Александар Крстић: НАТО је само двапут био стварно војно ангажован и оба пута – ПРОТИВ СРБА

0

Већина земаља чланица НАТО, биле су корисници новчане помоћи САД, после II светског рата, по тзв. „Маршаловом плану“, „Програму европске обнове“ (European Recovery Program – ЕРП).

нато

Летонски војник с НАТО-заставом/Фото: Ројтерс

Оснивање НАТО-а

НАТО (North Atlantic Treaty Organisation) основан је, као војни савез 4. априла 1949. године, у Вашингтону – САД. Основан је на директну иницијативу САД ради њиховог доминантног утицаја у Европи (а касније и у целом свету).

Земље оснивачи НАТО-а, њих 12, биле су: САД, Велика Британија, Канада, Француска, Белгија, Данска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија!

Убрзо долази до проширења састава НАТО-а, када се наведеним земљама оснивачима 1952. г. прикључују Грчка и Турска, а 1955. г. и Западна Немачка. Доста касније, 1982. г. у НАТО улази и Шпанија.

Већина земаља чланица НАТО-а, биле су корисници новчане помоћи САД, после II светског рата, по тзв. „Маршаловом плану“, „Програму европске обнове“ (European Recovery Program – ЕРП).

Управо је Маршалов план био кључни елемент у успостављању апсолутне војно-политичке доминације САД, у Европи после II светског рата, чији су капиталистички друштвено-економски системи били озбиљно уздрмани ратним разарањима.

Маршаловим планом, САД су учиниле скоро све значајније европске земље својим економским дужницима, а тиме, наравно, и својим политичким послушницима. На тај начин САД су све привредне ресурсе и потенцијале тих земаља нераскидиво везале за потребе своје америчке привреде.

нато
Улазак Црне Горе у НАТО/Фото: printscreen

Тако су те земље, и економски, и војно, и политички, постале амерички послушни поданици, за дуги низ година, а САД су успоставиле своју економску и сваку другу доминацију у Европи.

НАТО заправо и представља управо војну компоненту те америчке доминације над Европом.

Маршалов план је усвојен на “Економској конференцији у Паризу“, јула 1947. г, у присуству представника 17 држава, од којих су најважније: Данска, Француска, Грчка, Холандија, Ирска, Исланд, Италија, Луксембург, Норвешка, Португалија, Швајцарска, Шведска, Турска и Велика Британија, као кориснице финансијске помоћи из “Маршаловог плана”.

нато
Економска конференција у Паризу 1947. године на којој је усвојен Маршалов план/Фото: Youtube printscreen

На “Конференцији министара спољних послова”, која се одржала у Паризу, мало пре усвајања Маршаловог плана, Совјетски Савез је одбио да прими помоћ из овог плана, јер је у томе правилно препознао лукаву намеру САД да се тиме економски, војно и политички потчине народи и државе Европе.

Априла 1948. г, Маршаловом плану приступиле су СР Немачка и „Слободна територија Трста“, коју је ослободила југословенска војска, али јој је касније, одлуком великих западних сила – отета!

Занимљиво је да се једино Швајцарска прикључила Маршаловом плану, не тражећи никакву новчану помоћ САД, јер је и сама, у својим банкарским трезорима, поседовала огромна новчана средства, која су потицала од бројних европских земаља.

Све остале земље, кориснице средстава Маршаловог плана направиле су планове за период од 1948-1952. г. и затражиле новчану помоћ САД у износу од тадашње 22 милијарде долара!

Ради расподеле те помоћи, западноевропске државе су, 16. априла 1948. г. образовале „Организацију за европску економску сарадњу“ (Organization for European Economic Cooperation) тзв. ОЕЕС! Она је била претеча касније Европске уније – ЕУ.

Све земље чланице ОЕЕС-а су се обавезале да ће „депоновати“, у националним валутама, сав износ добијене помоћи из Маршаловог плана, чиме ће се образовати посебан фонд из кога ће новчана средства моћи да се употребе, само уз споразум са Владом САД!

Као логичан след ствари, између Владе САД и влада појединих европских држава, склопљени су тајни споразуми о уступању САД појединих властитих поморских и ваздухопловних база. Дакле, ништа није бесплатно!

