Сведочанство О ЗАТИРАЊУ СРПСКОГ НАРОДА у Метохији, БЈР Македонији и Албанији.

0

 

Капитално дело знаменитог руског дипломате и научника Ивана Јастребова објављено први пут на нашем језику у издању “Службеног гласника”. Сведочанство о затирању српског народа у Метохији, БЈР Македонији и Албанији.

О затирању српског народа
Српска деца из Тетова

Драгоцена књига “Стара Србија и Албанија” руског дипломате, научника и авантуристе Ивана Јастребова је својеврстан атлас изгубљене баштине и народа на територијама где је у настајала и у средњем веку цветала српска држава. После 124. године од његове смрти ово непроцењиво сведочанство најзад је објављено на српском, у преводу Весне Смиљанић Рангелов и издању “Службеног гласника”.

– Ова књига старија од века је изузетно актуелна јер нас упознаје са изгубљеним коренима и начином како су расрбљене територије где се рађала и цветала српска држава. Јастребов је био непосредни сведок губљења идентитета српског народа на простору Старе Србије и Албаније – каже историчар Борисав Челиковић, уредник у “Службеном гласнику” и иницијатор превођења и објављивања сведочанства које је у 19. веку начинио Јастребов.

– Да је књига била преведна раније, можда бисмо боље препознали суштински истоветне процесе који су се одвијали у 20. веку, али и данас, на територији некадашње Југославије. Јастребов је оставио јединствене податке о промени идентитета Срба путем исламизације и поарнаућивања, што није исто, али и сведочанство, данас мало познато, о агресивном деловању Католичке цркве. О вредности Јастребовљевих података говори чињеница де се на њима темеље сва потоња научна дела о Старој Србији и Албанији. Он је последњи човек који је видео и материјалне остатке многих српских насеља и цркава које су систематски уништаване још у његово време.

Овај високообразовани руски конзул, полиглота и полихистор: етнограф, географ и историчар, поред редовних дипломатских послова је користећи српске средњовековне хрисовуље као итинирере препешачио и обишао свако село, рушевину цркве и града у областима Османског царства које данас познајемо под именима Метохија, бивше југословенске републике Македоније и скадарску област у Албанији.

о затирању српског народа
Последњи скадарски Срби живе у сеоцету Врака/Фото: Б.Субашић

Он описује лепе планинске пејзаже и богате речне долине са здравом климом, створене да у њима живе здрави и срећни људи. Стварност је била другачија: само су Турци живели богато и задовољно на српској грбачи, захваљујући суровости Арнаута и арнауташа. Они царству нису плаћали никакве дажбине, једина обавеза им је била да држе српско становништво под контролом мучећи га. Опис тог живота врло је сличан данашњем стању у српским енклавама на КиМ.

о затирању српског народа
Село Буково поред Битоља

– Хришћани су осуђени на затворенички живот због страха од Арнаута. С таквим животом они у ракији траже утеху од патњи и туге. Зато међу њима владају болест и смртност, а прираштаја је све мање – бележи Јастребов у Ђаковици.

Он уочава да све више метохијских Срба приступа “фисовима” албанских кланова које су колонизовали из дивљих гудура.

о затирању српског народа
Срушена српска црква у Скадру

– Познајем и хришћане који су такође почели себе убрајати у овај или онај фис. Они то чине из других разлога, исто као што се труде да се побратиме, да узајамно пију крв, с Арнаутима и арнауташима у циљу тога да, затреба ли, нађу себи заштиту од зулума. Тако је то било у изнуђеном обичају који је хришћане водио пре свега ка арнауташењу, а потом ка неизбежној промени вере – сведочио је Јастребов.

Ишчитавајући његове прецизне податке уочава се да су у доцнијим временима највећа зверства према Србима управо чинили потомци арнауташа, Срба с албанским идентитетом. Нажалост, Јастребов није завршио своје животно дело, велику књигу којом је намеравао да упозна Русију и свет са судбином Срба.

о затирању српског народа
Остаци цркве Светог Стефана

– Умро је изненада у Солуну, највероватније je отрован, због своје љубави и заштитничког односа према Србима. Срећом, његова удовица је Српској краљевској академији предала његове путне записе, које је скупљао током година кад је био конзул у Призрену и Скадру. Академија их је, на руском, објавила у малом тиражу 1904. тако да су остале непознате јавности којој су биле намењене. Сад смо их превели, средили и испуњавамо историјски дуг Јастребову – каже Челиковић.

о затирању српског народа
Конзул Иван Јастребов

Дипломатија и револвери

Јастребов је увек устајао у заштиту Срба, а кад дипломатска средства нису давала резултате, умео је да усред подивљале албанске руље потегне револвер и заустави насиље над Србима. Његова храброст донела му је поштовање арнаутских предводника који су му омогућили да путује где год жели и види један примитиван, дивљи свет у који до тад нико са стране није имао приступа.

Борис Субашић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.