Новац за споменик малом Слободану ПРОНЕВЕРИЛИ, а Мехмедалију који би „могао клати Србе“ на ВМА посетио чак и Патријарх

0

Судбине дванаестогодишњака отвориле ране о ратним страдањима деведесетих. Повређеног Ахмића на ВМА посетио и почивши поглавар СПЦ. Споменик Слободану Стојановићу није направљен, јер је новац проневерен.

споменик слободану стојановићу

Када је чуо да су српски борци из рејона Зворника и Сребренице, после свега што су им раније приредиле комшије муслимани, тог 18. маја 1993. прекинули борбе да би спасавали живот дванаестогодишњем Мехмедалији Ахмићу, који је тешко пострадао чекајући амерички падобран, почивши патријарх Павле био је задовољан својим народом. Тражио је да га водимо на ВМА у посету малишану. Генерал Јовичић, тадашњи начелник, јавио нам је када му је рођендан и тада је патријарх Мехмедалији даровао сат са личном посветом. Не зна шта је писало на сату. Знам да смо ВМА напустили задовољни са поруком коју смо упутили Богу.

Ово су речи владике Филарета који је јуче телефоном позвао Новости да продуби причу о судбинама дванестогодишњака Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића, двема жртвама страшног рата у Босни из 1992. и 1993.

Владика Филарет нас је звао да исприча непознате детаље из борбе за живот Мехмедалије Ахмића. Војо Гушић, потпредседник Борачке организације РС, рекао је, за Новости, да ће се борци одужити малом Слободану Стојановићу тако што ће му најзад подићи споменик у центру његове Дрињаче. Љубиша Ристић, из Центра за истраживање злочина над српским народом у 20 веку, подсетио је и како је пропала акција Вечерњих новости и Института Миливоја Иванишевића да се споменик малом Слободану, рад вајара проф. Миодрага Живковића, постави 2008. године.

– Мехмедалија је у ствари пострадао када је експлодирао контејнер са оружјем који су Американци десантирали муслиманима из Сребренице – сећа се владика Филарет. Вест о пребацивању дечака из Сребренице у Београд на лечење брзо се прочула Београдом између осталог и зато јер су дечака спасавали борци којима је Насер Орић претходно похарао домове и побио најмилије али и зато што се јавило 20 њих да донирају своју кожу малом муслиману. Патријарх Павле је био дирнут због тога.

Српске жртве на Каменичком вису

У болесничку собу Мехмедалије Ахмића на његов рођендан дошли су уз поглавара СПЦ и тадашњи митрополит загребачко – љубљански Јован, отац Филарет и још двојица свештеника прогнаних из Грубишног Поља и Дарувара који су тада служили на Београдском сајму прикупљајући хуманитарну помоћ за народ преко Дрине. Владика се сећа да је почивши патријарх Мехмедалији даровао сат, владика Јован му је однео коверту, а он је носио торту.

– Да, чули смо да је дете када је мало дошло себи у болници рекло и да би „могао клати Србе“ – вели Филарет. – На то нисмо марили.

Страшнија је прича о Слободану Стојановићу. Хапшење Ефете Весели, у Швајцарској, жене која га је зверски убила у јулу 1992. покренула је олују емоција на овим просторима. Новости су у јучерашењем броју у тексту „Ми Мехмадалију спасли, они нашег Слобу преклали“ подсетиле и на спасавање муслиманског дечака истог годишта које се догодило три месеца пошто су Срби из овог краја сахранили свог Слободана.

Бранили смо право да пишемо истину и на суду али и делом

Телефони су се јуче усијали.

А све новине су забележиле када је његово масакрирано тело нађено у пролеће 1993. Ратна страдања у наредним годинама учинила су да се његова смрт заборави, а онда су Новости 2005. подсетиле на његову жртву и на џелата – Ефете Весели, жену која је била комшија Стојановића. И Новости су тада морале на суд. Тужила нас је Соња Бисерко и њен ЈУКОС јер су сматрали да објављивањем имена убице – ширимо говор мржње!

– Споменик Слободану Стојановићу била је заједничка идеја Центра за истраживање страдања Срба у 20. веку и ваших новина – подсећа Љубиша Ристић. – Новости су замолиле професора Миодрага Живковића да уради споменик дечаку док смо ми обезбеђивали место где да се подигне. Дивна скулптура „Дечак и пас“ требала је 2008. да се постави у центру села Дрињача на тромеђи магистралног пута ка Србији, Сребреници и Сарајеву.

Влада Републике Српске обезбедила је новац за споменик и пребацила га на наменски рачун Удружења бораца РС. Новац је потом нестао а Слободан је остао заборављен без облежја. Владика дабробосански Василије је 2008. говорио да би дечака из Доње Каменице требало канонизовати као свеца.

Гроб Слободана Стојановића

Исправићемо неправду

– Велика је то брука и срамота око нестанка пара за споменик дечаку – рекао нам је Војо Гушић, потпредседник Удружења бораца Републике Српске. – Не знамо како га је утрошило бивше руководство, трагова у папирима нема. Колико ове недеље поново ћемо сести и покренути све из почетка. Слобин споменик ће стајати у Дрињачи.

Зла судбина

Илија и Десанка Стојановић, родитељи Слободанови, још су били живи када је почело да се прича да ће њихово дете добити споменик какав заслужује. Када су новинари 2008. у село Ђевање где су Стојановићи живели, донели причу да се њиховом дечаку поставља спомен-обележје, мајка је, кажу,умрла.

– Дала је изјаву за ТВ, а онда је од узбуђења доживела шлог.

споменик слободану стојановићу
Одливак споменика Слободану Стојановићу

Драган Вујичић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.