Упис на факултет: Лако до индекса и СА СЛАБИЈИМ оценама

0

Смањено је интересовање за факултете на којима се стиче опште образовање, примећује некадашња ректорка БУ др Марија Богдановић.

упис на факултет
Упис бруцоша на Правном факултету прошле године (Фото Д. Јевремовић)

Ако је неким свршеним средњошколцима важно да упишу факултет, али и да студирају о трошку државе, тај циљ у Србији могу постићи и они са слабијим оценама јер овде увек има високошколских установа с довољним бројем слободних места. Не бирајући много, тако је могуће уписати и факултет на нашем најпрестижнијем универзитету у Београду, јер за поновљени септембарски пријем прошле године било је 395 непопуњених и то буџетских места. Највише на Рударско-геолошком (71), Физичком (65), Техничком у Бору (62), Учитељском (38), Шумарском (37) и још неким факултетима. Насупрот томе, десет факултета овог универзитета (Архитектонски, Биолошки, Електротехнички, Машински, Саобраћајни, Факултет безбедности, Факултет ветеринарске медицине, Факултет за специјалну едукацију, ФОН и ФПН) већ после јунског рока били су без иједне слободне клупе чак и међу самофинансирајућим бруцошима.

Очигледне разлике у заинтересованости за упис бележимо и на осталим државним универзитетима. У јуну 2017. у Крагујевцу је много више пријављених од могућих места било на Факултету медицинских наука, али су попуњене и квоте на Филолошко-уметничком факултету, док су с друге стране, по слабој заинтересованости за упис били познати Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, Агрономски факултет у Чачку, Економски и Правни у Крагујевцу (самофинансирајуће листе) итд.

Прошле године и у Новом Саду најпопуларнији су били Медицински факултет и Академија уметности, док је Грађевински факултет у Суботици у исто време попунио само 29 одсто предвиђених места. Више него скроман резултат забележио је и Педагошки факултет (45 одсто), али и Економски (60 одсто) и Правни (61,5 одсто), с тим што су и на овим факултетима углавном непопуњене квоте самофинансирајућих студената.

Тренд избегавања самофинансирајућег статуса забележен је и на нишком Правном и Економском факултету, као могућа најава пада интересовања за ове високошколске установе с традиционално највећим бројем академаца. Пад интересовања у Нишу је забележен и на Факултету заштите на раду, па је у овом граду, као и у Крагујевцу и Новом Саду, у другом уписном року на факултетима било неколико стотина слободних буџетских места.

Чиме се објашњава ова поларизација факултета на веома популарне и мање популарне? Да ли је реч о тренутној моди међу младима или се иза ових разликовања крије дугорочна криза појединих привредних грана? Дилема је, с друге стране, и то да ли је повећано интересовање за неке факултете само тренутно и да ли установе које неколико година не успевају да попуне пописне квоте треба битно да смање број уписаних. Новосађани су то урадили с квотама самофинансирајућих на Правном и Економском факултету (по стотину мање), али тако нису поступили и на поменутом суботичком Грађевинском факултету: иако је прошле године уписано само 38 буџетских студената и један (!) самофинансирајући, на овом факултету су и за овогодишњи упис предвидели исте квоте као и лане 110 за буџет и 24 самофинансирајућих. Др Огњен Габрић, продекан за наставу на овом факултету, каже да су разочарани резултатима прошлогодишњег уписа, али да су у међувремену успоставили блиску сарадњу са суботичком средњом грађевинском школом. Њихове ђаке за средњошколска такмичења подучавају факултетски асистенти и већ је приметно повећано интересовање полазника ове школе за факултет. Габрић примећује и да коначну одлуку о уписним квотама доносе надлежни државни органи. Грађевински у Суботици је прошле године акредитовао и нови студијски програм геодезију, па се на овом факултету ипак надају бољем одзиву свршених средњошколаца.

Мада је тренд пада интересовања за грађевинску струку свеприсутан, што показују и резултати уписа на београдском, краљевачком и нишком факултету.

С друге стране не јењава занимање рецимо за Факултет политичких наука, ФОН или Факултет безбедности, као и за Медицински.

Професора Марка Симендића, једног од продекана на ФПН-у, питамо како објашњава ову разлику у интересовањима, а он каже да је пораст броја кандидата за упис на информатичке смерове резултат технолошких промена и нових потреба тржишта рада. Што се ФПН-а тиче, регистрован је пораст интересовања за смер социјална политика и социјални рад, што се објашњава мањком запослених у установама социјалне заштите. Традиционално је велико интересовање и за смер међународних студија. Најбољим свршеним студентима са овог смера отвара се могућност рада у Министарству спољних послова, као што и студенти новинарства могу да раде у многобројним медијима. А то што број уписаних бруцоша годинама стагнира делимично је резултат чињенице да у Србији стагнира, па и смањује се и укупан број средњошколаца, примећује Симендић.

На питање како она види данашња веома различита интересовања будућих бруцоша за поједине факултете, др Марија Богдановић, професор емеритус Филозофског факултета и бивша ректорка Универзитета у Београду, каже да се уочава смањено интересовање за факултете на којима се стиче опште образовање јер то данас као да никоме не треба.

– Погледајмо само какав се говор користи и у свакодневној комуникацији и на јавној сцени. Опште образовање мало кога интересује, а језик је потпуно искривљен. Кога данас интересује књижевност? С друге стране, повећано је занимање за ,,практичне ствари”, јер сви наводно треба да научимо одмах да радимо апсолутно практично, у стилу садашњег недефинисаног дуалног образовања.

Богдановићева каже да се студира оно што ће брзо донети запослење и доста новца. Сада је информатичко образовање врло неопходно, али деца се већ од малих ногу тиме баве, а не терају их да читају лектиру него скраћене верзије. Практицизам је сада врхунска вредност, без потребе да се буде широк у сваком погледу. Све је сад и на друштвеним факултетима сведено на некакве курсеве, читаве научне дисциплине су на то сведене и на тој основи данас се разликују популарни и непопуларни факултети – каже професорка Богдановић.

Бранислав Радивојша, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.