Од октобра 1951. г, помоћ из Маршаловог плана, додељивана је само на основу „Закона о узајамној безбедности и сигурности“, чиме је постало очигледно да је Маршалов план један од основних елемената при оснивању НАТО пакта.

Крајем 1951. г, Велика Британија, Ирска, Белгија и Шведска објављују да им помоћ из Маршаловог плана више није потребна!

Прилике у Европи у време формирања НАТО пакта

Већина европских земаља, а поготово моћне европске државе, које су пре биле и колонијалне силе (Велика Британија, Шпанија, Француска, Белгија, Италија, Холандија) суочиле су се, после II светског рата, са огромном економском исцрпљеношћу и наглим опадањем своје моћи и утицаја у Европи и свету!

Истовремено, комунистички Совјетски Савез доживљавао је нагли и огроман пораст угледа, моћи и утицаја, због највећег доприноса у сламању Хитлерове Немачке! (У СССР је током II светског рата погинуло више од 27 милиона војника и цивила).

Постојала је и реална могућност од комунистичких државних преврата у неким европским земљама, посебно у Грчкој и Италији.

Велики број држава света, бивших колонија моћних европских држава, желеле су потпуну слободу и независност од бивших господара. Те европске земље, као и САД, посебно су страховале да се њихове бивше колоније не сврстају уз Совјетски Савез. Управо такву ситуацију искористиле су САД, да их преко „Маршаловог плана“, ставе под своју економску, војну и политичку доминацију.

Како су уз то обећавале и војну заштиту тим земљама, САД су створиле услове за стварање НАТО – пакта.

Практично, тобожњи страх од Совјета био је главни аргумент САД да им наметну своју доминацију.

Наравно да су САД веома мудро економски осмислиле формирање овог савеза. Наиме, у свим структурама НАТО-а, као војног савеза, САД су имале апсолутно првенство!

Оружје и војна опрема, прописани као обавезан стандард за све земље чланице, највећим делом су произвођени у САД, што је доносило астрономске приходе америчком „Војно-индустријском комплексу“, у коме ради готово сваки четврти запослени Американац!

нато
CC0 / U.S. Army Europe

Све донедавно, оружје и опрема производени у европским земљама су јако тешко постајали стандард у наоружању НАТО-а!

Управо због неслагања са перфидном политиком САД, као и неслагања са одређеним стратегијским решењима, која су САД диктирале НАТО чланицама, Француска је, на челу са генералом Шарлом Де Голом, 1966. г. своју војну и одбрамбену структуру и снаге, издвојила из НАТО-а, ослањајући се на сопствене војне снаге и нуклеарни арсенал.

Иако није баш потпуно напустила НАТО, Француска је, скоро 30 година бојкотовала овај савез, и опет му се прикључила тек августа 1995. г, учешћем у бомбардовању српских положаја и објеката Војске Републике Српске у Босни и Херцеговини, као и у децембру 1995, учешћем у међународним мировним трупама – „ИФОР“, у БиХ!

И Грчка је неко време заледила свој статус у НАТО-у, у периоду од 1974. г, незадовољна како се НАТО понео у Кипарској кризи, када је Турска војно интервенисала и окупирала „Северни Кипар“. Грчка се поново вратила под окриље НАТО, у време распада бивше СФРЈ.

Структура НАТО-а

Врховно политичко тело НАТО-а је Савет НАТО-а, са седиштем у Бриселу, Белгија, где је, гле чуда, и седиште Европске уније?!

Савет НАТО-а састављен је од представника свих земаља чланица НАТО-а. На челу Савета НАТО-а је Генерални секретар НАТО-а!

нато
Генерални секретар НАТО-а/Фото: Ројтерс

Врховно војно тело је Војни комитет Савета НАТО-а, и за њега су везане:

1. Команда НАТО-а за Европу са седиштем у Кастоу, код Брисела, Белгија.

2. Команда за Атлантик, са седиштем у Норфолку, Вирџинија, САД.

3. Комитет и команда за канал Ламанш са седиштем у Нортвуду, Велика Британија.

