Аутокефалност Украјинске цркве изазвала би НИЗ РАСКОЛА широм православног света

0

Да се Православна Црква већ одавно налази на удару агресивне западноевропске политике сведочи нам растући број раскола и подела у Православном свету.

аутокефалност
Кијев

Запад је отоворено означио православље као главног непријатеља у спровођењу своје глобалистичке политике изврнутог система вредности и одлучио да се супростави томе непријатељу. Због тога се Православни свет све више суочава са изазовима расколничких тенденција које се подржавају и финасирају управо од стране земаља Западне Европе.

Тамо где Православље пружа већи отпор западноме злу и пропаганди, тамо се Црква суочава са тежим искушењима раскола – Украјина, Македонија, Црна Гора…

аутокефалност
Голосејевски манастир, Кијев/Фото: З. Миљевић, Хронограф

Многовековна историја постојања свете Православне Цркве сведочи нам непобитну чињеницу да је главна и основна снага Православне вере увек била у неприкосновеном једиству и љубави помесних Цркава и да кључна улога у томе несумњиво припада Васељенској патријаршији. Васељенски патријарх, као први међу равнима, увијек је био и остао чувар православља и истине евангелскога учења Господа Исуса Христа.

И данас Васељенски патријарх Вартоломеј, сагласно традицији и светоотачком предању наставља да се одупире невиђеним међународним притисцима од стране неких земаља и невладиних организација. Главни задатак ових деструктивних чинилаца усмерен је на разбијање јединства православља, као главе покретачке снаге друштвенога живота наших народа.

Да је заиста тако сведочи нам тренутна ситуација у братској Украјини, у којој владајући режима свим расположивим начинима покушава да убеди или примора Патријарха Вартоломеја, да на било који начин, прихвати идеју о аутокефалности у Украјини.

аутокефалност
Патријарх Вартоломеј I/Фото: Спц.рс

Покушај остварења идеје украјинске власти о добијању аутокефалности Украјинске Православне Цркве УПЦ ће изазвати дубоки раскол не само у Украјини но и целом православном свету. Пре свега, то ће бити прилика за отворени сукоб између Москве и Константинопоља, као што је био случај са Естонском православном Црквом 1990. године. Такав сукоб увек је праћен раздором између верника, узајамним оптужбама и неповерењем. Таква ситуација доводи не само до прекида дугорочног евхаристијског и молитвеног општења, него нарушава и обичне људске односе и комуникације.

Украјински раскол и бесмислена прича о аутокафалији несумњиво је изазвала домино ефекат у другим помесним Црквама, пре свега Српској православној Цркви. Ми видимо да су се сепаратистичке идеје расколника у БЈР Македонији веома интезивирале и по мишљењу јерараха Српске цркве, нашле своју подршку у неким бугарским снагама. У оваквим условима одсутсво брзе и правилне одлуке, може довести Константинопољ у ситуацију да полако почне да губи свој статус „првога међу једнакима“ и улогу врховног миротворца у светском православљу.

Због тога је одлука Цариградског Синода и Патријарха Вартоломеја да спроведе детаљне прелиминарне консултације по „украјинском питању“ са свим помесним православним црквама, укључујући и СПЦ, изузетно мудра и правовремена. Тим више што на последњем тзв. Свеправославном сабору одржаном на Криту, питање добијања аутокефалије није било уопште разматрано због одсутства неколико представника помесних Цркава. Због свега тога одлука Васељенског Патријарха изгледа сасвим разумна, и упућена је целом православном свету, са циљем проналажење решења које би било прихватљиво за све и донело вечни мир и стабилност у Православљу.

Није тајна да се на Васељенског Патријарха по овом питању врши изузетан притисак од стране Американаца, јер се углавном највећи број верника и парохијских храмова Константинопољске патријаршије налази у Сједињеним Америчким Државама и Канади и управо они пружају финансијску подршку која одржава у животу Конастантинипољ у Истанбулу. Због тога је управо на америчку подршку рачунао и украјински председник Порошенко, када је стигао у априлу у Истанбул и покушао да убеди Васељенског патријарха да прихвати идеју о аутокефалности и изда Томос украјинским расколницима.

Саслушавши са поштовањем украјинског председника, Васељенски патријарх је још једном посведочио своју преданост јединству Православне цркве, јер господину Порошенку није дао никакве гаранције или обећања. Оно што је било најважније, да је Патријарх Вартоломеј условио добијање Томоса о аутокефалности достизањем јединства мишљења свих јерараха УПЦ, и ову тезу су подржали и други јерарси Помесних цркава.

аутокефалност
Свети Архијерејски Сабор СПЦ/Фото: Спц.рс

Изузетно је важно да у блиској будућности архијереји Српске православне цркве, осуде и одбаце негативну праксу и покушаје да се путем политике и различитих државних институција утиче на питање добијања аутокефалности. Овакав приступ по питању аутокефалности деле и све остале помесне православне Цркве. Јер нема никакве сумње да су расколи и у Македонији и у Црној Гори искључиво политичке природе.Стога само канонска позиција Српске Цркве треба да буде јасан сигнал и подстрек Васељенској Патријаршији да се и у будућности бори за јединство православља и да на сепаратистичке изазове у Украјини, БЈР Македонији, Црној Гори… одговара у духу Светога предања наше свете православне вере.

аутокефалност

Бања Лука, 25.јун 2018.

Aдминистративна служба СНП – Избор је наш

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.