АЛАРМАНТНО! У БЈР Македонији мини хидроелектране ИСТРЕБЉУЈУ балканског риса, пастрмке и друге угрожене врсте

0

У Македонији је првобитно планирано 400 малих хидроелектрана. Тај план је присутан од 1982. године. Мини хидроелектране се граде још од 50-их година прошлог века, а њихова изградња се дуго планира. Међутим, велика експанзија догодила се у току последњих 10 година, када су десетине и десетине нових хидроелектрана кренуле да се граде у целој земљи.

мини хидроелектране
Снимање у Градском парку у Скопљу/Фото: Зелена патрола на делу

– Мале и велике хидроелектране имају велики утицај на дивљи свет, такође и на квалитет воде, када је реч о хидроелектранама које се постављају и користе речну воду – каже за Зелену патролу Ана Чоловић Лешоска, из удружења Еко свест из Скопља.

Еколошка удружења из БЈР Македоније, сматрају да је недопустива градња мини хидроцентрала у заштићеним природним добрима и националним парковима.

– Кампања за спас Националног парка Маврово од градње хидроелектрана још увек траје, иако смо имали једну малу победу, у случају два велика инфраструктурна пројекта ”Бошков мост” и “Луково поље”. Наиме, пре годину и пре две године, њима је отказано финансирање, од стране међународних финансијских институција. Случај се отворио, кад су финансијери послали експертски тим, који је изашао на терен наредне године и направио извештај, у коме се у кратким цртама говори да хидроелектранама није место на Маврову. Држава би требало да преиспита свој план развоја за овакве пројекте у националном парку. Врло је ризично да се игра са оваквим пројектима, када је опстанак критично угроженог балканског риса у питању. Тада је наметнута једна обавеза нашој држави, да се брине и обезбеди да балкански рис опстане, у Националном парку Маврово, где се ова врста успешно размножава.

мини хидроелектране
Ана Чоловић Лешоска, удружења Еко свест – Скопље/Фото: Зелена иницијатива на делу

Искористили смо механизам за жалбе код Европске банке за обнову и развој. Европска банка за обнову и развој је била укључена у пројекат “Бошков мост” и поред тога што смо ми указивали да се овај пројекат налази у заштићеном подручју, банка је ипак одлучила да га финансира. Дан после одлуке о финансирању, ми смо поднели жалбу која се заснивала на томе да банка није проверила пројекат на одговарајући начин, да би могла да донесе правилну одлуку. Процена утицаја на животну средину за пројекат “Бошков мост” није садржала детаљне информације о постојању балканског риса, у региону где је МХЕ требало да се изгради, због тога смо сматрали да банка нема све потребне информације да би донела одлуку око финансирања оваквог пројекта. То је у конфликту са политиком банке, у којој се говори да банка неће инвестирати у пројекте који негативно утичу на станиште критично угрожених врста.

Једна жалба против Европске банке за обнову и развој, коју смо поднели, трајала је неколико година. Банка је на крају, изашла са информацијом да заиста није испоштовала сопствене процедуре када је донела одлуку за “Бошков мост”. Од тог тренутка банка је постала строжа према нашим институцијама, у делу биодиверзитета, геоморфологије, хидрологије и тако даље. На крају, почетком 2017 године, конкретно за пројекат „Бошков мост“ банка је дала информацију да неће више финансирати тај пројекат – закључује Ана Чоловић Лешоска, из удружења Еко свест из Скопља.

У НП Пелистер изграђене две МХЕ

хидроцентрале
Хидроцентрала НП Пелистер/Фото: Зелена патрола на делу

У НП Пелистер до сада су изграђене две мини хидроцентрале, које су угрозиле станиште пастрмке, чији је опстанак сада под знаком питања. О последицама овакве градње у НП Пелистер разговарали смо са представницима удружења Еко Герила Преспа, из Ресена.

-Ми смо изгубили нешто непроценљиве вредности и трампили смо га за ситан профит. Препречене су стазе за дивљисвет, бука на местузахвата,нарушава се природна равнотежа коју су имале животиње и птице претходно, и оне мењајусвоје местоборавка. У прошлости је постојао велики бројдивљих свиња, али због захвата и упорне примене механизације,због онога што се дешавало у њиховим природним стаништима они су напустили овоместо. С друге стране, Брајчинска река укојој се налази ендемска врста,преспанска пастрмка, је толико угрожена да њена природна миграција и мрестилиште више нису какви су били.

Ми не сматрамо да је инвеститор крив, он је пронашао само погодну прилику и поднео захтеве. Добио је дозволе на основу урађених елабората и финансирање Европске банке за обнову и развој, од Европске инвестиционе банке и они су изградили хидроцентралу. Сматрамо да су криви његови финансијери,зато штонису узели у обзир прописане директиве. Наше удружење сматра да су институције те које треба да заштите национални парк, значи Министарство заштите животне средине и дирекције са њиховом надлежношћу, Национални парк Пелистер. Не сматрамо да је инвеститор крив, видео је шансу, поднео захтев, добио је средства од Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и на тај начин је дошло до изградње нових хидроцентрала – каже Биљана Нечовска Стевковска, из удружења Еко Герила Преспа, из Ресена.

мини хидроелектране
Биљана Нечовска Стевковска, удружење Еко герила Преспа из Ресена/Фото: Зелена патрола на делу

Ако би Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој, узеле у обзир све аспекте утицаја на заштиту животне средине, сматрам да не бисмо дошли у овакву ситуацију. Инвеститори су спремили елаборате за животну средину, међутим ти елаборати нису узимали у обзир специфичности, које имају утицај на животну средину и нарушавање животне средине, због изградње малих хидроелектрана. – истиче Ана Чоловић Лешоска, из удружења Еко свест из Скопља.

– Природни паркови се проглашавају заштићеним зато што имају природне вредности, зато што имају одређене ендемске врсте, како животињске тако и биљне, и због тога се сматра да човеков ефекат у националном парку треба да буде сведен на минимум.– каже Петар Андонов, из удружења Молика, из Битоља.

мини хидроелектране
Петар Андонов, партнерска организација Молика из Битоља/Фото: Зелена патрола на делу

Прошле године, на Бернској конвенцији, дискутовало се о проблему малих хидроелектрана. Као прво препоручено је да се стопирају велики инфраструктурни пројекти и то је прихваћено .На овој конференцији такође су увидели да нису проблем само велики инфраструктурни пројекти него и мали,који су у току изградње или се планира њихова изградња. Прошле године комитет је тражио од Владе БЈР Македоније да се суспендују и мале хидроелектране,док се не направи анализа, стратешка процена утицаја на животну средину и процена кумулативног утицаја на национални парк.

Погледајте емисију “Македонија – Све за ништа!” из документарног ТВ серијала Зелена патрола на делу, у продукцији Војвођанске зелене иницијативе:

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.