Мр Драгиша Милошевић: ЗАНИМЉИВОСТИ С ПУТОВАЊА ПО РУМУНИЈИ

0

Румунија ме је одувек привлачила, па зато сваке године путујем у ову суседну земљу бар два пута возом Београд – Букурешт, по цени од 55 евра за повратну карту другог разреда, јер нема ниједне аутобуске линије на тој релацији, чак ни за нама много ближи Темишвар.

румунија
Темишвар/Фото: Wikipedia

Воз за Букурешт полази из Београда око 15,55 часова и састоји се од старих, прљавих и похабаних вагона, избледеле маслинасто-плаве боје. Седишта су од скаја, тврда и малена, а прва класа, такође, није много боља.

Узео сам карту за спаваћа кола, до Букурешта, која се доплаћује око 20 евра, пошто је велика гужва до Темишвара. У Букурешт се стиже око 5,40 часова. Железничка станица у Букурешту (Gara Nord) је поприлично велика. Комплекс је, чини ми се, у облику слова Г. Има много ресторана брзе хране и готових јела. Постоји велики маркет, који је одлично снабдевен артиклима, од грицкалица и слаткиша до гардеробе. Имају велики број мењачница, аутомата за кафу одличног укуса итд.

Испред железничке станице налази се такси станица, станица подземне железнице, аутобуска и тролејбуска станица. Карта за градски превоз се купује у посебним киосцима на станици и она важи за све превозе по граду, а цена је 1,30 леја. Но, ако желите да купите две карте онда ће вам поништити једну карту на оба краја. Тргови, стајалишта и улице су одлично обележени, што је за сваку похвалу. На железничкој станици можете да купите мапу града, чија је цена око 10 леја.

Мој долазак у Букурешт је био током викенда, па је град у то време био полупразан и тих, а скоро све радње затворене. Градски саобраћај одлично функционише, тако да од главне железничке станице до Универзитета у центру можете да стигнете тролејбусом бр. 85, а касније можете да дођете пешке до сваке тачке у центру Букурешта.

социјални рад
Драгиша Т. Милошевић

Букурешт је град изразитих супротности јер, с једне стране, има доста оронулих фасада и зграда без кровова, што је заоставштина из времена социјализма, а с друге, у њему се налазе зграде са ултра модерним стилом градње са стакленим фасадама минималистичких линија. Има много реклама западноевропских производа. Друмовима крстаре скупоцени аутомобили, што све доприноси утиску да се налазите у три историјска временска периода истовремено.

У овом великом граду се могу видети прави бисери архитектуре, који су неким чудом избегли соцреалистичку градњу и надградњу из времена Чаушескуа. Обновљени делови града изгледају врло уредно и дотерано. У њиховом склопу се налазе велелепне зграде вила, школа и универзитета. Румунску архитектуру чине класицизам, романтизам и барокни стил градње, који дају бајковити изглед појединим репрезентативним деловима Букурешта, у чијем саставу се налазе многобројни музеји и хотели. Букурешт улепшавају огромни булевари, велики број паркова и лепих фонтана.

Румунски парламент је једна од најлепших зграда на свету, а Трг хероја подсећа по величини на тргове у Москви. Посебан утисак оставља Тријумфална капија, која је изграђена по угледу на чувену грађевину у Паризу. Букурешт због ових монументалних грађевина зову Мали Париз или Румунски Париз.

румунија
Палата румунског Парламента у Букурешту/Фото: Wikipedia

Парк Киселеф се налази у близини дипломатских резиденција и амбасада, као и беспрекорно сређених вила. Посебан утисак остављају два музеја изненађујуће архитектонске лепоте (Геолошки музеј и Музеј Таранулуи Романиа).

У центру, који се увелико реновира, треба да се отвори и Српски културни центар. У близини се налази кућа капетана Мише Анастасијевића, као и Мештровићев споменик једном румунском политичару, који је оштећен за време револуције. Недалеко одатле се налази и споменик жртвама револуције.

Туристима се нуди велики број сувенира са ликом Влада Цепеша, познатијег као Дракула. Влад Цепеш или Владислав III Змајевић, познатији као Влад Цепеш (Влад Набијач) је био влашки војвода, који је владао Влашком од 1448-1476. и то периодично у три наврата. Познат је по томе што је током своје владавине спроводио сурове законе и мере у одбрани од турског освајања. Наређивао је да се турски освајачи набијају на колац као и непослушни сународници.

Рођен је 1431. у тврђави Сигишоара у Трансилванији. Отац му је био Влад II Дракул, а мајка молдавска принцеза Снежана. У време његовог рођења, немачки цар и угарски краљ Жигмунд је његовог оца примио у војнички и крсташки витешки ред Змаја. На основу тога је стекао и надимак Дракул – Змај. Поверен му је задатак да се бори са Османлијама, нарочито на граници Трансилваније и Влашке. Кад је учврстио своју власт на влашком престолу увидео је да султан Мурат II има јачу армију и предност у односу на хришћане, па је са Турцима Османлијама слопио пакт против Угарске и краља Жигмунда. Учествовао је са Турцима у нападу на Трансилванију, али је у том походу спасавао хришћане од турског ропства због чега су Османлије посумњале у његово савезништво.

Приликом обиласка султана Мурата 1444. године, Влад II и његови синови Влад III и Раду су заробљени. После заточеништва Влад II се опет заклео на верност султану и оставио синове у заточеништву. Влад III и његов млађи полубрат Раду су послати у Малу Азију и стављени у кућни притвор. Тамо су научили турски језик, а Владов полу-брат Раду је прихватио исламску веру, док Влад, иако мучен од стране Турака није прихватио ислам. Влад је тамо посматрао турске методе мучења и развио код себе јак осећај за окрутност. Он је успео да побегне из турског заробљеништва и придружио се Јаношу Хуњадију (Сибињанин Јанку) у борби против Турака и османске империје. Уз његову помоћ је дошао на престо Влашке и одмах приступио реорганизацији Влашке и ступио у рат против османске војске, вршећи нападе на њихове логоре и гарнизоне, при чему је отимао турску децу и одводио их у заробљеништво. Народ и народна војска су били уз њега у његовој борби против турских освајача. Захваљујући својој борби против Османлија убрзо је постао пуноправни члан крсташког витешког реда Змаја. Укинуо је феудалну обавезу за кметове и својим поданицима у Влашкој дао статус слободних грађана.

Легенда о о Владу III и даље живи у Румунији и Молдавији, као и у српском Банату. Постоје три верзије смрти Влада III, али је једино сигурно да су турски војници донели његову главу у Истамбул.

Име Влада Цепеша се, између осталог, налази и на списку дародаваца манастира Хиландара на Светој Гори. Дакле, Влад Цепеш је остао херој Румуније и Молдавије и у народу и данас живи легенда о њему.

гроф дракула
Гроф Влад Цепеш

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.