили баш на Балкану. То је место сукоба Отоманског царства, Аустријског и Руског царства. Зато су друге империје – пре свега Британци и Французи – такође на оку држали Балкан и мешали се чак и ако нису били физички присутни у региону. Последично, Балкан је вековима био „буре барута“ Европе, иако се фитиљ налазио другде. Као што је рекао Ото фон Бизмарк, тридесет година пре него што је започео Велики рат, „нека будала на Балкану ће све запалити“…

Телеграф/Недељник/Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име