Истополне заједнице или ХОМОСЕКСУАЛНИ БРАКОВИ? Србија на корак до легализације

0

Предлог да буду легализоване истополне заједнице изазвао полемике. Противници сматрају да би следећи корак био да се легализују хомосексуални бракови. Траже право наслеђивања, заједничког кредита…

хомосексуални бракови
Фото: Н. Скендерија/Новости

Један од кључних захтева овогодишње „Параде поноса“, која ће бити одржана 16. септембра у Београду, јесте легализација истополних заједница. Овај захтев провејавао је и претходних година, а сваки пут када се помене, јавност се оштро поларише на оне који су „за“ и оне „против“.

Велику буру изазвао је и Преднацрт грађанског законика, који такође предвиђа регулисање односа између две особе истог пола које живе заједно. Поборници тог законског решења кажу да овакве заједнице де факто постоје и да, као и све остало у друштву, морају да буду регулисане. Противници тврде да је легализација истополних заједница само корак ка легализацији хомосексуалних бракова, а затим и усвајању деце.

– Законским регулисањем истополне заједнице била би решена питања наследства, заједничког власништва, посета у болници у хитним ситуацијама, заједничко подизање кредита, право на социјалну помоћ/пензију… Не постоји ниједан валидан аргумент којим се законски не би регулисали односи и заједнице које већ постоје у друштву – каже Марко Михаиловић, један од организатора „Параде поноса“.

За озакоњење истополних бракова требало би променити и Устав, јер он брак дефинише као заједницу мушкарца и жене.

Михаиловић подсећа да се Влада обавезала да ће питање истополних заједница регулисати до четвртог квартала 2017.

На питање да ли је решавање овог питања само корак ка легализацији хомосексуалних бракова, што се веома често чује, наш саговорник одговара да је важније донети регулативу којом се истополним паровима даје могућност да њихова веза буде призната пред законом од самог назива тог односа. Не верује да би Србија ускоро могла да усвоји прописе који би се тицали усвајања деце, а који већ постоје у неким европским земљама.

Биолошка граница: Све је више научних студија које покушавају да оправдају владајући став западноевропских земаља да је природно да истополни парови усвајају децу, и да та деца немају никакве емоционалне проблеме. Ово није тачно, а границу је подвукла сама биологија – каже проф. Деспотовић.

– Нисам сигуран да би легислатива која би омогућила усвајање деце истополним заједницама могла да буде донета у скорије време у земљи која се бори се великим степоном хомофобије и друштвене неосвешћености. Најчешћи аргумент против оваквог усвајања јесте да ће та деца одрасти у хомосексуалне инвидуе. Ово је апсурдно, с обзиром на то да смо сви ми који смо истополно оријентисани расли у хетеросексуалним породицама. Са друге стране бити хомосексуалац/лезбејка није ни погрешно, ни болесно – каже Михаиловић.

Додаје и да је за дете боље да расте у окружењу које може да му пружи безбедно и срећно детињство, економску и емотивну стабилност, насупрот јако лошим условима у којима живе деца без родитељског старања.

Проф. Љубиша Деспотовић, политички социолог, не слаже се са оваквим ставовима и констатује да сваки нови захтев ЛГБТ популације иде у правцу легализације истополних бракова.

– Законом треба уредити истополне заједнице јер оне постоје, и у интересу друштва јесте да буду уређене, пре свега када су у питању имовинско-правни односи. Међутим, ту треба подвући црвену линију и не ићи даље од тога, а посебно не дозволити да истополни парови усвајају децу због здравља и психофизичког развоја деце. Биолошка је чињеница да породица подразумева и оца и мајку, а из истополне заједнице није могуће да се роди нови живот.

Деспотовић подсећа да наука иза себе има 200 година студија које доказују да чак и деца која одрастају само са једним родитељем имају емоционалних проблема.

В.Црњански Спасојевић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.