ЦРНОГОРЦИ ОПЕТ ИЗБАЦУЈУ СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО: Пљевља протерују краља Петра Карађорђевића

0

Грозница историјског ревизионизма, која годинама опседа актуелне црногорске власти, после деценија заобилажења стигла је и у Пљевља.

пљевља

Грозница историјског ревизионизма, која годинама опседа актуелне црногорске власти, после деценија заобилажења стигла је и у Пљевља. Тако је први човек Општине Пљевља Мирко Ђачић обелоданио да би ускоро „коначно“ на дневни ред могла доћи и иницијатива да главна улица у том граду која носи име краља Петра добије други назив.

Откривајући своју замисао, Ђачић најављује да је првобитно у плану реконструкција Улице краља Петра, после чега би, сматра он, требало иницирати и промену њеног назива.

„Редослед потеза требало би да буде следећи: планирамо врло брзо да почнемо радове, изабран је извођач, сачекаћемо прописани рок за жалбе. Када се заврше радови, требало би повести процедуру кроз широку акцију да се пронађе адекватан назив за главну улицу, којим би сви Пљевљаци били задовољни“, казао је Ђачић.

За историчара др Александра Стаматовића, иницијатива председника Oпштине Пљевља Мирка Ђачића о преименовању главне улице у Пљевљима која носи име по краљу Петру Првом Карађорђевићу не представља никакву новину. Она се, како оцењује, само уклапа у „толико пута већ виђени сценарио промене идентитета Црне Горе и брисања свега српког што је у њој“.

Стаматовић, ипак, објашњава да је ову проблематику пре свега потребно сагледати кроз два аспекта, првог који је ужи и политички, и ширег и глобалног, који је идентитетски.

„У ужем политичком смислу, Ђачић шаље поруку пред локалне изборе у Пљевљима не би ли се одобровољило бирачко тело припадника муслиманске и албанске мањине, шаљући поруку да се у Црној Гори раскрстило са свиме што је српско. То је логика која се своди на једну прилично смешну и дубиозну релацију која каже да је нова и реконструисана улица уједно и нови почетак нечега лепшег, модернијег, уређенијег и напреднијег, што би у глобалном смислу било проширење идеје двадесетпрвомајске Црне Горе. Док је старо и назадно и све оно што остаје иза нас, дакле за старе генерације а не за нове, било све што је српско“, каже Стаматовић.

Истовремено, саговорник објашњава и да се промена назива улице може тумачити и у ужем историјском контексту, односно, контексту идентитета. Она, како прецизира, „означава потребу учвршћивања црногорског идентитета у пљеваљском крају, који је у Пљевљима, сликовито речено — танак и неубедљив“.

„Пљевља су тек крајем 1912. године ослободила заједнички јединице српске и црногорске војске од Турака у Првом балканском рату. Тек после низа дипломатских перипетија, коначним разграничењем у новембру 1913. године, пљеваљски крај је дефинитивно припао црногорској држави. Био је фактички у њој свега непуне три године, с обзиром на чињеницу да су Пљевља окупирале аустроугарске трупе 7. јануара 1916. године, да би потом крајем новембра 1918. године формално и правно нестало црногорске државе“, подсећа наш саговорник. Он даље објашњава да је уласком пљеваљског краја у Народну Републику Црну Гору после победе комуниста у ратној револуцији 1945. године, у наредним деценијама извршено интензивно „поцрногорчавање“ овога краја традиционалне старе Херцеговине.

„Без обзира на то, на референдуму 2006. године опција опстанка у заједничкој држави са Србијом однела је у Пљевљима победу, а у последња два пописа, број Срба и оних који говоре српским језиком је значајно доминантнији од оних који се изјашњавају као Црногорци“, истиче Стаматовић.

Стаматовић такође подећа да најављена иницијатива има и свој дубоко симболички смисао јер је краљ Петар Први Карађорђевић препознат као краљ ослободилац и ујединитељ.

„Петар Први Карађорђевић је, дакле, синоним не само српског но и југословенског ослобођења, и такође српског и југословенског ујединења, што је по свему антипод садашњој дукљанско-монтенегринској идеологији савремене Црне Горе и њене суштине, односно, суштине двадесетпрвомајске Црне Горе по којој улица и треба да добије име“, сматра Стаматовић.

На крају разговора саговорник је прокоментарисао и феномен историјског ревизионизма који је од 2006. наглашено присутан у Црној Гори. Он објашњава да је „прекрајање историје, промена школских програма и уџбеника историје, као и промене датума и назива улица, увијек значила и значиће обрачун владајуће елите и власти са суштином неке друге власти и њених прегнућа и постигнућа“.

„Овај чин градоначелника Ђачића треба схватити у широком спектру радњи и хтења садашње државе Црне Горе и државне власти и њене идеологије да поништи све оно што је у Црној Гори схваћено најпре у ширем контексту као српско и ујединитељско, а онда затим као руско, и коначно најшире — као словенско и православно“, каже Стаматовић, додајући да ово није ни први ни последњи такав поступак.

Он се ипак нада да ће на предстојећим локалним изборима у Пљевљима изгубити политичка опција коју представља господин Ђачић, те да ова иницијатива неће ни заживети.

Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.