Како би изгледао српски језик када би се ТУРЦИЗМИ ИЗБАЦИЛИ из њега: Чиме бисмо се покривали, шта бисмо јели и у којим градовима бисмо живели? (ФОТО)

2

Сијасет је турских речи у нашем језику од ракије, џезве, преко јастука и чекића, а када би оне нестале из нашег језика, како би се тада звале? Пошто је објављено да је патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Иринеј поднео иницијативу којом Куршумлија треба да промени своје име и врати старо средњевековно Беле Цркве, сви су се запитали како би заправо изгледао наш језик када би се турцизми избацили из њега.

турцизми
Фото: Wikipedia

Иако су мишљења подељена, те поједини људи сматрају ово добром идејом, има оних који потез патријарха оштро осуђују, и питају се како би у случају избацивања турцизама назвали сарму, чиме би се покрили ако нема јоргана, како би се звала Андрићева књига „На Дрини ћуприја“ и да ли би се Карађорђевићи и даље тако презивали…?

турцизми
Црква Светог Николе у Куршумлији/Фото: Wikipedia/Миљан Симоновић

Драшко Ђеновић, верски аналитичар, сматра да би мењање назива Куршумлији и враћање старог имена тешко било прихваћено.

– Реч Куршумлија се толико одомаћила код нас да мислим да свака промена не би била успешна. Исто се односи и на сваки други турцизам који је ушао у наш језик а за који не постоји адекватна замена. Толико се хвалимо да је „сарма“ наше традиционално јело, „бурек“ нам једу деца сваког дана, шта би било када бисмо те речи избацили, како би звали та јела? – пита се Ђеновић.

турцизми
Како бисмо звали бурек да га нисмо позајмили/Фото: Илустрација

Пошто је у преводу „Новог завета“ Вук Караџић је употребио око 50 турцизама, Иринеј је вероватно читајући га, и сам често употребљавао турцизме. Иако су челници општине Куршумлија прихватили ову иницијативу, Ђеновић сматра да је то зато што би у супротном вероватно дошло до сукоба између њих и СПЦ.

– Искрено сматрам да би за тако велике промене требало питати децу од 15 или 20 година која ће ту остати да живе, да ли они желе да живе у Куршумлији или „Белим Црквама“? Са друге стране није ми јасно зашто се Патријарх Иринеј меша у те ствари, то није нешто што се тиче Цркве, боље би било да се више позабави Црквом и проблемима који се тамо дешавају. Он има 87 година, његово време пролази, а можда неће ни доживети мењање имена, зашто би он о томе одлучивао? – истиче он.

турцизми
Иво Андрић и „На Дрини мост“/Фото: Архивска фотографија

Велики број турских речи које су и данас у живој употреби доказује да је турски утицао на српски више него иједан други језик. Иако се у прошлости употребљавао далеко већи број турцизама, више од осам хиљада, они су се задржали и данас у многим областима живота, а имена многих градова, осим Куршумлије, звучала би чудно да се преведу на српски језик.

турцизми
Која би била српска реч за сарму/Фото: Илустрација

Шта ћемо са Калемегданом, Карађорђем, ћевапима, сармом?

Замислите само да се Чачак зове блато или муљ, или да се Нови Пазар зове трг или пијаца. Осим тога турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима – Калемегдан, Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Ташмајдан, Чукур-чесма и када би до промене дошло, не би више све то имало своју чар.

– Многа наша књижевна дела обилују турцизмима. Зашто? Зато што то више нису турцизми, то су некад биле посуђенице, које су данас постале део српског језика. Они нашем језику дају драж, специфичну топлину, и лексичку разноврсност, ничим не нарушавајући његову норму. Без турцизама, српски језик би био лишен себи својствених источњачких чари – рекао нам је Милош Ковачевић, професор књижевности.

турцизми
Калемегдан/Фото: Петар Лазовић

У нашем језику има преко 5.000 речи које немају адекватну замену. Тако једемо пилав, ћевапчиће, пијемо чај, ракију, кафу, сладимо се баклавом, тулумбама. У кући имамо јорган, сандук, ћилим, фуруну, пред кућом капију, а на крову оџак. На крају сокака је и ћорсокак, душманин не може бити ортак, а јавашлук у комшилуку чист је баксузлук.

– Једино што треба спречити јесте увођење нових турских речи и замена српских речи турцизмима. Јер ако постоје адекватне српске речи, нема потребе да се додају нове – додаје Ковачевић.

Из свега можемо закључити да се језик не може ставити под стаклено звоно, он је жив, подложан утицају и, као такав, променљив. Језици примају речи од других језика, поготово ако су у блиском контакту, а с Турском смо више од 500 година живели „у блиском контакту“…

Беле Цркве И Бела Црква?

Враћање старог имена Куршумлији донело би са собом један велики проблем. Како већ у Србији постоји варош Бела Црква, вероватно би многи мешали њу са Белим Црквама, како би се звала Куршумлија после враћања имена, па замислите колико би се само међусобно разликовали мештани два места са готово идентичним називом!

Градови у Србији који имају или су имали турске речи у својим називима

Обреновац – Палеж
Чачак – блато, муљ
Ћуприја – мост
Бајина Башта – Баја Осман, турски спахија из тог краја
Прокупље – Уркуб или Окруб
Нова Варош – Скендер-пашина Паланка и Јени Касаба
Куршумлија – Куршумли Килисе, што значи – Оловна Црква
Кладово – Фетислам
Лесковац – Хисар – тврђава
Нови Пазар – трг, трговиште, пијаца
Владичин хан – кућа

М. Антонијевић, Телеграф

2 Коментари

  1. Зашто се не би променио назив? Уколико постоји воља, да ли је битно што је предлог дао Његова светост Патријарх српски Иринеј или неко други. Лепо је вратити стара имена местима, јер су садашња често давана без икаквог смисла, нека су садашњим називом добила потпуно другу географску одредницу, док су поједина места изгубила везу са некадашњим локалитетима, да је сада тешко пронаћи их и дефинисати старо одредиште читајући записе средњовековних путпописаца. У тексту је наведено да се Владичин Хан некада звао кућа? Први пут чујем за ово. Средњовековни назив за време Турака је Калиманце, међутим, нешто пре тога Калиманце је био назив по коме је била позната Сурдулица (пре него што је добила ово влашко име). Владичин Хан име дугује владики Пајсију који је службовао овде, а с обзиром да је био изузетно уважаван од Турака, мало пре Ослобођења наденуше му то име. Насупрот њега, Сурдулици установише ово име, јер многи службеници дођоше из Шумадије и не знадоше да ово место у Средњем веку беше жупа Иногоште која бројаше 135 села, укључујући и Сурдулицу. На жалост, већ 140 година, велика српска жупа носи влашко име. Краљ Александар Обреновић није успео да јој врати име 1894. приликом посете иако га је на улазу сачекао натпис: „Добродошао драги Краљу, веселе се Иногоштани стари!“ Многи црквени великодостојници су скретали народу пажњу о старом имену, међутим варошица не промени име.

  2. avlija-dvoriste, jorgan-zimski pokrivac, furuna -pec na drva,… itd itd….dakle mozemo da zadrzimo turske stvari baklavu i ok je da bude baklava ali ima hiljade reci koje smo imali a izbacili…. pogledajte hrvatski…tako je slicno izgledao srpski….srpske antologijske pesme „zenidba milic barjaktara“ kaze: „oj punice djevojacka majko“….dakle tasta izbaciti u vratiti punicu (mada bi ja i tastu i punicu izbacio… :)… )

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.