Сок са заслађивачем више неће моћи да носи натпис „БЕЗ ШЕЋЕРА“! Нећемо више куповати ни храну која „СНИЖАВА ХОЛЕСТЕРОЛ“, „ЈАЧА ИМУНИТЕТ“, „ЧУВА СРЦЕ“…

0

Недавно је на снагу ступио Правилник о здравственим и нутритивним изјавама, а за циљ има да тачно и исправно информише потрошаче о намирницима које купују. Наиме, више не би требало да на рафовима проналазимо производе са изјавама које нас доводе у заблуду, попут на пример „здраво“, „лековито“, „подстиче раст деце“, „снижава холестерол“…

правилник
Потрошачи више неће бити довођени у заблуду/ Фото: Profimedia

Произвођачи више неће моћи да се рекламирају и поспешују продају производа употребљавајући вербалне конструкције које се односе на „излечење“. У пракси то значи да рецимо минерална вода „чува крве судове или срце“ само зато што садржи магнезијум или калцијум. Такође, сокови који у себи садрже заслађиваче неће моћи да носе етикету „без шећера“.

„Потрошач ће коначно бити тачно информисан о ономе шта купује без довођења у заблуду. Осим што ће ова регулатива донети корист потрошачу да бира нешто добро за своје здравље, уредиће и ту шуму производа на тржишту, посебно када је реч о дијететским производима, који ће и бити највећи проблем, објашњава нутрициониста Будимка Новаковић за портал Жена.рс.

Заправо, свака изјава која на било који начин јасно имплицира да ћете напрасно поправити здравствено стање или регулисати телесну масу биће строго забрањена.

У историју ће отићи и натписи попут „стабилизује крвни притисак“, „јача имуни систем“, „чува крвне судове“, „убрзава опоравак“, „еликсир младости“, „висок садржај витамина Ц“.

Само производи који у себи имају до 2,5 грама шећера могу да носе натпис „без шећера“.

„Ако погледате у правилник Европске агенције за безбедност хране постоје тачне здравствене изјаве које ће смети да се користе када је реч о својствима хране. Здравствене изјаве не смеју да тврде да било шта лече, оне само могу да указују да одређени продукт може да смањи ризик од настанка неког оштећења“, закључила је наша саговорница.

Веома је важно знати и да компаније више неће смети да се позивају на клиничке студије урађене прошлог века, те да Србија неће имати тело за одобравање изјава – ако произвођач жели да добије здравствену изјаву, мораће да се обрати директно некој земљи Европске уније.

Ипак, правилник не значи и потпуно укидање тврдњи о квалитету и значају производа – оне ће убудуће бити само далеко прецизније и озбиљније, иако не тако атрактивне у маркетиншком смислу. Тако ћемо рецимо уместо „јогурта за лакше варење“ имати „живе културе у јогурту или ферментисаном млеку побољшавају варење лактозе из тог производа код особа које имају проблем са варењем лактозе“.

Слично ће се на амбалажи десити и са још читавим низом тврдњи, а ево како ће то на делу изгледати:

Снижава холестерол – Смањење уноса засићених масти доприноси одржавању нормалног нивоа холестерола у крви

Јогурт за лакше варење – Живе културе у јогурту или ферментисаном млеку побољшавају варење лактозе из тог производа код особа које имају проблем са варењем лактозе

Вода чува ваше здравље – Магнезијум доприноси смањењу умора и исцрпљености

Пиринач снижава холестерол – Монаколин К из ферментисаног црвеног пиринча доприноси одржавању нормалног нивоа холестерола у крви

Здрав доручак – Влакна из овсеног зрна доприносе повећању волумена столице

Чисти крвне судове – Полифеноли маслиновог уља доприносе заштити липида у крви од оксидативног стреса

За здраве зубе – Конзумирање хране/пића која садрже замену за шећер доприносе одржавању минерализације зуба

Чисти зубе и смањује киселину – Гума за жвакање без шећера доприноси одржавању минерализације зуба

За бољу пробаву – Влакна пшеничних мекиња доприносе повећању волумена столице

Подстиче раст деце – Витамин Дe доприноси нормалном расту и развоју костију деце

правилник
Произвођачи ће морати да се баце на посао/Фото: Profimedia

Такође, ознаке као што су „богато влакнима“, „без масти“, „без шећера“ неће моћи олако да се користе – биће прецизирано које су граничне вредности. Дакле, производи могу да носе одређену ознаку само у следећим случајевима:

Мала енергетска вредност – ако производ има до 40 калорија у 100 грама

Мала количина масти – ако производ има до 3 грама масти на 100 грама

Без масти – ако производ има до 0,5 грама масти

Мала количина шећера – ако производ има до 5 грама шећера

Без шећера – ако производ има до 0,5 грама шећера

Богата влакнима – ако производ има најмање 6 грама влакана

Богата протеинима – ако производ има најмање 20 одсто протеина

С.П, Блиц Жена

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.