Алармантно! Рак ИЗ ТАЊИРА сеје смрт на Балкану

0

Најтежу болест изазива и неправилна исхрана, као и неконтролисан увоз хране. У Србији се, у просеку, карцином сваког дана дијагностикује код чак 98 људи.

неправилна исхрана
Фото: илустрација

Само у првих 25 дана ове године од карцинома је у Хрватској, како је објавила Хрватска лига против рака, умрло 1.200 људих. Сваког дана, у просеку – 48 људи! Међу стручњацима, али и у јавности, расправља се шта је могући узрок евидентног пораста оболевања од рака у тој земљи, која је по овом параметру на другом месту међу земљама Европске уније: лоша дијагностика и евиденција оболелих, чиме лекари, бар делимично, објашњавају поражавајућу статистику, или „нездрава, токсична и недовољно контролисана храна“ која у Хрватску стиже из ЕУ?

Нова теза – да тешка болест, заправо, стиже из тањира, у земљи која је, бар у свом приморском делу, позната по здравој, медитеранској исхрани, не одбацује се ни на највишем, државном нивоу. И тамошњи министар здравља Милан Кујунџић недавно је, на заједничком одбору за пољопривреду и здравство, рекао да не жели да изазива панику и прејудицира ствари, али да храну свакако треба узети као озбиљан разлог који је, можда, допринео тако великој учесталости оболевања од рака у Хрватској.

У Србији се храна из увоза, да ли због боље контроле, или мањег уласка, још не помиње као могући узрок оболевања од рака, бар не званично. А, наша статистика је више поражавајућа него хрватска. Код нас се, у просеку, карцином сваког дана дијагностикује код 98,6 људи, а 54,7 оболелих умре! По смртности од карцинома Србија је међу 50 европских земаља на другом месту, а Хрватска је по истом критеријуму, такође, друга, али на листи 28 земаља ЕУ.

Ако је храна један од фактора који утичу на појаву рака, а наука је потврдила да јесте, само што није прецизно израчунала у којој мери, становници Србије за масовно оболевање од најтежих болести могу, са разлогом, да криве своје лоше навике у исхрани. Јер, генерално, једемо мало онога што је најздравије: поврћа, воћа, рибе, производа од целих зрна житарица, а превише белог брашна, шећера, производа са лошим, засићеним масним киселинама, брзе хране…

За везу исхране и појаве карцинома одавно се зна, али се са променом начина живота и процеса производње хране она све више испитује.

неправилна исхрана
Професор Владимир Ковчин/Фото: Новости

– Многе епидемиолошке студије су још осамдесетих година прошлог века доказале повезаност хране и оболевања од карцинома – каже професор Владимир Ковчин, онколог. – Исхрана сама за себе, међутим, није узрок настанка карцинома, али значајно утиче на повећање или смањење ризика од оболевања.

Исхрана се, каже професор Ковчин, најчешће повезује са карциномима дигестивног тракта. Епидемиолошки подаци показују да је карцином дебелог црева у порасту у богатим и развијеним земљама.

– Дигестивни тракт је директно током процеса варења и апсорпције хране у контакту са токсинима и метаболитима из хране – објашњава професор Ковчин. – То је једно од објашњења за повећање ризика. Међутим, гојазност која је повезана са исхраном, такође носи ризик и за настанак других карцинома, рецимо, карцинома дојке.

Иако се карцином помиње и у најстаријим медицинским записима из Кине и Месопотамије, епидемиолошки гледано, карциноми су били релативно ретко оболење крајем 19. и почетком 20. века. Објашњење да је у то време животни век људи био краћи, а да је карцином болест старије доби, професор Ковчин сматра само делимино тачним:

– У то време није било толико индустријског и другог загађења. Није било конзервиране хране, вештачких ђубрива, адитива, нуклеарног отпада. Живело се значајно мирније и без стреса. Сад све чешће имамо пацијенте. То је посебно забрињавајуће јер не знамо прави узрок болести да бисмо могли да делујемо превентивно.

После којег времена због лоше, нездраве хране, могу да се као последица тога појаве различите болести, па и малигне, ни научницима није познато, али се теза да је до пораста броја карцинома у Хрватској дошло само после три и по године отварања тржишта за масован увоз хране, онколозима чини преурањеном.

неправилна исхрана

Обично се каже да смо ми оно што једемо, али професор Миодраг Димитријевић са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду, сматра да нас та изрека можда не дефинише у потпуности, јер смо ми отисак родитеља и свих наших предака, пре свега. Ипак, оно што једемо у великој мери утиче не само на наш изглед, но и на наш наследни основ.

– Пре 100 година храна се спремала сваког дана од свежих намирница које су гајене без пестицида, хормона, хербицида и конзерванса – каже професор Ковчин. – Данас је то готово немогуће. Највећа колична хране је конзервирана, а и питање је на каквој земљи је узгајана. Процес обраде хране такође може да носи ризик. Роштиљ на угљу и дрвима и димљење меса повећава концентрацију органских једињења – цикличних угљоводоника, за које постоји доказ да су канцерогена.

Главни кривац – киселост организма

Иако наука још није открила механизам настанка карцинома, они који нагињу алтернативној медицини тврде да је главни кривац повећана киселост организма. Према званичној медицинској доктрини, без обзира на то шта једете, храна у желуцу је кисела, а храна у цревима је алкална. Међутим, на списку пожељних и непожељних намирница, има доста преклапања између препорука званичне и алтернативне медицине.

Све до шездесетих година прошлог века утицај исхране на човека је био непознаница. Од тада се, примећује професор Димитријевић, толико изменио да се развила права идеологија нутриционизма, која прати квалитативни и квантитативни утицај састојака хране: масти, угљених хидрата, протеина, витамина на људско здравље и стање организма. Открића везана за састав, функцију и отпорност нуклеинских киселина, које чине основ процеса наслеђивања, у последњих тридесетак година указују да делови ових киселина из хране коју усвајамо, могу да се нађу, опстану и утичу на процесе метаболизма у људском организму.

Професор Димитријевић каже да се у обзир, такође, морају узети и генске промене под утицајем исхране, укључујући и генетски модификовану (ГМ храну), које могу да се појаве брже, али и после дужег временског периода.

– За мутацију толеранције на лактозу требало је неколико хиљада година исхране на бази млека, где је човек смањивао ниво лактозе прерађивањем свежег млека у сир, јогурт и кисело млеко – каже професор Димитријевић и указује да треба да се има у виду да ће, иако се у производњи хране још користи ГМО раних генерација трансгене технологија, временом методи манипулације наследним материјалом да се мењају.

Органска исхрана

Данас се све чешће говори о органској храни, која би требало да подразумева производњу само природним путем без икаквих хемијских и других додатака. Професор Ковчин, међутим, каже да је питање да ли уопште имамо незагађено земљиште.

– Вештачка ђубрива су се појавила пре пола века. До тада је коришећно само стајско ђубриво које је потпуно биоразградиво. И најдубље орање успева да преврне земљу само око метар дубине. Замислите само тај слој земље који је 50 година мешан са вештачким хемијским ђубривом, пестицидима, фунгицидима, киселим кишама – указује проф. Ковчин. – Питање је колико година би требало да се та земља очисти од хемије.

неправилна исхрана

Биљана Радивојевић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.