Милош Модрић: ОТИМАЊЕ ВЕЛИКИХ око мале Македоније – Потукле се јетрве преко свекрве

0

Ова анализа је настала на основу најновијих информација које су се појавиле у медијима, а бави се и могућим разлозима који су изазвали такво оштру реакцију становништва на потписивање споразума између БЈР Македоније и Грчке.

бјр македонија
Собрање/Фото: opcija.net

БЈР Македонија и Грчка скоро месец дана су на ивици конфронтације између влада и народа тих земаља. То стање је резултат споразума потписаног 17. јуна 2018. године између министара иностраних послова две земље, према коме је Бивша Југословенска Република Македонија постала Република Северна Македонија, а Атина се обавезала да не стави вето на чланство БЈР Македоније у НАТО и ЕУ.

То је скоро моментално покренуло таласе протеста у обе земље. Број незадовољних овим уговором у Грчкој, према анкетама, достигао је 70%. У Македонији тај број је нешто мањи, око 49%, што је можда последица могућности придруживања НАТО-у и ЕУ.

Сада Скопље брзо постаје један од објеката међународне политике. Разлог за то лежи у његовој неутралности, која се нужно одржавала 27 година после проглашења независности. Сада када су последњи бедеми очувања ове неутралности пали, највеће снаге у Европи су спремне да учине све како би омогућиле овој земљи да им се придружи.

Прва од ових главних снага су Сједињене Државе. У овом тренутку, БЈР Македонија је већ примила званични позив за придруживање НАТО-у, организацији која је у потпуности под контролом Вашингтона. Бела кућа је веома заинтересована за очување свог статуса једине супер-силе способне да наметне своју вољу у остатку света. За ово је неопходно што је могуће активније учествовати у свим могућим земаљама, у свим најразноврснијим организацијама и мисијама Америке широм света. И Македонија, без обзира колико је она мала, је укусни залогај за Американце, посебно у светлу конфронтације са другим регионалним играчима.

Друга сила која је ушла у борбу за БЈР Македонију је Европска унија. Изузетно је важно за ЕУ да увуче ову бившу југословенску републику у зону својих интереса. Пошто Европљани постају све независнији на политичкој сцени, они све више почињу да се сукобљавају са САД, посебно у зони својих директних интереса – у Европи. Главни задатак Брисела је ујединити Европу око себе, спречити постојање у овом делу света било које земље која не би била повезана с њим.

бјр македонија
Милош Модрић

Сходно томе, ми имамо пред собом трку за моћ над Македонијом, коју воде високи представници САД и ЕУ. Није тешко израчунати присталице. СДСМ Заева већ је добила позив за прикључење храбрим НАТО – трупама, док ВМРО и друге опозиционе партије настављају своје протесте. Није, дакле, тешко пратити која партија је поборник којих снага. Остаје само једно питање – када ће тачно борба око Македоније престати, а земља моћи да живи мирним животом европске државе?

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.