Свештеник којег су с разлогом И ЦАРЕВИ ПОШТОВАЛИ! ТЕЖАК ЖИВОТ МИЛУТИНА ТЕСЛЕ, оца славног научника Николе

0

Веома учен и мудар човек који је говорио 18 језика. Милутин Тесла (1819 -1879), прота, национални радник, песник, полиглота и просветитељ је дуго неправедно и неоправдано заборављен. Само на први поглед ове речи могу звучати парадоксално, јер се његово име среће у готово сваком озбиљнијем раду о сину – Николи Тесли.

милутин тесла
Милутин Тесла

Рођен је у Лици 1819. године. У Госпићу је завршио немачку школу, потом је уписао војну школу, од које је убрзо одустао јер није могао да поднесе сурову војничку дисциплину. Свој животни пут проналази у богословији, коју завршава 1845. године и убрзо се жени Георгином Ђуком Мандић, мајком Николе Тесле.

Милутин постаје православни свештеник митрополије сремско-карловачке. Био чувени беседник, не само у свом крају, но у целој Лици. Кад је једном лички владика затражио да му свештеници напишу проповед са темом „Рад и вредноћа“, Милутин је написао најбољу проповед, и то му је донело опште признање. Зато је и премештен на положај администратора, а касније и пароха у Смиљану.

Ипак, осим неколико уобичајених реченица, ретко где се може наћи нешто више података о његовом испуњеном и тешком животном путу, друштвеном ангажману, одличном односу са римокатоличким свештеницима, узајамном међусобном уважавању, мисионарском раду, како за хришћане, тако и за мухамеданце и пресудном утицају на одгој славног сина.

Прота Милутин је, сам по себи, значајна личност српске историје и културе и заслужује далеко већу пажњу јавности него што му је до сада указивана. На питање новинара К. Мофета, постављено 1896. године, колико језика говори, Никола Тесла је одговорио:

„Не баш много, шест или седам, или осам, али мој отац је био велики лингвиста. Он је говорио осамнаест језика. Осим тога, он је био изванредан математичар“, рекао је славни научник о свом тати.

Идеале којима се руководио током читавог живота можда најбоље потврђују његове речи изговорене у Сењу 1852. године: „Бога ми мога! Ништа ми није тако драгоцјено као слобода, благо состојаније и напредак Народа Мог и Браће, и за ово двоје: Церкву и Народ, где год будем, готов ћу бити живот мој положити“.

Рад, ангажовање и врлине Милутина Тесле нису могли остати непримећени. Због ревносног рада у служби и због тога што је служио као пример развијања добрих односа између различитих вероисповести, аустријски цар Франц Јосеф Први одликовао га је, 1873. године, Орденом златног крста за заслуге Првог степена, на који је Милутин био и те како поносан. Тада је настала његова позната фотографија. Најмање четири бечка листа пренела су ову вест.

Последње године живота проте Милутина испуњене су великим проблемима. Време је носило и доносило своје бреме, које је свакако утицало на његов свакодневни живот. Војна крајина је „развојачена“ почев од 1871. па коначно до 1873. године, када му син завршава школовање у Карловцу. Он жели да га пошаље у свештенике, али син за то не хаје. Да несрећа никада не долази сама, потврђује се и овога пута, па се Никола смртно разболео, лежао је девет месеци у кревету.

„У једном од самртних тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бледо лице када је покушавао да ме развесели“, сећао се Никола после више од четрдесет година од тог догађаја.

милутин тесла

„Рекох му: Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику. – Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету – одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли“, открио је својевремено Никола Тесла.

Проти Милутину изражавана је захвалност на разне начине. Његово име је било познато, не само на простору на којем је живео, но много шире и даље.

„Нимало грамзив, високоморалан и широкогруд, какав би морао да буде сваки хришћански свештеник, отац Милутин од својих парохијана није увек наплаћивао свештеничке услуге. Тако, на пример, приликом венчања Михаила Лемаића није хтео да наплати услуге, јер је Лемаић сиромашан и да му савест забрањује да било шта од њега потражује. За оца Милутина било је важније да људи у његовој парохији не живе невенчани него да од њих наплаћује услуге“, писали су о проти Милутину.

Пишући своју аутобиографију, Никола Тесла за свог оца каже:

„Веома учен човек, прави природни филозоф, песник и писац, а за његове проповеди се говорило да одишу речитошћу, попут оне Абрахамове у Санта Клари. Поседовао је чудесно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика. Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела. Његов стил писања је изазивао дивљење. Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан“.

Прота Милутин Тесла је неколико година слао дописе „Српском дневнику“ који је излазио у Новом Саду, где је писао о свим актуелним проблемима (школство, свештенство, болести, временске непогоде…) који су задесили српски народ из краја у којем је тада живео.

Тврди се да је Милутин Тесла сем наведених дописа писао и у другим новинама:

„Писао је и по хрватским новинама под псеудонимом Родољуб Правичић, већином о народном животу и господарству, и да исправи какве криве вести новинске из Лике, јер лажи никако није трпео“, открио је Никола за живота.

Десет година после Милутинове смрти 1889. године, Никола Тесла долази у родни крај да подигне споменик оцу. С правом Јован Братић примећује да Никола на више места говори о свом оцу с поштовањем:

„Када је одрастао и почео да се пробија кроз живот, видео је да је његов отац био херој који је поред свештеничке дужности морао да брине о великој породици, како ће је извести на пут.“

 Милован Матић, Опанак.нет

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.