Парастос Епископу Данилу (Крстићу) у манастиру Ваведење

0

Обавештавамо духовна чеда и поштоваоце блаженопочившег владике Данила (Крстића), Eпископа будимског, да ће се парастос о шеснаестој годишњици његовог упокојења служити 28. априла 2018. године у манастиру Ваведење на Топчидерском брду по одслуженој светој Литургији. Позивамо све заинтересоване на молитвено сабрање око гроба овог великог јерарха Српске Православне Цркве и нашег незаборавног духовног родитеља, каже у позиву високопреподобна мати Макарија, Игуманија манастира Соколица, са, у Христу, сестринством.

парастос

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске православне цркве и веома познат широм православног света. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Евангелије Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској православној цркви, тако и у издањима других цркава.

Животопис владике Данила

Епископ Данило је рођен 13. маја 1927. године у Новом Саду, као Славко Крстић у благочестивој православној породици, од оца Бранислава и мајке Славне, рођене Пејић.

Основно школовање и гимназију завршио је у родном граду.

Године 1946. започиње студије права на Београдском универзитету, где се задржава само годину дана. Упоредну књижевност уписује 1947. г, на чувеној париској Сорбони, а после дипломирања проводи једну школску годину у Минхену, студирајући техничке науке.

У Париз се враћа 1953. године и уписује се на Православни теолошки институт светог Сергија Радоњешког, на којем успешно брани дипломски рад из Новог Завета, у јуну 1958. г, код чувеног професора Епископа Касијана Безобразова.

У септембру 1958. руковођен професором Георгијем Флоровским, руским емигрантом и потпомогнут од Американца Џорџа Вилијамса, започиње рат на докторској дисертацији „Свети Јован Златоусти као теолог Божанског човекољубља“ на Богословском факултету Хардвардског универзитета, најеминентнијој школи за то доба у Америци.

На Бадње вече 1960. год, по благослову српског патријарха Германа, прима монашки постриг у манастиру Светог Саве у Либертивилу код Чикага и добија име Данило, по светом Данилу Другом, архиепископу српском. На Велику Госпојину исте године и у истом манастиру бива рукоположен у чин јерођакона. Године 1962. рукоположен је у чин јеромонаха у храму Светог Саве у Њујорку.

1968. године постаје доктор теолошких наука.

У међувремену служи у грчком православном манастиру у Бостону и опслужује малу румунску парохију у околини града. У отаџбину се враћа 1968.г. Прво бива именован за службеника Гласника, службеног листа Српске православне цркве. Касније ће постати уредник овог листа и уређиваће га преко двадесет година, од 1969. до 1990. Такође бива постављен и за уредника Теолошких погледа, верско-научног часописа, који управо у његово време, достиже углед најреномиранијих светских часописа те врсте.

1969. године, у препуном Саборном храму у Београду, Патријарх српски Герман и Епископи сремски Макарије и зворничко-тузлански Лонгин хиротонишу га за Епископа марчанског, викара Српског Патријарха.

Администратор будимски постаје 1984. године.

За епархијског Архијереја епархије Будимске изабран је 1988.год. и столује у Будимпешти.

1990. године, 7. октобрa, устоличен је у Сент Андреји за Епископа будимског.

Један је од оснивача, првих професора и дугогодишњи декан Академије за консервацију при Српској православној цркви, основане 1993.године.

Предавао је Пастирско богословље на Богословском факултету СПЦ (1993-1997).

Епископ будимски др Данило је уснуо у Господу у суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји. По његовој жељи сахрањен је у манастиру Ваведење на Сењаку, у Београду. Опело је служио Патријарх српски Павле са великим бројем архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве, као и верног народа.

У беседи после опела патријарх Павле је истакао да је одлазак владике Данила “оставио у Српској православној цркви простор који ће се тешко испунити за дуге године због његовог интелектуалног квалитета, природе, али, и због дружења у Београду, као и у Сент Андреји и на свакоме месту где је владика Данило бивао, и не само говорио, но и својим животом показивао како треба сви да служимо Богу и своме роду, како би на тај начин испунили смисао и циљ свога живота”.

парастос
Епископ Данило Крстић, игуманија Агнија и гости из Јапана у манастиру Ваведење/Фото: novisrbljak.livejournal.com

– Више година наш брат епископ Данило се спремао за службу Богу и своме роду у свему светом и добром и оном што је за углед и ево данас одлази пред лице Господње, да од Њега прими награду и да га Он као свог верног служитеља позна и призна и да чује онај глас: добри и верни слуго, у малом си био веран, буди у радости Господара Свога. Дуго ћемо осећати његов недостатак и одлазак, али ми њега не губимо. Имамо и имаћемо пред Господом молитвеника и за нас, да се моли да издржимо на путу којим идемо и ми епископи и свештеници и цео наш народ – рекао је поглавар Српске православне цркве, опраштајући се од владике Данила.

ВИДЕО:

Хроногаф/Манастир Ваведење/Радио „Слово љубве“

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.