4. Регионална група за планирање САД и Канаде, састаје се наизменично у Вашингтону и Отави. У миру нема оружане снаге под својом контролом!

1) Команди НАТО-а за Европу потчињене су:

а) Подручна команда за Северну Европу са седиштем у Колососу, Норвешка;

б) Подручна команда за Централну Европу, са седиштем у Бренсену, Немачка;

ц) Подручна команда за Јужну Европу, са седиштем у Напуљу, Италија.

У оквиру ње је и:

1. Поткоманда за италијанску војску, са седиштем у Верони, италија, и

2. Поткоманда за грчко-турске снаге, са седиштем у Измиру, Турска.

На челу свих главних Команди НАТО снага су амерички и британски генерали и адмирали!

Све војне снаге НАТО-а, наменски су подељене на:

I Снаге мача (офанзивне, пре свега, нуклеарне снаге) и

II Снаге штита (одбрамбене снаге).

Снаге мача обухватају све војне снаге у САД, Великој Британији, Италији и Турској, као и део Атлантске и Средоземне војне флоте!

НАТО после распада СССР-а и Варшавског уговора

Са распадом СССР-а и Варшавског уговора, НАТО је изгубио своју главну противтежу (то је било 1991. године), а тиме и сваку сврху свога даљег постојања.

Западни моћници су тада, током преговора са председником САД Реганом, на Исланду, усмено обећали (али не и писмено!) Горбачову, да ће се и НАТО одмах расформирати по расформирању Варшавског уговора!

Наравно, да се то није догодило, и НАТО је постао „безбедносни систем тзв. Међународне заједнице“ (тј. свих земаља Запада које су под америчком доминацијом).

Све земље, које желе да се прикључе тој тзв. Међународној заједници, поготово бивше социјалистичке земље, морају прво да постану чланови НАТО-пакта!

НАТО је 1994. г. оформио специјални програм Сарадње са земљама не-чланицама НАТО-а, тзв. Партнерство за мир, као прелазни облик за будуће прикључивање тих земаља НАТО-у.

То је својеврсни облик стављања под „заштиту и војни патронат НАТО-а“ дате земље, све док та земља не испуни све строге (пре свега економске) услове за улазак у НАТО!

Земља која жели да постане чланица НАТО-а, мора:
– да у потпуности прихвати војну доктрину и структуру војски земаља чланица НАТО-а;
– и, што је много важније (за САД) треба да све своје дотадашње оружје и војну опрему замени „стандардном војном опремом и наоружањем“.

То, наравно, доноси огромну финансијску корист САД и њеном „Војно-индустријском комплексу“! У ситуацији без сталних ратова у свету, он би брзо финансијски пропао. Управо зато, САД и изазивају сталне напетости и сукобе широм света, да би онда обема странама продавале своје оружје, уз истовремено политичко и економско уцењивање тих земаља.

Данас су све чланице бившег совјетског Варшавског пакта, осим Русије, већ или чланице НАТО-а или у Партнерству за мир. И наша земља, иако војно и политички неутрална, чланица је Партнерства за мир.

нато
Министар спољних послова Црне Горе предаје инструмент о приступању Црне Горе НАТО-у

Чланице НАТО-а су од 1999. г. Мађарска, Чешка и Пољска, а касније су то постале и Словенија, Литванија, Летонија, Естонија, Румунија, Бугарска и Словачка!

Маја 1997. г. НАТО је успоставио и својеврсни „партнерски“ однос са Русијом, а затим и са Украјином. НАТО је оснивањем „Еуро-атлантског партнерског савета“ – ЕАПС свом утицају подредио, 1997. г. и много других земаља.

ЕАПС има 46 земаља чланица и све оне су, 1999. г. подржале бомбардовање СР Југославије, од стране НАТО земаља?!

Права функција ЕАПС-а је да и земље, које из економских, или техничких разлога још нису спремне за улазак у НАТО, или то не желе из традиционалних разлога (као Швајцарска, која је традиционално неутрална земља), што чвршће се вежу за НАТО, и да дају политичку подршку али и да шаљу део својих војних снага за разне „мировне операције“ САД и НАТО-а широм света.

Важан циљ ЕАПС-а је и стално надзирање Русије, као све јачег и опаснијег такмаца САД и НАТО-а!

Највеће ангажовање НАТО-а до сада

Једино право војно ангажовање НАТО-а до сада било је два пута, и то оба пута (гле чуда!) на простору бивше СФРЈ, и оба пута против српског народа!

Док је трајао рат у Хрватској, америчка 6. поморска флота је упловила у Јадран и од тада је ту стално, изузев за време рата у Ираку, а и тада је била присутна у Јадрану, у нешто мањем обиму.

Почетком 1992. г, та 6. флота извела је претеће војне маневре у Јадрану, под називом „Змајев чекић“, усмерене као претња СФРЈ и, првенствено, Србима.

Такође, НАТО је, када је то требало Бошњацима у БиХ успоставио и одржавао „зоне забрањеног лета“ свим војним авионима Југославије, док су, истовремено, војни авиони арапских и западних земаља неометано испоручивали оружје и опрему Бошњацима и Хрватима. То је трајало од 1992-1995. године.

НАТО је увек оружјем, опремом и „инструкторима“ помагао све противнике српског народа на простору бивше СФРЈ, Хрвате, ХВО (хрватске снаге у БиХ) и бошњачку армију и косовске Шиптаре…

Све зато што Срби желе да суверено и самостално воде своју политику мира и пријатељства и сарадње са свима, а поготово са Русијом, Кином, Индијом и др. земљама.

САД и НАТО су, такође, осмислили и војно протеривање око 250.000 Срба из Хрватске после злогласних операција „Бљесак“ (Западна Славонија) и „Олуја“! Њиховим плановима био је потребан овај, геополитички речено, „пупак планете“ (најважнија војностратегијски, као и по резервама питке воде, тачка планете), али без Срба на својој српској земљи.

Такође, они су прави аутори плана за окончање рата у БиХ, који је резултовао „Дејтонским споразум“ Милошевића, Туђмана и Изетбеговића.

нато

НАТО је бомбардовао снаге босанских Срба 1995, а још више се ангажовао на Косову и Метохији и у бомбардовању СР Југославије од 24. марта до 10. јуна 1999. године. То је урађено без дозволе Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) и представља најгрубљи облик кршења свих правних и политичких норми.

Слично сада раде већ годинама и у збивањима у Сирији, где су прво створили терористичку „Исламску државу“, па онда глумили да се против ње боре, да би је поразила тек моћна Русија и њена армија. Задњих дана су кроз низ лажних и монтираних афера покушали да што више дискредитују и Русију и председника Путина кроз тобожње тровање нервним агенсом „новичок“ бившег двоструког шпијуна Скрипаља и његове ћерке у Солзберију у Великој Британији, као и кроз провидне и срамно лажне афере о бомбардовању нервним отровима „јадних“ исламских терориста у Думи, провинција Гута код Дамаска, иако за то, опет, нема никаквих доказа о кривици Сирије. Битно је, сиријска нафта, и чињеница да је та земља савезник Русије на Блиском истоку.

нато

Но, овај пут Русија није слаба, немоћна и сломљена, као у време Јељцина и Горбачова. Свет, зато, својом сулудом, агресивном и готово нацистички искључивом ароганцијом, САД и НАТО доводе до ивице нуклеарног рата.

Овог пута, амерички председник Трамп, притиснут сталним нападима због бројних афера и секс-скандала у самој Америци, као и оптужен да му је Русија помогла да дође на власт, повлачи све нервозније и суманутије потезе, а све у жестокој анти-руској хистерији, планираној и вођеној у врховима САД-а и НАТО-а.

Свет и човечанство никад нису били ближе светској нуклеарној катастрофи, јер једна земља – САД и њени послушници из НАТО-а умишљају да су господари планете и наших живота. Но, убрзо ће се показати ко је загризао више него што може да прогута и свари. Да ли су то САД и НАТО – светски жандарм, или Русија, Кина и сав слободољубиви део човечанства.

С поносом и ми Срби, себе убрајамо у њих. Уз наду да ће победити разум, са стрепњом ишчекујемо како ће се све завршити.

нато
Фото: РАС-Србија

*Аутор је дипломирани политиколог

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.